Москва: Нови превод Светога Писма?

[Guest]

Москва: Нови превод Светога Писма?

26. Децембар 2013 - 13:32

 

 

 

Митрополит волоколамски Иларион говори у једном свом интервјуу о неопходности новога превода, или поправке постојећег Синодалног превода Светога Писма. Ова потреба се осећа већ дуже времена, да би 2011. г. Комисија за богословска питања припремила пројекат документа под називом „Однос Цркве према постојећим разнообразним преводима библијских књига“. У том документу је изражена потреба да се преведе Библија на савремени руски књижевни језик који би удовољио достигнућима савремене науке, уважио савремену теорију превођења, а, уз то, одражавао усаглашена црквена предања. Овај пројекат је био објављен на званичном сајту Московске Патријаршије, а на недавно одржаној конференцији „Савремена библистика и Предање Цркве“ Митрополит је упознао учеснике конференције о начину припреме овог документа. У њему се истиче да „Руска Црква приступа изради превода Библије на савремени руски језик“ пошто је садашњи превод у великој мери застарео. За овај подухват потребне су одлуке највиших црквених власти; у сваком случају, то је огроман посао и огромна одговорност. Реч је о пројекту националног значаја и може се сматрати пројектом општенационалног, државног значаја.

 

На питање шта мисли о Синодалном преводу Библије из 1876. године,  Митрополит Иларион је истакао да је од времена штампања овога превода наука закорачила далеко напред – нови археолошки налази, кумрански свици, угаритске паралеле према библијским текстовима -  све то је недостајало у библијској науци 19. века, па није било  познато ни тадашњим синодалним преводиоцима.

 

У Синодалном преводу постоје и грешке где се, рецимо, један исти град назива на три начина, мада су неке грешке  безначајне. Међутим, у Синодалном преводу у књизи пророка Малахије читамо да Бог дозвољава развод, док се у јеврејском, грчком и словенском текству истиче обратно – да Бог ненавиди развод.

 

 Митрополит истиче да за нови превод треба дуго времена. „Па и кад бисмо почели раду у скорашње време, он не би био брзо завршен. Према искуству стручњака Сједињених библијских друштава, за превод Светога Писма на народни језик, у најбољем случају , потребно је око 15 година. Синодални превод је сачињен током 20 година, при чему се он ослањао (као што ћемо се и ми данас ослањати) на претходне преводе. Мислим да је данас неопходно, пре свега, развијати специфично светоотачку библијску науку, припремати кадрове којима би се поверио такав посао. Неопходно је упознати ученике духовних школа са савременом теоријом превођења, а посебно са критичким освртом на превођење Библије на савремене европске језике. Прерано је говорити о роковима. Ако се крене Божјим путем, Његова помоћ неће изостати“, истиче Високопреосвећени Митрополит.

 

 

Извор: Московска Патријаршија

[Midrash]

Москва: Нови превод Светога Писма?

26. Децембар 2013 - 13:32

 

 

 

Митрополит волоколамски Иларион говори у једном свом интервјуу о неопходности новога превода, или поправке постојећег Синодалног превода Светога Писма. Ова потреба се осећа већ дуже времена, да би 2011. г. Комисија за богословска питања припремила пројекат документа под називом „Однос Цркве према постојећим разнообразним преводима библијских књига“. У том документу је изражена потреба да се преведе Библија на савремени руски књижевни језик који би удовољио достигнућима савремене науке, уважио савремену теорију превођења, а, уз то, одражавао усаглашена црквена предања. Овај пројекат је био објављен на званичном сајту Московске Патријаршије, а на недавно одржаној конференцији „Савремена библистика и Предање Цркве“ Митрополит је упознао учеснике конференције о начину припреме овог документа. У њему се истиче да „Руска Црква приступа изради превода Библије на савремени руски језик“ пошто је садашњи превод у великој мери застарео. За овај подухват потребне су одлуке највиших црквених власти; у сваком случају, то је огроман посао и огромна одговорност. Реч је о пројекту националног значаја и може се сматрати пројектом општенационалног, државног значаја.

