Разговори о сектама - опасност око нас

[Баба]

Emo pokret – juče, danas i sutra

Svesni smo raznih epoha koje su uslovljavale stilove i obrasce ponašanja, pogotovo u muzici. Počevši od rock’n’roll-a (koji takođe nije „čista“ tvorevina), do glam rocka, kraut-rocka, punka i ostalih većih revolucija koje su „napajale“ mladalački duh i naprosto terale da se nešto pokrene, tj. da (p)ostane pokret. Emo pokret (tako ćemo ga nazvati) je jedan hibridan obrazac, koji zahteva slepu poslušnost i usvajanje pravila, koja takođe imaju duboke, duboke korene u bliskoj prošlosti.

            Sam termin emo potiče od latinsko/engleske reči emotio/emotional – emocija/emocionalan, što mu u pravom smislu reči daje pozitivnu konotaciju, jer je sam čovek emocionalno biće, a to nas, drastično, razlikuje od životinja (ima i izuzetaka kod istih). Model emo-a bi trebalo da predstavlja mušku/žensku osobu koja je prepuna emocija, svoje biće uzdiže na viši nivo i ispoljava to na umetnički način (nazvaćemo ga produkt, iako to zvuči industrijski). Da je tako, današnji emo pokret bi bivstvovao na drukčiji način i ne bi bilo toliko kontroverzi kao što to danas biva.

Uvidećemo brzo da se ova gornja hipotetička definicija osobe koja sebe naziva emo, vrlo brzo izjalovi, zbog toga što je ceo emo pokret samo, laički rečeno, „kuća bez krova“. Koreni emo pokreta po pitanju muzike, mode i industrije potiču od nepravedno mistifikovanog i odbačenog gothic pokreta, koji se javio (po nekim izvorima) krajem ’60-ih godina, dok je puni procvat doživeo krajem ’70-ih i početkom’80-ih godina XX veka. Njegov stil karakterišu tamni tonovi odeće, kose i šminke, srebrni nakit koji su najčešće mešavina hrišćanske, egipatske i satanističke ikonografije i stav koji „nije verovao u bolje sutra“. Popularno nazvani gotičari su oduvek (pa i sad) bili odbačeni i bili okrivljivani za razne zločine, koji su bili povezani sa radom neke sekte, iako većina nije pripadala nijednoj satanističkoj ili okultnoj sekti (ovaj podatak se najviše tiče SAD). Kod nas se gothic kultura (nazovima je tako) ispoljavala više u muzici, mada verujem da je i kod nas bilo takvih osoba koje su negovale taj stil.

Što se tiče muzičkih izvora, emo-punk (emo-core i slični žanrovi koji, u stvari, predstavljaju jedno te isto) žanr potiče od nastojanja pojedinih bendova pretežno hardcore orijentacije, kao što su Husker Du, Fugazzi i mnogi drugi, koji su težili da naprave melodičniji hardcore (ne zaboravimo da je prvobitni hc bio veoma socijalno-politički osvešćen), što su donekle i uspeli, ali je to, nažalost, krenulo u pogrešnom pravcu... Kao „krivce“ bih pomenuo i Blink 182, SUM41 i slične „skate-punk“ bendove koji su indirektno uticali na širenje pokreta.

Emo pokret je zaživeo krajem ’90-ih godina i njegov prvobitni cilja je bio da kao i svaki pokret, okupi ljude slične orijentacije (muzičke ili modne). Međutim, u startu je odmah učinjena greška. Ciljna grupa svakog pokreta (religioznog, muzičkog, socijalnog) je omladina. Rock’n’roll je okupi(ra)o srednjošdada, studente i sve one koji se osećaju dovoljno „stari“ da svesno pripadaju nekom pokretu, dok je emo-kultura (možda nesvesno) obuhvatila sve neshvaćene tinejdžere, krenuvši iz SAD-a.

