О дефектима посрбљивања Бога и Цркве

[Милан Меденица :)]

Brate Željko, ne Balkan.. Znaš i sam zašto.

A ti ne voleš Nemce, no Nemci i njihova bečko-berlinska škola su uvalili taj nesrećni naziv Balkan - početkom 19. veka kada su Osmanlije vladali većim delom jugoistočne Evrope južno od Dunava i Save, pa su Nemci kao sinonim za takozvanu evropsku Tursku smislili naziv Balkan, a "Balkanci" da ne bi bili posramljeni što im je dato tursko ime smislili su sebi izgovore tj. mitove poput da Balkan potiče od rimskog boga Vulkana (srpska verzija) ili da je velika majka (bugarska verzija) i tako dalje..

Osim toga, Bačka u kojoj živiš ionako nije to takozvano balkansko poluostrvo.. Bačka je Panonija odnosno Podunavlje.

Kako govoraše despot Đurađ Branković: "mi, gospodin Podunavlja i srpskih zemalja", a ne "ja Turčin.. ehm.. ja Balkanac".

хајде да се не запетљамо формом језика, чија је иначе суштина комуникација, а не идентификација.

[Милан Меденица :)]

Sorry, ali ja sam Lazar, ja nisam Murat.

мислим да је турско-српски рат завршен.

а да си малезијац наспрам нубијца зар би те било брига?

[Милан Меденица :)]

Srpsko-turski ratovi su završeni, i ovo je dobro tako.. ali i pored toga mi nismo Turci. Ili sutra da oženim pravoslavnu Srpkinju i rodi nam se sin, da li treba da mu damo ime Mehmet ili Sulejman?

Znam da je teško da se bude protiv celog sveta, naročito kad velike sile promovišu taj naziv Balkan, i npr. Ameri samo zbog Srba sigurno neće da promene balkans u nešto drugo.. A mnogi na zapadu i vole naziv Balkan za nas Pravoslavne, jer im je istovremenom sinonim za nešto niže...

Ali.. ako nas drugi zovu Turcima, ne moramo mi sami sebe isto tako. Da im teramo inat pa smo mi sad ponosni Balkanci, ovim ustvari sebi teramo inat. Ni Jevreji recimo sebe ne zovu "Saujud" samo što su ih Nemci tako zvali...

Peace!

извини, али не ради се о Србији, већ о Балкану или како год желиш да га зовеш на чијем год језику а искрено не чух како се зове на српском или турском, и не толико ни о томе, колико о комуникацији на уштрб идентификације ...

као што није Солун, него је Тесалоники, и тако те доскочице ...

немам ништа против самих личних имена, колико њихових значења и духа који носе ...

елем, мало се губимо и удаљавамо од суштине теме.

[Никола Ђоловић]

Жељко,

Није ти баш нека фора да отвориш нову тему а не оставиш опцију за дијалог.

Оно са чиме се слажеш у мојим постовима - не објашњаваш, а оно са чиме се не слажеш - базираш на бескомпромисним ставовима.

Почињем да се питам да ли причам кинески или српски када неко моје мисли изврће у супротном смеру, или је то неки наднационалан језик па ме нико не разуме... amen

Ко је уопште поменуо да ће преображење бити супротно нашој слободи? Међутим, са овим питањем се сусрећу они који нису хришћани и за њих можемо рећи да ће преображење бити противно слободи.

Оно на шта владика Николај алудира јесте наше национално кретање унутар историје на путу ка Есхатону - ниједног тренутка не алудира да спасењу Срба да национално већ есхатолошко одређење (зато не игноришимо некога ко је старији од Вл. Николаја када се позивамо на ауторитет апостола Павла који каже "Још се не показа шта ћемо бити"). Нико није ни рекао да се неко може спасавати индивидуално, али ниједан Свети Отац, теолог или богослов није говорио о очувању националног идентитета у есхатону.

Оно о демонима - авај, сам смисао реченице се подразумева...

