Разговори о сектама - опасност око нас

[marija]

Ова секта је у порицању православне Христове истине отишла најдаље, тако да се једва може назвати хришћанском, јер је ближе јеврејству него хришћанству. У отпадању су је надмашили само још сатанисти. Како је настала ова секта?

Године 1852. рођен је у Питсбургу, у Пенсилванији, САД, Чарлс Тазе Расел, главни “пророк” ове секте. Иако није био пастор нити теолог по струци, прочуо се својим тумачењем Библије, па је скупштина “Истраживача Библије” у Алигену замолила да им буде као пастор. Имао је много својих писмених и усмених тумачења Библије. Присталице су га веома цениле. Називале су га “пријатељем свих људи”, “Највећим религиозним учитељем после апостола Павла”. По веровању његових присталица, постоје седам посланика Божијих, и то: апостол Павле, апостол Јован, Арије, Петар Валд, Виклиф, Лутер и он, Чарлс Тазе Расел. Он лично представљао се као пророк, као “Божја уста”, као човек који је све своје знање добио од Бога, просвећењем Светога Духа. Таман исто тако, како је Јелена Вајт адвентистичка “пророчица” говорила о Вилијаму Милеру.

Као и Вилијам Милер и он је био заинтересован за питање датума другог доласка Христова, и латио се посла да ту загонетку реши. По његовим рачунима и пророштвима Христос ће доћи 1872. године. Та година је дошла и прошла, а Христос није дошао. Расел је поправио свој рачун. Објавио је да се преварио у рачуну само за две године. Доћиће Христос 1874. И та година је прошла без Христовог доласка. Одгодио је тај долазак за 1914. годину. Па опет ништа. Па за 1918. годину, али ту бруку није доживео, јер је умро 1916. године.

Ето очигледног доказа да га није Дух Свети просветио и учио тумачењу Библије. Но његови следбеници су прогласили да је Христос ипак дошао 1914. године, само невидљиво, а видљиво ће ускоро доћи и коначном битком код Армагедона уништити све своје противнике, а своје присталице ће задржати у своме царству.

Присталице Расела, друштво “испитивача Библије” и друштво “Народних проповедника” ујединили су се у једну организацију коју су назвали 1913. године “Озбиљни истраживачи Библије”. А на своме међународном састанку у Колумбусу 26. јула 1931. године прозвали су своју верску организацију: “Јеховини сведоци”. То им је званично име. Иначе, они себе називају “класа верног и мудрог слуге”, а остале хришћане називају “јарци” или “велика гомила” која ће ускоро пропасти и у битки код Армагедона бити дефинитивно уништени.

Њихова организација је врло дисциплинована и врло строга. За своје вође верују да су постављени и помазани од самог Христа, и покоравају им се слепо без икаквог поговора. То је заправо један теократски систем.

[marija]

УЧЕЊЕ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА

Учење Јеховиних сведока је смеса свих јереси које су осуђене на свих седам васељенских сабора. Истину о Светој Тројици одбацују исто онако енергично као и муслимани и Јевреји. Од старог јеретика Арија наследили су учење да Господ Исус Христос није друго лице Свете Тројице, него да је “дивно духовно створење” које је постојало на небу пре него што се родио као човек на Земљи. Од Македонија су наследили јерес да Дух Свети такође није треће лице Свете Тројице, него је само сила Божија. Имају и још један специјалитет. Они пишу: “Бог није дух који би све прожимао и свуда продирао, није на сваком месту у исто време присутан. Он поседује своје место и положај столовања где му се може приступити”. Нарочито инсистирају на томе, да Бога треба звати његовим “правим” именом: Јехова. Зато су и узели назив Јеховини сведоци.

О човеку Јеховини сведоци уче исто као материјалисти, као да су преузели учење материјалистичких философа па га обукли у библијске цитате. “Човек умире исто као животиња” – пише у њиховим књигама.

