HAJDUČKA TRAVA [achilea millefolium]

[ribar]

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitološkog junaka koji je njome iscelio ranu Telefusu i mile - hiljada, folium - list, jer je list mnogostruko deljen. Hajdučka trava je dugovečna zeljasta, vrlo obična biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo čvrsta i obrasla dugačkim listovima, koji su višestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija čipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ružičaste, udružene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i raspoređene u obliku štita. Cveta celog leta. Cvetne glavice su velike do 5 mm i beličaste. U sredini su cvetovi cevasti, a po rubu su jezičasti i ima ih 5-6. Mirisa je svojstvenog, malo aromatičnog, a ukusa gorkog, aroma tičnog i naslanog.

 

Raste na sušnim do umereno vlažnim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, šumskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. Razmnožava se pretežno semenom a manje vegetativno. Cveta od juna do oktobra. Droga su cvet, trava i list. List se bere pre no što iz rozete izbije stabljika. Tek rascvetale cvasti odsecaju se oštrim makazama da drške budu što kraće. Na isti način se bere trava (vrhovi grančica u cvetu), veže u male kite, obese se u hladu na promaji da se što pre osuše, da biljka što bolje sačuva prirodnu boju, pa se osušene kitice pažljivo slože u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi više stabljika, utoliko se manje ceni.

Sastav: Hajdučka sadrži vitamina K, etarskog ulja, gorku materiju ahilein, flobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. Etarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, što zavisi od fiziološkog varijeteta i načina i vremena destilacije. Sadrži cineola, pinena, kariofilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje. Destilacijom hajdučice s vodenom parom kod nas se proizvodi  etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetici. Ukoliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se više ceni i skuplje plaća, jer ima više azulena, od koga potiče lekovitost ulja i hajdučice. Odabiranjem (selekcijom) mogu se dobiti varijeteti hajdučice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.

Upotreba: Hajdučka trava je naš najpoznatiji i najčešće upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u školskoj medicini uživala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajdučicu narod upotrebljava protiv najrazličitijih bolesti; čak i istucanu stavljaju je na rane i uboje (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara želuca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. Eksperimentima je utvrđeno da ahilein ima hemostatična svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je objašnjena vekovna upotreba hajdučice u narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog i kroz »svileno sito« (dakle, najfiniji prah) prosejanog lista hajdučice, koji su stavljali na rane i u melem za lečenje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose sprečavanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zarašćivanju i Ublažavanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajdučice ulazi u sastav kozmetičkih preparata za sunčanje da bi se sprečilo poklon i druge neželjene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunčanja.

 

Narodna imena: Retko koja naša lekovita biljka ima tako mnogo narodnih imena kao ova: ajdučica, ajdučka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cveće, jalova mesečina, jalovi mesečnjak, jalovo mesečje, kunića, kunja opaš, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop, sporiševdna, stolista, stolisfauk (Orfelin), tintorova trava i dr

[ribar]

Prirodni aspirin

Čaj od hajdučke trave koristi se za poboljšanje apetita, u slučaju želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini koristi se za brže zarastanje rana i ublažavanje bola, spolja se upotrebljava za ispiranje, kao i za spravljanje kupki i obloga. Kod osetljivih osoba može izazavati alergiju, pa se u tom slučaju koriste samo mlade, tek procvetale biljke.

Lekovito dejstvo

Čaj od osušenih cvetova hajdučice umirujuće deluje na stomačne tegobe, otklanja nadutost, grčeve, žgaravicu i upalu želudačno-crevnog trakta.Za bolju cirkulaciju i pročišćavanje treba koristiti listove i cvetove ove biljke. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. Dve supene kašike listova peršuna i cvetova zove preliti sa četvrt litre ključale vode, pa ostaviti da odstoji petnaest minuta. Ovako spremljen čaj treba piti uz obroke.

Hajdučku travu zovemo prirodnim aspirinom, jer u kombinaciji sa medunikom, dobija svojstvo slično aspirinu, te efikasno ublažava sve vrste bolova i migrenu. Jednu supenu kašiku listova i cvetova osušenih i medunike, pomešati u istoj razmeri, popariti sa 2dl kipuće vode. Čaj piti po potrebi.

Kapi hajdučke trave povoljno deluju na nervni sistem, u slučaju nesanice i emotivnog šoka. Nekoliko kapi ulja od ove biljke nakapati pod jezik ili rastopiti u čaši mlake vode, pa piti na svakih pola sata.

[Suzana Sebez]

Hajducka trava je najbolja biljka koju sam probala.Imala sam jaku upalu jajnika,isla sam kod ginerkologa,dao mi je antibiotike da pijem dve nedelje,ali mi nisu pomogli.Napravila sam sedecu kupku od hajducice,posle samo jedne,ja sam ozdravila,cudo od biljke.

Sedeca kupka:dve pune pregrsti listova stavi seu hladnu vodu i ostavi preko noci.Sledeceg danase greje do kljucanja i dodaje voda za kupanje.Kupka treba da traje 20 minuta.Srce pri tom mora da bude izvan vode a iznad bubrega..Posle kupaja nemojte se brisati nego se umotajte u frotirski peskir ili bade-mantil,pa se u krevetu parite jos jedan sat.

[Božena]

 

[Božena]

Хајдучка трава се с правом сматра моћном лековитом биљком

WWW.RTS.RS

---

Легенда каже да је Ахил, непобедиви грчки јунак, своје ране видао хајдучком травом, а њему у част...