Блажени Митрополит Христофор: Архијереј мора да тежи смирењу и љубави

[Guest]

БЛАЖЕНИ МИТРОПОЛИТ ХРИСТОФОР: АРХИЈЕРЕЈ МОРА ДА ТЕЖИ СМИРЕЊУ И ЉУБАВИ

A+ A-

 

 

28. маја 2011. године ће бити 5 година од дана интронизације блаженог Христофора, Архиепископа прашког, Митрополита чешких земаља и Словачке. У интервјуу на сајту "Православље и мир", блажени владика је говорио о православљу у Чешкој и Словачкој и о свом животном путу.

 

&мдасх; Ваше Блаженство! Како би окарактерисали своју паству &мдасх; Православне цркве чешких земаља и Словачке?

&мдасх; У састав Православне цркве чешких земаља и Словачке улазе Чеси, Словаци и ти, који долазе у нашу земљу на рад, формирају своје породице овде - укупно око сто хиљада људи. У Словачкој постоје две епархије, 140 храмова, у Чешкој - такође две епархије и 120 храмова. Али тешко је тачно одредити број православаца, посебно у Чешкој, зато што овде стално долазе на рад људи из бившег Совјетског Савеза. Они имају могућност да остану у земљи за стално, и онда њихова деца постају чланови наше Цркве.

 

Ми се трудимо да се сви, који живе на чешкој, словачкој, моравској или словенској земљи, осећају овде као код куће. Ми имамо чешке, словачке, украјинске, руске, румунске цркве... Често ме питају: Ко је главни у вашој Цркви? Ја им одговарам, да је то Сам Исус Христос. Није ни Москва, ни Константинопоиљ, ни Рим. Царство Небеско је наша домовина, и к њој сви стремимо.

 

&мдасх; Како се рађало Православље на територији данашње Чешке и Словачке?

&мдасх; Зачеће хришћанства на територији Чешке, Моравије (или Моравске) и Словачке се појављује пред прву половину IX столећа. 863. године, када на молбу моравског књаза Растислава, византијски император Михаил III и Патријарх Фотије упућују у Моравију мисију, на челу са светом равноапостолском браћом Ћирилом и Методијем.Послани само да науче Словене Божијем Закону, света браћа су направила црквени и културни подвиг, формиравши словенску писменост и превевши на словенски језик Јеванђеље и основне богослужбене књиге.

 

Око 874. године, свети Методије је крстио чешког књаза Боривоја и његову супругу свету Људмилу (+ 927), која је касније утврдила православље у Чешкој и примила мученичку смрт.

 

У XX веку, обновитељ православља у чешким земљама био је светитељ Горазд (Павлик), епископ, који је мученички убијен 1942. године од руке фашиста. Српска црква 1948. године званично дала сагласност за прелазак аутономне Чешке епархије под управу Московског патријарха. 1951. године, Руска православна црква је дала Православној цркви у Чешкој и Словачкој, аутокефалност.

 

&мдасх; Владико, Ви сте почели да служите још при социјалистичком режиму...

&мдасх; Четрдесет година смо живели под просовјетским режимом. Примио сам свештени чин 1974. године, али сам био принуђен да одем из земље. 1982. године су ме, као свештеника, одвели у затвор, и ставили до знања - или затвор, или иностранство.

 

Молио сам за дозволу да телефонирам мом духовном оцу, Блаженом митрополиту Прашком и целе Чехословачке Доротеју (Филип; +1999). Он је био познат у земљи: имао је међународни пасош (што се сматрало за велику привилегију!), имао је везе с Москвом и са Његовом светости патријархом московским и целе Русије, Пименом.Владика Доротеј је поступио мудро, благословивши ме да отпутујем у Грчку, једину некомунистичку земљу, где сам могао да одем, не само да служим, већ и да се школујем на богословском факултету Атинског универзитета.

 

Тада сам имао тридесет година, а када сам завршио универзитет и добио звање доктора богословских наука, наступила је перестројка. Вратио сам се у домовину и, неочекивано, био сам постављен за епископа Оломуцко-Брненског. Тако је моје дванаестогодишње служење у чину епископа било за време перестројке, када се појавила могућност да се отварају цркве и манастири.

 

Наравно, у поређењу с руским и украјинским, наши манастири су знатно мањи. Први после комунистичког режима, Успенски, отворили смо у Моравији.

 

Последњи од наших познатих манастира &мдасх; у Ладомирову &мдасх;1944. године, због приближавања совјетске армије, били смо приморани да преселимо прво у Европу, а одатле у амерички Џорданвил. У Ладомирову је данас активан Михајло-Архангелски храм. На жалост, ми ни до данас тамо нисмо успели да заснујемо монаштво, због доминације унијата. Чак смо лишени могућности да уђемо у храм, а тамо где су била манастирска врата, унијати узгајају козе. Ипак, не напушта нас нада да откупимо манастирску земљу и обновимо манастир.

