Kopriva - Urtica dioica

[ribar]

Kopriva je narodni lek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su je još Rimljani. Za koprivu su vezana mnoga narodna lečenja, verovanja, sujeverja i običaji. Kopriva raste kao korov po prljavim i zapuštenim mestima. U proleće kad olista koriste je ljudi kao zdravu prolećenu hranu. Za lek se beru vrhovi grančica s lišćem, sam list, cela nadzemna biljka u cvetu ili samo koren. Najviše se ceni mlad list. Treba brati samo mlado, sočno, zdravo, celo lišće po suvom i lepom vremenu kad se digne rosa, pa što brže osušiti u tankom sloju, često prevrćući, da osušeni list sačuva jasnu i lepu zelenu boju. Kopriva se gaji kao kulturna biljka. Kopriva se može sejati ali, još brže i bolje, rasađivati pomoću rizoma (razgranate podzemne stabljike). Najbolje je koprivu rasaditi u jesen kad počnu kiše,

 

Sastav: U listu ima tanina, mnogo soli i hlorofila, mravlje, sirćetne i maslačne kiseline, karotena, fitosterola, lecitina, mnogo vitamina C i K, sluzi, voska i kremene kiseline. U svojim žarama kopriva ima acetilholina i histamina koji već u količini od 1/10.000 mg žare i peku. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravdati upotrebu koprive protiv šećerne bolesti.

Upotreba: Čaj ili alkoholni ekstrakt iz trave (herbe, nadzemni deo biljke) ili, još češće, iz korena upotrebljavaju se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz hemoroida i uopšte za zaustavljanje krvi spolja i iznutra (taninsko dejstvo), za porast kose, protiv opadanja kose i protiv peruti. Ponegde se još upotrebljava sveže uzbrana kopriva za »žarenje« mesta na telu obolelih od reumatizma, išijasa i neuralgije. Hlorofil iz koprive uspešno se daje protiv raznih zaraza, poremećaja nastalih usled lošeg prometa materija i anemija nastalih posle primene duboke radioterapije. Hlorofil iz koprive povećava snižen krvni pritisak i dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lečenju srčanih bolesnika digitalisom, kao i rahitičnoj deci, protiv žute groznice, žučnih oboljenja i dr.

Narodna imena: koprva, obična kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, žegavica.

[Guest Светлана]

KOPRIVA

Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, žara .

Latinski naziv: urtica dioica

Eng - Nettle.

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.

Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,

bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,

kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .

Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.

Caj za zeludac i jetru

Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene

biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.

Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.

Caj za cir u zeludcu i crevima

Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.

Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.

Za prskanje voca

Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.

http://www.herbateka.eu/kopriva

[Suzana Sebez]

Zaista odlicno deluje na kosu i kozu lica,cisti od bubuljica i akna,govorim iz licnog iskustva

[DYNABLASTER]

Ko pravi djubrivo ili pesticid od koprive u Francuskoj i upotrebi u svojoj basti ili bilo gde ide na robiju par godina i mora da plati ne znam sad kolko hiljada evra kaznu, desetine hiljada... tako da slusajte SZO i STO.

[Натан]

А 'оће и да ожари, али нема везе, кажу да је то добро за циркулацију.

Од младих коприва се добра чорба прави.