И они кажу да верују само Библији, али уколико се Библија не слаже са њиховим учењем, они је без устезања прекрајају, било да изоставе цитат који пориче њихово мишљење, било да измене интерпункцију, било да додају нешто што Библија не каже. Ево неколико примера:

Њихов главни “пророк” каже да је Адам створен 4.128 године пре Христа и да је у рају до пад у грех провео две године. То је чиста измишљотина подметнута Библији која нигде не наводи те цифре. У посланици Јеврејима апостол Павле цитира речи из Псалама које се односе на Христа и које гласе: “Омиљела ти је правда и омрзао си на безакоње: тога ради помазате, Боже, Бог твој јелејем радости већма од другова твојих” (Јевр. 1, 8 – 9).

Пошто се у овоме цитату Христос два пута назива Богом, а Јеховини сведоци поричу Божанску природу Христову, то они овај цитат овако преводе: “Омиљела ти је правда и омрзао си на безакоње. Зато га је Његов отац нарочито благословио узвисивши га за Краља Божјега Краљевства”. – Дакле, очигледна превара. И то није једини пример кварења текста и смисла Светога писма.

[marija]

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ЈЕХОВИСТИЧКО УЧЕЊЕ

Јеховисти кажу да у Светом писму нема спомена о Светој Тројици. Међутим, Јеванђеље по Матеју каже да се Спаситељ после васкрсења својим ученицима јавио и рекао: “Идите и начините све народе мојим ученицима крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа” (Матеј, 7, 19). А крштење Исусово у Јордану описано је овако: “И крстивши се Исус изиђе из воде, и гле, отворише му се небеса и виде Духа Божијег где силази као голуб и стаде на њега. И гле, глас с неба који говори: “ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи”” (Матеј, 3, 3; Марко, 1, 10 – 11; Лука, 3, 21 – 22).

Јеховини сведоци кажу да Христос није Бог. Свето писмо за које Јеховини сведоци говоре да верују у њега, каже нешто сасвим другачије. Сам Спаситељ каже о себи: “Отац је у мени и ја у њему” (Јован, 10, 3. “Ја и Отац једно смо” (Јован, , 30). “Ко види мене, виде Оца” (Јован, 14, 9). А своје божанство доказује својим чудесним делима рекавши: “ако мени не верујете, делима мојим верујте” (Јован, 10, 3. Кад се Исус после васкрсења јавио апостолу Томи, овај уверивши се у стварност васкрслог Господа, рече: “Господ мој и Бог мој” (Јован, 20, 2. У 1. Посланици Јовановој пише о Христу: “Он је истинити Бог и живот вечни” (Јован, 5, 20). У посланици Римљанима пише да је Христос “над свима Бог” (Рим. 9, 1 – 5).

Ето, тако каже Свето писмо о личности Господа Исуса Христа, а Јеховини сведоци кажу да верују Светом писму, а оспоравају Божанство Христово!

[marija]

Јеховини сведоци одбацују знак крста тврдећи да је то многобожачки знак и да Христос није распет на крсту, него је обешен о дрво или на стуб.

Да ли су понеки многобошци употребљавали крст још пре Христа, то се нас Хришћана ништа не тиче. Ми крст поштујемо као средство нашег спасења и искупљења, јер је на крсту Христос распет. То тврде сва четири јеванђелиста, а они – нарочито Јован који је стајао под крстом док је распети Спаситељ на њему висио, - то свакако боље зна него Јеховини сведоци. А пошто је материја од које је тај Христов крст направљен, била дрво, а не камен или гвожђе, то онда понекад апстол Петар каже да су Христа убили:”обесивши о дрво” (Дела апостолска, 10, 39). Али пошто исти апостол Петар у својој беседи приликом силаска Светог Духа на апостоле каже да су Христа ”приковали на крст и убили” (Дела апостолска, 11, 23), то онда оба израза заједно значе да је крст био од дрвета, или да је дрво о које је Христос обешен било у виду крста.