Шта значи оно апостолско "Ми немамо овде постојаног града...?" ако не аспект Царства Божијег (да не кажем наднације јер то изазива алергију).

Нико није рекао да је држава извор зла или демонска аспирација...него да ће се човек толико изменити нествореним енергијама Светога Духа да другу нацију себи неће пожелети А НЕ ДА СЕ НЕЋЕ СЕЋАТИ СВОЈЕ НАЦИЈЕ или своје историјске улоге.

Какве везе има ко је од апостола био националиста? Они су били прво ученици (националисти) а онда Апостоли (ток Педесетнице). И да ли су другим народима проповедали нацију или Царство Небеско?

Што се тиче смртности и бесмртности, види друге постове - пуно сам писао о томе.

Као друго, није умесно да ме називаш новотарцем јер ја не уводим селекције ни на једно ни на друго (да не помињем да сам у твом првом посту прешао преко тога што моје национално опредељење и тумачење називаш трауматичним опитом).

Бог ти неће забранити да будеш Србин у Есхатону. То нисам рекао. Рекао сам да ћеш пожелети нешто више од Србије - самог Бога, више од овога што сад желиш јер још није настало васкрсење тела.

Анђели на небесима поју "Свјат, свјат..." а не "Србија, Србија..."

Нико није рекао да ћеш изгубити сећање и да ћеш се толико "рестартовати" да нећеш знати ни ко си - испаде да ја проповедам неко безлично Хришћанство.

п.с. Да ли ће црнац, кинез, Хрват или Србин бити црнцем, кинезом, Хрватом или Србином у Царству Божијем?

На ком националном језику причају сви људи у дан Прве Педесетнице?

п.с.2 нисам за ово Жељко вс Смајли - ово "вс" уводи неку границу међу нама као што некада Јудеји волеше поделе наспрам других у име Закона...

[Никола Ђоловић]

Digresija ili dopuna, pitanje je sad...

http://blog.b92.net/text/4962/Danilo-Kis-o-nacionalizmu/

[Баба]

У почетку ми беху занимљиви ови анационални Христијани али временом могу рећи да ми је то досадило, реално ова прича нема никакву поруку.

Јасно је свима да је Хришћанство изнад нације.

Такође ко иде логичким редоследом мора приметити да нико не може скочити са првог на стоти степеник.

Лечење од комунистичких времена подразумева један дуг и напоран ход од анационалног братствојединственог искомплексираног једва Србина , до уравнотеженог нормалног Србина који ће минимум имати осећај за солидарност према својој нацији и одговорност према својој држави , такође у међувремену је неопходно да тај Србин схвати шта се десило у протеклих 100 година са његовом нацијом самим тим и са њим , наравно при овом подразумевам да не прихвати наметнуту искривљену западну верзију и наметнуту кривицу. Тек после тога кад чврстим ногама буде стаја на сопственом психичком тлу а то је сопствени менталитет и културно наслеђе, дакле тек тада може да разуме веру својих предака без трипо и ниподаштавања и срамежљивости према ономе што заправо и не разуме, и тек онда може да настави да гради на темељима који су пре њега постављени а које он добровољно прихвата ступањем у Цркву . После тога битно је да се исти јадни и тек освешћени Србин утврди у духовном животу , а затим може да пише и о оваквим стварима на један здрав начин прожет јеванђељем и светосављем.

Тада ја без проблема прихватам када неко каже Срби ово или оно , али другачије не. Јербо данас је мода критиковати Србе , нацију, национализам, патриотизам, и све тако и томе слично , мода је спрдати се са Карађорђем и другим српским јунацима , мода је бити педер, мода је бити коректан, мода је бити транспарентан итд.

Мене мода не занима.

Занимају ме озбиљни текстови , дубоки , умни , јасни, постављени на добрим основама и чврстим темељима а не на моди.