 

На питање шта мисли о Синодалном преводу Библије из 1876. године,  Митрополит Иларион је истакао да је од времена штампања овога превода наука закорачила далеко напред – нови археолошки налази, кумрански свици, угаритске паралеле према библијским текстовима -  све то је недостајало у библијској науци 19. века, па није било  познато ни тадашњим синодалним преводиоцима.

 

У Синодалном преводу постоје и грешке где се, рецимо, један исти град назива на три начина, мада су неке грешке  безначајне. Међутим, у Синодалном преводу у књизи пророка Малахије читамо да Бог дозвољава развод, док се у јеврејском, грчком и словенском текству истиче обратно – да Бог ненавиди развод.

 

 Митрополит истиче да за нови превод треба дуго времена. „Па и кад бисмо почели раду у скорашње време, он не би био брзо завршен. Према искуству стручњака Сједињених библијских друштава, за превод Светога Писма на народни језик, у најбољем случају , потребно је око 15 година. Синодални превод је сачињен током 20 година, при чему се он ослањао (као што ћемо се и ми данас ослањати) на претходне преводе. Мислим да је данас неопходно, пре свега, развијати специфично светоотачку библијску науку, припремати кадрове којима би се поверио такав посао. Неопходно је упознати ученике духовних школа са савременом теоријом превођења, а посебно са критичким освртом на превођење Библије на савремене европске језике. Прерано је говорити о роковима. Ако се крене Божјим путем, Његова помоћ неће изостати“, истиче Високопреосвећени Митрополит.

 

 

Извор: Московска Патријаршија

 

Hvale vredna stvar! Jedino...malko je previše 15-20 godina , ne znam kakav je original teksta, ali moguće je da se misli na novi prevod svakih dvadesetak godina, jer se i jezik menja a i biblijska nauka napreduje. E da se kod nas neko odluči da se napravi dobar i čitljiv prevod na Srpskom jeziku kojim danas govori većina Srba (ekavica), a koji bi svi mi mogli da koristimo zajedno.

[Midrash]

Šta je loše u Vukovom i Daničićevim prevodu? Ni original nije pisan u današnjem vremenu. U redu, da se isprave moguće greške, ili daju objašnjenja šta neke stvari značu, npr. El je Bog, ali "bog" se ima isto izvan vere Božije pa tako i Kananićani npr. imaju vrhovnog boga Ela (Boga) koji je oženjen sa Ašerom što nalazimo i u Starom zavetu (vidi Iliju, Manasiju itd.), ili heruvim (jv. keruv, keruvim je ustvari jevrejski množina, dok je kod nas množina heruvimi), veličanstveni, silni, blagosloveni, što nalazimo i u akadskom kuribu, vavilonskom karabu itd., i kod nas i kod njih "sluge" Boga odnosno bogova, ipak je semitski jezik u pitanju..

Aman, ne pravimo idole. Daničićev i Vukov prevod su spomenici JEZIKA, kulturni skok  za Srbe bez svake sumnje (i ne samo za nas), ali to su prevodi koji NISU rađeni sa originalih tekstova, od strane ljudi koji nisu ni teolozi ni bibličari, a ni poznavaoci starih jezika. Rađeni su velikim delom, kao prevodi prevoda, a ono što je i najznačajnije to je jezik od pre tri veka!!! Jezik nije više isti,(nije isti ni ovaj današnji i onaj od pre 30 godina a kamoli tri veka) izrazi imaju druga značenja, a veliki je broj nestao iz upotrebe. Prevod služi da se tekst Svetog pisma približi ljudima svakog vremena, pa tako i mi koji danas živimo imamo potrebu za shvatljivim prevodom, bez obaveze da učimo svi starogrčki i hebrejski da bi smo razumeli Božju poruku. Inače plasiramo nerazumljiv tekst. Ovo što danas u Srbiji imamo su sve prevodi sa starih jezika na arhaični jezik. (isključujem tu svakako Čarnića). Biblija ne služi da stoji na polici kao ukras, već da se čita i koristi, a za Vuka i Daničića treba popriličan napor da bi se to uradilo i još veći da bi se shvatilo šta piše.