Ево још једног специјалитета јеховистичког веровања. Они сматрају да је Библијом забрањено да се човеку да трансфузија крви. Дешава се да неко и умре, а био би спасен само да је примио трансфузију. Међутим, и то је њихова бесмислица. Не постоји никаква библијска забрана за давање и примање трансфузије крви. У време када је Библија писана није нико ни сањао о трансфузији, па зато у Библији нема препоруке ни забране за трансфузију.

Јеховини сведоци одбијају да иду у војску и рат. У томе погледу потпуно се слажу са назаренима и још неким сектама, па смо о погрешности тог става већ говорили.

Јеховини сведоци, као и остали секташи, одбацују све хришћанске празнике. Они кажу да су и Божић и Ускрс и сви остали празници остатак многобоштва, и да Јехова мрзи те празнике.

Библија и историја и психологија говоре сасвим супротно. У Старом завету Бог (Јехова) прописује Јеврејима које ће празнике обавезно празновати ”законом свечаним”, и чак прописује смртну казну за прекршење тога празновања (3. Мојсије, 23, 1 – 30). Ако Бог тако строго наређује празновање старозаветних празника који су по тврдњи Библије само сенка новозаветних (Колошанима, 2, 26), што би му били мрски новозаветни празници који су само успомене на догађај из Христовог земаљског живота. Да Бог мрзи Божић или Ускрс или празник Силаска Светог Духа на апостоле, Он се не би ни оваплотио, ни васкрсао нити би Дух Свети сишао на апостоле. А сви ти празници су не само успомене на библијске догађаје него и духовно доживљавање тих догађаја, што осећамо у души, а и извор су велике духовне радости, што пише и у Светом писму. Приликом Христова рођења анђео рече пастирима: ”не бојте се, јављам вам велику радост” (Лука, 2, 10). Приликом васкрсења, апостоли су се радовали (Лука, 24, 41). Приликом вазнесења Христова, апостоли се вратише са Маслинске горе у Јерусалим ”с великом радошћу” (Лука, 24, 52).

После свега реченог видимо да је секта јеховиних сведока у великој заблуди и да представља велику превару за наше православне Србе који не познају своју веру и трче за новотаријама.

Др. Лазар Милин

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ (ВЕЛИМИРОВИЋ) – ДР. ЛАЗАР МИЛИН

ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА И ДЕЛОВАЊЕ ВЕРСКИХ СЕКТИ

ИЗДАЈЕ: ПРАВОСЛАВНА НАРОДНА ХРИШЋАНСКА ЗАЈЕДНИЦА ШАБАЦ, ШАБАЦ 1997.

[Александар Милојков]

"Јеховини сведоци" су синтеза свих јереси осуђених на седам Васељенских Сабора. Поред тога, то је једна од најтоталитарнијих секти на нашим просторима.

[marija]

и на моју личну жалост знам доста православаца који су им пришли...питање је Зашто?

[marija]

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ 2

СПАСЕЊЕ ПО ЈЕХОВИСТИМА

Шта Јеховисти обећавају? Кажу: Царство небеско је близу, као и крај света. Када се Господ зацари, сви грешници ће бити физички уништени. Биће спасен само онај ко ступи у Друштво Куле стражаре. Јеховисти нестрпљиво очекују крај света, када ће се наслађивати гледањем мука и смрти својих суседа, познаника, суграђана – речју, свих оних који нису прихватили јеховистичку проповед.

Међутим, касније сваки члан секте сазнаје да му спасење није уопште загарантовано. Он се обрео у својеврсном друштву са две класе. Ма шта да чини, он се не може ослободити строго одређеног поретка ствари.