Рецимо уважићу сваку критику теолога Аце Милојкова на рачун Србаља и национализма , јербо ће увек бити темељене на јеванђељу и светосављу а не на моди.

На крају уверен сам да је Аца прошао лично све оне фазе које набројах на почетку што је сасвим очигледно на основу његових писанија.

поззз

[Дејан]

Nacija i država postoje da bi se kod ljudi razvio osećaj zajedništva ali naravno,kao i sve drugo,to može otići u patologiju koja sa Hrišanstvom nema ništa.

To se kod nas desilo i Nikola je na to skrenuo pažnju...

[Баба]

Nacija i država postoje da bi se kod ljudi razvio osećaj zajedništva ali naravno,kao i sve drugo,to može otići u patologiju koja sa Hrišanstvom nema ništa.

To se kod nas desilo i Nikola je na to skrenuo pažnju...

Појасни .

Овако уопштено речено ми ништа не значи.

Отприлике као када бих рекао , некада је агапе развијало осећај заједништва али наравно , као и све друго , то може отићи у патологију која са Хришћанством нема ништа.

То је код нас лепо појаснио Жељко и на то скренуо пажњу...

Шта сад ?

Значи Агапе само по себи неваља , или ...?

[Дејан]

Појасни .

Овако уопштено речено ми ништа не значи.

Отприлике као када бих рекао , некада је агапе развијало осећај заједништва али наравно , као и све друго , то може отићи у патологију која са Хришћанством нема ништа.

То је код нас лепо појаснио Жељко и на то скренуо пажњу...

Шта сад ?

Значи Агапе само по себи неваља , или ...?

Shvatam i prihvatam da me svet ne razume zato što sam genijalac

Tvoj inferirni procesor u glavi nikako ne može da obradi moju superiornu misao sHa_sarcasticlol

Jedno je sesti za sto zbog ljudi a drugo je sesti da bi se naždero i napio ... 301

[Баба]

Shvatam i prihvatam da me svet ne razume zato što sam genijalac

Tvoj inferirni procesor u glavi nikako ne može da obradi moju superiornu misao sHa_sarcasticlol

Jedno je sesti za sto zbog ljudi a drugo je sesti da bi se naždero i napio ... 301

Паја патак је много боље дочарао америкен веј од Мики мауса...

[Marjanovic]

Атински религиозни недељник "Ζωη" (од 20 септембра, Бр. 811) пише: Једна од оптужаба, коју комунисти у Грчкој дижу против наше Цркве јесте да она не ради као чисто религиозна организација. Ту оптужбу видимо наштампану у гласнику комунистичке партије "Препорођај"; она гласи: "Црква као чисто религиозна организација остала је скоро мртва. Наша црква мисли да има права да јој Грци данас много више захваљују за њен политички рад у доба ропства него за њен чисто религиозни рад... У слободној држави она се лако подчинила држави и постала њен орган".

На жалост, не можемо ову оптужбу окарактерисати као лажну. Национални рад је толико апсорбовао Цркву да религиозни живот вене и у слободној држави, а Црква се само по форми јавља као религиозна организација А последица таквог рада, који је туђ циљу Цркве, била је да слободна држава не само игнорише Цркву већ је често и до данашњег дана гони. Народ пак остао је необразован у хришћанском смислу, везан само по форми са својом Црквом, док јој је унутрашње и у суштини туђ.

Треба дакле да признамо да је постојала ова погрешка, кoja је постала јако оружје у рукама непријатеља наше Цркве. Ако је у доба робовања национални рад Цркве имао оправдања, у слободној држави нема никаквог разлога, јер се о националном раду може бринути сама држава. Треба једном друкчије схватити и проповедати истину, а не Цркву Христову ограничавати границама држава; а та истина би учинила врло много за учвршћење мира у свету. Hекa се данас наша Црква постара да се врати искључиво мисији и циљу, због кога ју је њен Вођ и основао, да приводи дакле свет Христу и да осигурава спасење члановима својим, и онда се неће имати бојати никакве противничке силе: нити јавних непријатеља својих - комуниста, нити тајних гонитеља својих. Предајући својим члановима силу и живот Вође свог, она ће бити непобедива у друштву организација".