 

&мдасх; Значи, ни данас црквени живот није лак... Који су главни проблеми с којима се сусреће Чешка црква?

&мдасх;Као што сам већ рекао, пре свега, то су појачани напади унијата. Много пута сам био у таквој ситуацији, да су за православног свештеника људи примали унијата - он се чак и облачи као православац, и крст има - долазили су код њега у храм, молили га да се помоли, а кроз пар месеци су сазнали истину. И то се дешава у последњих двадесет година.Раније је њихово свештенство носило унијатску форму и одмах је било јасно ко је ко. Сада унијати купују у Грчкој православну одећу, крстове; у храмове стављају иконе, пева хор, служе на црквенословенском језику, с јединим циљем - да од нас одводе вернике. Не примећују сви људи одмах разлику. Једино што нам помаже, то је православни Васкрс. За разлику од нас, унијати га празнују по новом стилу.

 

&мдасх; А како сте Ви пришли православној вери?

&мдасх; Још од детињства сам с оцем одлазио у Успенску цркву. Наша породица је била побожна, иако у то време ниси смео јавно да исповедаш своју веру. Отац ми је био директор банке, мама - књиговођа. Када сам имао четрнаест година, родитељи су ми први пут дозволили да сам идем на Васкрс у Цркву. Ишао сам пешице кроз цели Праг, преко Карловог моста на Белу гору и сећам се, тако сам био срећан што је Христос васкрсао! Јер Васкршња радостје суштина Православља.

 

&мдасх; Зар нису вашем оцу, директору банке, правили непријатности због одлазака у цркву?

&мдасх; Праг је велики град, тамо је човек могао да се сакрије...

 

&мдасх; Да ли сте одмах по завршетку школе одлучили да свој живот вежете за Цркву?

&мдасх; Када сам напунио шеснаест година и требао да се упишем на факултет, дошла је совјетска војска. Никада нисам признавао совјетску власт и кренуо сам да градим барикаде против совјетских тенкова. Три пута су ме хапсили. Да бих се уписао на било који факултет, морао сам да кажем да сам сагласан с окупацијом Чехословачке од стране совјетске војске. Нисам могао то да урадим и на крају крајева, запослио сам се у типографији. Наравно, код нас се сматрало за неприлично, да син оца-чиновника буде прост радник и обавља прљав посао у штампарији, уместо да добија високо образовање.

 

Кроз годину дана смо нашли семинарију при Карловом универзитету и сагласио сам се да се тамо упишем под условом, да не постављају као услов сагласност с окупацијом земље од совјетске војске. На неки начин отац је успео да измоли пријемну комисију, да питање о окупацији замене са неколико питања из Новог Завета. Та питања, наравно, за мене су била лака, уписао сам се и успео да завршим семинарију пре него што су је иселили из зграде универзитета.

 

&мдасх; Да ли сте одмах постали свештеник?

&мдасх; Не. У почетку, да бих зарадио за живот, разносио сам новине. Али блажени митрополит Доротеј ме је благословио да примим чин свештенства, јер су нашој Цркви били потребни свештеници.Рећи чу искрено, ја лично сам желео да изаберем сасвим други пут, желео сам да будем шумар. Али по благослову Владике, прво сам постао клирик, а касније сам у Тројице-Сергијевој лаври примио монашки постриг. Већ тада сам схватио, да је послушање више не само од сопствених жеља, већ више чак и од поста и молитве, и ако верник нема послушања, он ће пре или касније скренути са пута спасења. Имао сам тада свега двадесет једну годину. Ево,ускоро ће да се напуни тридесет година како служим Цркви.

 

&мдасх; Владико, да ли сте за тих тридесет година, дефинисали за себе, шта лично за Вас значи - бити с Богом?

&мдасх; Бити с Богом &мдасх; то значи: бити кући. Без Бога сви ми се налазимо расточени у туђини. А када човек среће Бога - значи, он је нашао своју духовну домовину. И он постаје истински срећан.

 

&мдасх; Како се бира Архиепископ Цркве чешких земаља и Словачке?

&мдасх; Сагласно нашем уставу, ако ни један од два кандидата не добије сто процента гласова, онда најстарији јеромонах, члан Синода, извлачи жреб. Молио сам се да не будем изабран. Али таква је била воља Божија.

 

&мдасх; Да ли сте се изменили за пет година у чину архиепископа?

&мдасх; Мислим да нисам, сем што сам почео више да радим. Али када човек постане монах, онда на себе узима послушање да служи Господу на било ком месту и у оном чину, за који добије Божији благослов.

 

&мдасх; Какве би још људске квалитете, осим послушања, поменули као своје помоћнике на архиепископском путу?