Јеховисти буквално схватају речи Библије о томе да је спасење загарантовано само за оних 144 хиљаде “изабраних”. Стриктно говорећи ту би спадали само они који су били у животу 1914. године. Управо због тога су јеховисти били принуђени да недавно у свој “президијум” изаберу једног деведесетогодишњег старца. Треба очекивати да ће и то учење скоро бити преиспитано. Сви остали чланови секте су – “друге овце”. Њима припада рај на земљи, али под условом да приљежно шире јеховистичку литературу, да често и успешно обилазе станове и врбују нове чланове.

Зато вам они на улици не нуде своје брошуре тек тако, без разлога. Јеховисти верују да ће тиме заслужити рај. Па, пре него што узмете или купите неку књижицу од њих, ви размислите – да ли треба подржати те људе у заблуди да ће их Господ спасити на такав “механички” начин. И запамтите, јеховисти чврсто верују да ће сви који не приступе секти након њихове проповеди – бити осуђени на смрт.

[marija]

Но, ако си ти био сасвим примеран јеховиста у току многих година, а потом је твој ентузијазам спласнуо, ипак су онда твоја дела рђава и нико ти не може гарантовати да ћеш бити спасен.

Јеховистички концепт “спасења” са разним, мањим или већим изменама, копирале су многе друге секте. Можда је једина добра страна Јеховиних сведока то што, када се њихово лажно пророчанство о крају света не оствари, они не покушавају да га остваре својим силама (као што то покушава “Велико бело братство” и “Аум Шинрикјо”) – него “крај света” пребацују на неки други датум

[marija]

ПАЖЊА – ТОТАЛИТАРНА СЕКТА

Истицање сопствене праведности и изузетности заузима најважније место у агитацији Јеховиних сведока. Изабраништво и изузетност јеховиста стално се потенцира, а све што може поколебати чланове секте у том уверењу, мора бити уклоњено из њиховог видокруга.

У томе руководство секте види свој главни задатак. Резултат – члан секте губи способност критичког мишљења и постаје потпуно зависан од старешина и “руководећег тела”. Тако се служење Богу неприметно замењује служењем безличном “руководећем телу”, које поседује апсолутну власт, јер је тако, наводно, наредио Христос. “Руководеће тело” за јеховисте представља једини ауторитет. Његово тумачење Светог Писма је једино тачно. Његове одлуке се морају извршавати беспоговорно.

Сви који су смогли снаге и храбрости да напусте секту Јеховиних сведока, сведоче: од првог дана дружења са јеховистима, лаковерне људе очекује не изучавање Библије, не молитва и не искуство праведног живота, него програм бездушног испирања мозга, упакован, како се то у Америци иначе ради, у привлачну амбалажу.

По завршетку програма, нови члан секте заборавља своје животне планове, занемарује породичне обавезе, губи жељу за учењем. Да ли смо свесни тога када пристајемо да дођемо на кружок за изучавање Библије?

Пре него што се упутите на скуп Јеховиних сведока, станите мало и размислите! Јехова о коме учи Друштво Куле стражаре и Исус о коме они сведоче – нису Бог Јахве и Господ Исус Христос Библије. Не треба се обмањивати.

Секта се интересује за нас не зато да би нас научила да се молимо и испуњавамо Божије заповести, и не зато да би нам показала пут ка спасењу и дала нам снаге да идемо тим путем.

Секта се интересује за сваког од нас само зато што жели да нас држи у потпуној потчињености као своје агитаторе, скупљаче прилога и бесплатну радну снагу.

Свето Писмо и искуство Цркве сведоче о неупоредиво узвишенијем предназначењу човека. Ако желите да ступите на пут духовног живота, не тражите увозне варијанте духовности, него “стојте и држите предање” (2. Сол. 2, 15). Предање ваше Православне Цркве.

Информативни центар “Свештеномученика Иринеја Лионског” – Москва

Са руског: Родољуб Лазић

[marija]

1950. године јеховисти су издали свој превод Библије, препун преводилачких трикова који треба да “докажу” њихову доктрину. Пошто они, на пример, не верују да душа после смрти може да постоји одвојено од тела, јер је “душа у крви”, речи Христове покајаном разбојнику на крсту “монтирају” овако: “Заиста ти кажем данас, бићеш са Мном у рају”; међутим, у оригиналу, речи Христове гласе: “Заиста ти кажем: данас ћеш бити са Мном у рају” (Лк. 23, 43).