Тако пише атински религиозни часопис и као да фотографише не само однос Грчке Цркве према држави, већ и однос наше Цркве према нашој држави. Ваљда по некој кобној инерцији, многи наши црквени људи неће да увиде да је убитачно по Цркву - поробљавати је држави, ма којој и ма где. А у нас је дошло до стида. Дванаестим чланом свога Устава држава јасно и отворено одваја од себе Цркву, а неки се наши црквени представници срамно намећу држави. Где је достојанство, где сила, где светост, где моћ апостолска и светоотачка? Ово робовско наметање држави не долази ли од маловерја оних који воде Цркву, јер само маловерје може мислити да Црква не може живети без помоћи државе. У сваком случају, Црква је много пострадала од тога. А иду дани, када ће још више пострадати.. Останемо ли и на даље искључиво национална Црква, онда треба да будемо толико доследни, па да из деветог члана Символа Вере избацимо реч: "соборную" (саборну), и место ње ставимо: "сербскую" (српску). А избацимо ли ту многозначајну реч, морамо избацити све речи пред њом и све речи за њом... То је већ крштење у црним, у отровним водама нихилизма и...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SaUrednickogStola/SaUrednickogStola06.htm

[Дејан]

Паја патак је много боље дочарао америкен веј од Мики мауса...

Pravi predstavnik dočaravanja američkog veja i hajveja je Baja patak

[Баба]

Атински религиозни недељник "Ζωη" (од 20 септембра, Бр. 811) пише: Једна од оптужаба, коју комунисти у Грчкој дижу против наше Цркве јесте да она не ради као чисто религиозна организација. Ту оптужбу видимо наштампану у гласнику комунистичке партије "Препорођај"; она гласи: "Црква као чисто религиозна организација остала је скоро мртва. Наша црква мисли да има права да јој Грци данас много више захваљују за њен политички рад у доба ропства него за њен чисто религиозни рад... У слободној држави она се лако подчинила држави и постала њен орган".

На жалост, не можемо ову оптужбу окарактерисати као лажну. Национални рад је толико апсорбовао Цркву да религиозни живот вене и у слободној држави, а Црква се само по форми јавља као религиозна организација А последица таквог рада, који је туђ циљу Цркве, била је да слободна држава не само игнорише Цркву већ је често и до данашњег дана гони. Народ пак остао је необразован у хришћанском смислу, везан само по форми са својом Црквом, док јој је унутрашње и у суштини туђ.

Треба дакле да признамо да је постојала ова погрешка, кoja је постала јако оружје у рукама непријатеља наше Цркве. Ако је у доба робовања национални рад Цркве имао оправдања, у слободној држави нема никаквог разлога, јер се о националном раду може бринути сама држава. Треба једном друкчије схватити и проповедати истину, а не Цркву Христову ограничавати границама држава; а та истина би учинила врло много за учвршћење мира у свету. Hекa се данас наша Црква постара да се врати искључиво мисији и циљу, због кога ју је њен Вођ и основао, да приводи дакле свет Христу и да осигурава спасење члановима својим, и онда се неће имати бојати никакве противничке силе: нити јавних непријатеља својих - комуниста, нити тајних гонитеља својих. Предајући својим члановима силу и живот Вође свог, она ће бити непобедива у друштву организација".