&мдасх; Пре свега, смиреност.То је парадокс, јер људи у свету мисле да архијереј мора да влада, али то није тачно. Заправо он мора да се смирује и то до саме крајности. И мора више да воли. Немамо довољно љубави у животу. Када би било више праве хришћанске љубави к Богу, к човеку, било би нам лакше да живимо заједно. И Богу се може прићи само кроз смирење и љубав.

 

&мдасх; Од чега сте Ви сами морали да се смирујете раније и сада?

&мдасх; Од свих светских брига и надања.

 

&мдасх; &хеллип;И шта треба надвладати у животу?

&мдасх; Надвладати зло, и то, такође, само кроз љубав и смирење.

 

&мдасх; Да ли живите у Прагу?

&мдасх; Родио сам се и живим у Прагу, али веома много путујем по Чешкој и Словачкој. Предајем историју Помесних Цркава на богословском факултету универзитета у Прешову (Словачка). Предајем већ двадесет година и сваке недеље путујем возом или авионом кроз целу Чешку и Словачку - то је седамсто километара од Прага. Узгред, ја сам један од последњих Чехословака: имам двојно држављанство - чешко и словачко. Успут обавезно посећујем наше манастире, цркве.

 

&мдасх; Колико често архиепископ служи у Цркви?

&мдасх; Током недеље служим минимум четири пута - у понедељак, среду, петак, суботу и недељу, на празнике, а обично и чешће.

 

&мдасх; Где се још, осим на молитви, срце одмара?

&мдасх; Волим море, планине, шуму. Природа без речи говори о слави Божијој.

 

&мдасх; На годишњицу интронизације сте примали многе честитке и добре жеље. Шта ви желите својим блиским?

&мдасх; Пре свега, здравље. То је велики дар Божији. А ако здравља нема, онда се опет морамо смиривати. И још желим срећу. Светски људи такође желе здравље и срећу, али треба желети срећу Божијом милошћу. Треба желети ту руку Божију, која би нас упућивала и помагала нам у свим добрим делима. Истинска срећа - то је када се човек налази у близини Бога, и тек тада он осећа сталну срећу. А ако се удаљава од Бога, не вршећи Његове заповести, онда се налази на бурном мору и не може у свом срцу да нађе мир.

 

&мдасх; Вероватно нећу погрешити, ако поменем вашег омиљеног свеца. То је преподобни Серафим Саровски?

&мдасх; Да, и његова мудра изрека: "Стичи смиреност и хиљаде око тебе ће се спасити."

 

 

 

 

Разговор водила Татјана Веселкина

 

 

 

Превод са руског С. М.

21.12.2013.год.

 

 

Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/1501478.html

 

 

 

Манастир Лепавина

 

[Дејан]

Ovo beše onaj smenjeni mitropolit, što ima malo obdanište biološke dece?

[horatio]

Ovo beše onaj smenjeni mitropolit, što ima malo obdanište biološke dece?

Владика Христифор није смијењен, већ је одступио због медијске халабуке а за добро Цркве. Оптужбе које су подигнуте против њега нису доказане, а особа која је и поднијела оптужбу је, доцније, исте наводе одрекла. Владика је иначе урадио пуно за Цркву и ширење православља.

Узгред, умјесто недоказаних тврдњи више би помогле молитве, јер је ситуација прилично комплексна и тешка.

[Дејан]

Jesi siguran?

NE znam zašto mnogi misle da će zataškavanjem da doprinesu nečemu korisnom,

U današnje vreme nema tajni, i mora se igrati igra sa otvorenim kartama.

[horatio]

Jesi siguran?

NE znam zašto mnogi misle da će zataškavanjem da doprinesu nečemu korisnom,

U današnje vreme nema tajni, i mora se igrati igra sa otvorenim kartama.

Сигуран сам да није смијењен, већ да је својевољно одступио, те  да има двоје дјеце из периода када је био мирски свештеник. Такође сам сигуран да није доказано то што ти тврдиш. 

Непознавање ситуације може водити симплификованим тврдњама и брзом осуђивању. Немам ништа против отворености, али исто тако човјек треба да стоји иза својих ријечи, а не да олако унапријед некога осуди, без ваљаних доказа. Имаш ли неке доказе за то што тврдиш?

[Дејан]

Није се он својевољно повукао, већ су га једва сменили...

а друга ствар, кад те оптуже да имаш обданиште деце је другачије него кад те оптуже да имаш једно или двоје са стране...поред биолошке .

Да су оптужбе лажне он би и даље био митрополит.

[horatio]

Ма, мисли брате како хоћеш ...то је твоје право, али када човјек нешто тврди требао би и да буде упућен у тематику. Уколико желиш, можеш провјерити све што сам написао, и видјећеш да је све тако. Ако хоћеш линкове ка документима за потврду мојих ријечи, радо ћу их послати. Ипак, потребније су молитве, па ето....