[marija]

Наравно да овакво незналаштво, помешано са сатанском гордошћу, рађа мржњу према свему аутентично хришћанском. Још у јуну 1940. године Стенли Хај је у “Читалачком прегледу” (“Reader’s Digest”) записао: “Јеховини сведоци мрзе свакога и настоје да мржњу учине узајамном ... Јеховини сведоци су од мржње направили религију”.

А како то изгледа у њиховим текстовима? Ево цитата из “Куле стражаре” (годиште 1951, страна 733):

“Мрзитеље Бог и народа Његовог треба мрзети, али то не значи да ћемо ми искористити било коју прилику да им нанесемо физичку озледу у духу злобе или пакости, јер и зло и пакост припадају ђаволу, док чиста мржња не (подвлачења су наша, нап. прир.). Морамо мрзети у истинском смислу те речи; то јест осећати крајњу и делатну одбојност, која се састоји у сматрању тако нечег одвратним, гнусним, поганим. Сигурно да мрзитељи Бога нису достојни да живе на Његовој дивној земљи. Земља ће бити ослобођена од покварењака и ми ни прстом не морамо мрднути да би смо их физички повредили, али морамо имати исправан став када су ови непријатељи у питању. Божије име (Јехова, нап. прир.) значи узвраћање непријатељима.

[marija]

Упркос нарушеном угледу, број Јеховиних сведока је у сталном порасту, и данас их има више од 2,5 милиона у 216 држава света. Њихов главни штаб, познат под именом “Ветиљ”, налази се у Бруклину, у САД. Из њега руководство Друштва Куле стражаре суверено влада својим послушним слугама – обичним члановима секте и старешинама – и шири своје учење преко часописа “Кула стражара” и “Пробуди се!”.

Друштво Куле стражаре је најјачи самостални издавач у свету. Од 1920. г. Оно је одштампало више милиона примерака секташких књига.

Издавачка делатност представља економску основу “Друштва Куле стражаре”. Узрок овоме треба тражити у особитој пракси агитације и пропаганде, по којој је сваки члан секте дужан да непрестано шири литературу. Ову праксу сведочења “од врата до врата” увео је предузимљиви Џозеф Ратерфорд, други председник “Друштва Куле стражаре”.

Од недавно је код јеховиста установљена нова пракса: сваки члан секте дужан је да за свој новац купи литературу и да је потом шири даље. На тај начин, руководеће тело не мора да се брине што се књиге споро продају. Новац редовно пристиже на рачун. Ширење књижица, брошура и часописа постаје лични проблем сваког секташа понаособ.

У многим земљама Јеховини сведоци обављају своје праве активности под плаштом издавачке делатности. Занимљиво је да је Друштво Куле стражаре регистровано као приватна штампарија. Њему није дозвољено да се региструје као религиозно удружење не само у САД, него и у Немачкој, где оно штампа своје књиге на руском језику.

Само је Министарство правде Руске федерације допустило да се ова деструктивна секта региструје као религиозно удружење.

[Александар Милојков]

Бруклин, Њујорк.

Централа Јеховиних сведока. Иначе, већина псеудохришћанских секти које су активне код нас, имају седиште у Америци.

[Александар Милојков]

Ловци на људске душе на делу. "Мисионарски" рад секте јеховиних сведока своди се на улично пресретање пролазника и долазак на кућни праг. Водите рачуна. Ваше слободно право је да их примите или да их одбијете са кућног прага. Једно само знајте: када једном уђу у ваш дом, врло тешко излазе.

[Александар Милојков]

Брошуре у шареним бојама, вешто упаковане у привлачну амбалажу. Типично западњачки, на око привлачне "шарене лаже".