Тако пише атински религиозни часопис и као да фотографише не само однос Грчке Цркве према држави, већ и однос наше Цркве према нашој држави. Ваљда по некој кобној инерцији, многи наши црквени људи неће да увиде да је убитачно по Цркву - поробљавати је држави, ма којој и ма где. А у нас је дошло до стида. Дванаестим чланом свога Устава држава јасно и отворено одваја од себе Цркву, а неки се наши црквени представници срамно намећу држави. Где је достојанство, где сила, где светост, где моћ апостолска и светоотачка? Ово робовско наметање држави не долази ли од маловерја оних који воде Цркву, јер само маловерје може мислити да Црква не може живети без помоћи државе. У сваком случају, Црква је много пострадала од тога. А иду дани, када ће још више пострадати.. Останемо ли и на даље искључиво национална Црква, онда треба да будемо толико доследни, па да из деветог члана Символа Вере избацимо реч: "соборную" (саборну), и место ње ставимо: "сербскую" (српску). А избацимо ли ту многозначајну реч, морамо избацити све речи пред њом и све речи за њом... То је већ крштење у црним, у отровним водама нихилизма и...

http://www.svetosavl...ckogStola06.htm

Ово је један здрав , нормалан и паметан текст на задату тему.

Али један текст који почиње овим речима :

"Српски менталитет је веома специфичан на психолошком нивоу. Већина не уме да разговара, да барем саслуша ако већ неће да прихвати туђе мишљење, да се мало информише о другим обичајима и културама, итд., но све одмеравају неким конфузним цинизмом, који ни они не знају одакле му разлог, и са неком конзервативном самодовољношћу макар незнање сноснило болне последице по такав избор. Свакако, не можемо генерализовати да је сваки Србин такав. Али, већина Српског народа воли да се руга и да се затвори у себе, то су његове две највеће одлике."

Са почетка ове теме, не могу назвати ни здравим , ни нормалним ни паметним.

Свакако да Црква је имала позитивну улогу у очувању народа (Грчког, Српског, Бугарског...) за време источног робовања и свакако да се Црква не сме свести на ту улогу , мада и данас рецимо код Срба поставља се питање да ли је држава слободна и да ли Црква треба да ћути када је реч о слободи Српскога народа данас, СПЦ срећом не ћути него отворено говори да смо као народ угрожени и у већини неслободни.

Друга је ствар шта заправо комунисти Грчке хоће да постигну овом критиком на рачун Цркве , али је сасвим сигурно да данашње православне помесне Цркве више баштине традицију од живе вере . А самим тим је то велика препрека да ПЦ буде светлост свету, јер што би мене рецимо да сам Маџар занимала српска традиција кад ступим у ПЦ ?

Када год је наша Црква у последњих 200 година лицкала се са државом Црква је имала штету од тога.

Тако је мислим и овај пут , али зашто се то дешава у новије време а није се дешавало ( или барем не у толикој мери) у време Немањића то је сасвим друго питање.

Међутим сем глупе критике , која ништа конструктивно не постиже ( а на жалост у последње време видим деструктивне последице те критике) ми реално немамо још никакво решење за ову проблематику а проблеми што глобализација више одмиче су све већи. Цео свет постепено се мења и постаје нешто што до сада нисмо имали прилику да видимо, можда слично римској империји али ипак по прилично различито , свет постаје глобално село а ПЦ се и даље бави неким временима прошлим. Конкретно због мноштва нерешених сопствених проблема није у стању ни да се озбиљније бави мисијом у свету за коју је позвана.

Где су наши мисионарски центри по васељени, који су најзначајнији, колико су успеха имали у протеклих рецимо 10 година , зна ли неко одговоре на ова питања?

То мене занима , а ово бављење собом је некако одлика гордости...

Још нешто Марјановићу , Грци када ово кажу , они управо говоре са оних позиција које поменух у првом свом посту , као нација која није имала гашење свести ( коју би им комунисти веома радо и лако угасили да су се дочепали власти) и таква самокритика је озбиљна , здрава и није плод некакве аутодеструкције, комплекса, лажне наметнуте кривице и осталих промашаја...

[Баба]

Pravi predstavnik dočaravanja američkog veja i hajveja je Baja patak

Опрости мислио сам баш на њега.

[Дејан]

Опрости мислио сам баш на њега.

Kasno Marko na Kosovo stiže...