Ne možemo reći da je emo-kultura sama po sebi originalna jer je sačinjena od mnogo delića koji je (nekako) drže u celini. Evo tih delova:

v  Moda: upro(pa)šćeni gothic stil sa dodatkom prugastog ili kockastog dezena na svim detaljima odeće i dosta pirsinga kojih (po mom ukusu) ponekad ima i previše (a to nije ni zdravo po organizam, barem sa biološkog aspekta);

v  Stil frizure: preuzet iz japanskih mangi i nekih oblika frizura iz punk vizure;

v  Muzika: u suštini neki pop-punk/ melodični hardcore sa naglaskom na „emotivnim“ tekstovima (koji su često banalni i ponegde, ali samo ponegde imaju suicidalne ili povređivačke primese);

v  Stav: najčešće je to rani tinejdžerski stav, koji se javlja u prvim godinama adolescencije (neshvaćenost, bunt), i koji, začudo, kod emo-a zna da traje i do 25 godine života, iako možda posle shvate da su to mogli i ranije da prevaziđu. Digresija: dok sam bio u srednjoj školi, pisao sam jednom prilikom esej iz biologije o depresiji (podnaslov nije bitan). Tamo sam naveo emo-kulturu kao moguću predispoziciju oboljenja od depresije, jer pro-zapadni mediji uveliko propagiraju ovu kulturu. (o tome će biti kasnije reči). Od svih neshvaćenih, emo osobe su u najvišem stupnju (po njihovoj proceni), što dovodi do iskrivljene slike o životu i samom poimanju sebe. Samopovređivanje i osakaćivanje nisu uopšte psihološke karakteristike ljudi emo pokreta, jer to rade mentalno nestabilne osobe ili mentalni bolesnici, dok ih većina to nije (nadam se). Tako od sebe prave žrtve, nepoznatog razloga i nepoznatog povoda. Ono što najviše iritira je ta usiljena depresivnost, konstantna potreba za „svetskim bolom“, što je već izmislio, zapisao i prošao lord Džordž Gordon Bajron, tako da nema potrebe ponavljati to isto, danas su ipak druga vremena. Ja ih ne osuđujem, lično, ali ipak smatram da preko nekih razmišljanja i etapa u životu treba zauvek preći i ostaviti daleko iza sebe, što pripadnici emo-kulture odlučno odbijaju;

v  Seksualnost: propagira se androgenost, tj. nepostojanje razlike između muškog i ženskog pola, što se ogleda u tome da je jednaki aksesoar muške i ženske osobe, što, meni lično, izgleda kao da uzimaš sestrine stvari iz ormana. Prisutna je i homoseksualnost, što dovodi do još većeg problema (izuzmimo homofobiju) kod adolescenata, koje je preuzeta iz jedne vrste muških homoseksualnih mangi (Yaoi) koje su namenjene ženskoj populaciji (!). Naime, često se mogu sresti slike na Internetu, dva momka ili devojke u zagrljaju, što je, po njihovim merilima, normalno. Liberalnost ili ne, pitanje je koje treba još držati na ledu. U svakom slučaju, ni to nisu izmislili, nego male „hippie-revolucije“, ako gledamo sa politikološkog aspekta (seksualne slobode);

v  Industrija: „najbitniji“ segmenat i rasejavač ovog pokreta. Pitanje je, da li bi pokret bio toliko popularan da nema muzičke i modne industrije? Mislim da ne. Dakle, tu kao glavno izvorište možemo pomenuti MTV, kao medij koji je proširio ovaj pokret do svetskih razmera. Uticaj ove televizije je toliko očigledan da nije ni čudo što je ovaj pokret toliko popularan među mladima. Neću nabrajati sadašnje bendove koji su „pogurani“ od strane MTV-a, jer ih ima mnogo, a tako malo poručuju. Kao primer „evropske škole“ (uz sumnju u postojanje iste) možemo navesti Tokio Hotel, čiji članovi su samo instrument u rukama velikih korporacija, a nemaju ni 20 godina (sad već poneki imaju). Tu dolazimo do toga, da svaki pokret, kada ga industrija preuzme u svoje ruke, izgubi smisao i poruku (kakva god ona bila), tako se desilo sa svim pokretima, tako je i sa emo-kulturom. Možemo slobodno reći da je i taj pokret obezvređen, banalizovan, iako je to već svakako bio. Dok god ima omladine koja vrlo brzo potpada pod uticaj nečega što je sveprisutno i očigledno zatupljujuće, dotle će ovaj pokret sve više rasti i rasti, dok se ne samouništi.

Poslednje pitanje koje se može postaviti je, da li ima nečega što vredi u celokupnom emo-pokretu? Ovo pitanje će ostati retoričko, zbog objektivnosti ovog eseja, jer svako ima određeno mišljenje o ovom pokretu.

http://blogs.myspace.com/index.cfm?fuseaction=blog.view&friendId=396608667&blogId=496265898

[Баба]

[Баба]

Неке особености  ЕМО присталица:

- Нико их не разуме.

- Они су најусамљенији људи на свету.