[Pedja.jo]

On 27.12.2013. at 14:34, Midrash рече

Aman, ne pravimo idole. Daničićev i Vukov prevod su spomenici JEZIKA, kulturni skok  za Srbe bez svake sumnje (i ne samo za nas), ali to su prevodi koji NISU rađeni sa originalih tekstova, od strane ljudi koji nisu ni teolozi ni bibličari, a ni poznavaoci starih jezika. Rađeni su velikim delom, kao prevodi prevoda, a ono što je i najznačajnije to je jezik od pre tri veka!!! Jezik nije više isti,(nije isti ni ovaj današnji i onaj od pre 30 godina a kamoli tri veka) izrazi imaju druga značenja, a veliki je broj nestao iz upotrebe. Prevod služi da se tekst Svetog pisma približi ljudima svakog vremena, pa tako i mi koji danas živimo imamo potrebu za shvatljivim prevodom, bez obaveze da učimo svi starogrčki i hebrejski da bi smo razumeli Božju poruku. Inače plasiramo nerazumljiv tekst. Ovo što danas u Srbiji imamo su sve prevodi sa starih jezika na arhaični jezik. (isključujem tu svakako Čarnića). Biblija ne služi da stoji na polici kao ukras, već da se čita i koristi, a za Vuka i Daničića treba popriličan napor da bi se to uradilo i još veći da bi se shvatilo šta piše.

С теолошког аспекта превод Даничић-Караџић је јако, јако добар и готово идентичан King James (KJV) Библији која се у свету сматра доктринално најаутентичнијом где се готово НИКАДА Исусова божанска природа није двосмислено објаснила, где не фале делови текста и где нема контрадикције и историјских грешака. Е сад свакако да је Караџић-Даничић језички застарео и да Синод СПЦ својом ревизијом Вуковог превода готово да ништа није урадио што је туга јер Караџић-Даничич или пак Синодски превод 80 посто младих људи не разуме и релативно брзо одустане од читања. То наравно не треба да буде оправдање за литање Библија на савременом српском које су штампали секташи неки, адвентисти и слично попут Савременог Српског Првод или Новог Српског Превода који су препуни контрадикција, фале делови стихова, има историјских грешака, и тако даље. Пре бих се помучио и читао Вук-Даничић него да читам нешто теолошки неисправно само зато што разумем шта пише   

Што се самог начина на који су Даничић и Вук превидили не бих баш превише узео у обзир то што нису били теолози, пре свега су били јако добри писци, велики део су превели из Немачког превода протестантске библије (King James). Ок, капирам ми смо Православци али озиром да протестанти највећи значај придају Библији и њеној очуваности од свих осталих деноминација када је Библија у питању не сумљам у Вук-Даничић превод. 

Оно што јсте преогромна туга за нас Србе јесте то што је нашем свештенству просто небитно да приближи народ Светом Писму, уместо да одраде превод са Даничић-Караџић на савремени језик они и даље себично користе архаизме, Библија је бре за народ, Синод нек штампа Библије са архаичним речима за њихову службу а ја као човек хоћу бре да читам Библију на језику којим говорим свакодневно. 

То исто важи и за молитвеник. Ево примера моливе: Господе Исусе Христе, Сине Божији, огради ме светим Твојим Ангелима и молитвама Свепречисте Бладичице наше Богородице и Приснодјеве Марије....''' То је део молитве е сад....због чега АНГЕЛИМА а не АНЂЕЛИМА и оно главно зашто ПРИСНОДЈЕВЕ а не рецимо ВЕЧИТЕ ДЕВИЦЕ или ЗАУБЕК ДЕВИЦЕ? Реч ПРИСНОДЈЕВЕ јесте прелепа али треба да буде у црквеној служби, ја као обичан човек са улице треба да имам молитвеник у ком разумем сваку реч. 90 посто младих не разуме шта значи ПРИСНОДЈЕВЕ, мисле да је то неки ето тако црквени појам који лепо звучи али не, наше светенство штампа књиге за себе само а народ ако разуме разуме, ако не крив је народ. 

[sanja84]

Pa ima sad prevod na savremeni srpski... I stari i novi zavet.