- Њихова дуга и масна коса која прекрива њихово лице је маска иза које се сакривају.

- Они верују да својом мученичком смрћу и патњама могу да промене свет.

- Тврде да су већ уморни од живота.

- Изузетно одбојна и неприродна шминка (како код женских , тако и код мушких)

- Врло су конзервативни.

...

[Баба]

а овако каже вукајлија за ЕМО 

[Баба]

http://en.wikipedia.org/wiki/Emo

[Баба]

[Баба]

[Баба]

А ево мало коментара са братског нам форума:

То ти је као што су некада били (и сада) панкери.

0110_hahaha

Мислиш даркери?

Па, тако некако... ови опет имају својих фора. Дође му све на исто - Welt Schmerzen - и те форе.

А што су ови хтели да се убију...

Ово се клинци ложе сад, мислим то ти је неки микс педера, и облаче се као фрикови, а обично купују ствари у Њу јоркеру и неким скејт шоповима. Имају фризуру, косу ставе у страну преко пола лица. Као неки бунтовници а у ствари п****. Скоро сам закачио такву једну будалу на Калемегдану када ми се мрштио на нека "наци" обележја 

Никаква секта.Само што се облаче у црно или светло (кажу тако на ТВ).Немам појма о њима у моје време то није било.

Е сад металци их не воле јер су они "измислили" облачење у црно ... а не воле их ни они што не воле металце

Даркери су из осамдесетих ја сам био мали тада не сећам се,рецимо што кажу остали као метал,панк има и неке групе које свирају неки емо.Шта год то било.

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=12862.msg227986#msg227986

[Милан Меденица :)]

сем тога што се секу по телу ...

[Милан Меденица :)]

ајмо мало шале у мелодрами ...

[Ахил]

Симпа је овај покрет, стварно.

[Лазар Нешић]

????? ?? ???? ??????, ???????.

??, ????????? ?? ...

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=NwnFIlbMMb8

[Лазар Нешић]

http://www.youtube.com/watch?v=cEW3NPKLQjs

Oh my God, I have the remedy for love
I struck the glass
It broke the bones inside my fist but I'm okay

I cannot change you,(I cannot change you) you'll never change (you'll never change)
I never would expect to break this in the end

Something so profound, something you won't expect
take this scripture like a picture and wear it around your neck
the sky it opens up
don't get swallowed by the flames
what's mine is yours and yours is mine so take me away

you hear the sounds, they're carried out
there's no sympathy for the dead
it swells and I, was never the same
there's no sympathy for the dead
we dance like zombies do in the middle of the rain
we see the stones falling from the sky (on fire)
the blinding light beaming from your eyes (our desire)
life has died, yet we're still alive and down below
a sea of damned crashing like a tidal wave,
wave

I cannot change you, you'll never change
I never would expect to break this in the end

I can't breathe
wake up from this nightmare that I'm in
dive into a holy river and wash away my sins
as I reach (sanctified) the surface of the water now
I will breathe and burn out my eyes

you hear the sounds, they're carried out
there's no sympathy for the dead
it swells and I, was never the same
there's no sympathy for the dead
we dance like zombies do in the middle of the rain
we see the stones falling from the sky (on fire)
the blinding light beaming from your eyes (our desire)
life has died, yet we're still alive and down below
a sea of damned crashing like a tidal wave,
wave

So take the medicines to quench the pain we have
and walk until the end, until you've reached the sand

a hundred thousand wings, soaring through the sky
at intense speeds, we can't catch with our eyes
you hear the sounds of a third carried out
just wait (just wait)
you hesitate

I have the remedy to the poisonous kiss
I struck the glass, it shatters bones in my fist
(You hesitate)
I have the remedy to the poisonous kiss
I struck the glass, it shatters bones in my fist
(You hesitate)
(Theres no sympathy for the dead)
I have the remedy to the poisonous kiss
(You hesitate)
(Theres no sympathy for the dead)
I struck the glass, it shatters bones in my fist
I have the remedy to the poisonous kiss
I struck the glass, it shatters bones in my fist

you hesitate
there's no sympathy for the dead
you hesitate
there's no sympathy for the dead
you hesitate
there's no sympathy for the dead
you hesitate

[Баба]

Ма о.ц. немам ти ја ништа противу мјузике, него видим на вестима се појавише вести , а у тим вестима вести о томе како неки клинци у ЕМО фазону шћедоше да се убију, а то ма колико они споља били некоме симпа ипак није симпа.

[Баба]

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=82667&sectionId=37