Свети Никола чудесно спашава Кинеза

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Чуда Св. Николе


Пре него што су комунисти дошли на власт у Кини, у ​​Харбину на железничке станице била је икона Светог Николе, јер су се тамо многи руски емигранти  населили. Икона је била поштована од стране кинеза не-хришћана и руских православних  имиграната.

Једног дана у станицу је улетео кинез потпуно мокар и бацивши се доле испред иконе, стаде говорити на кинеском и захваљивати се светом  Николи што му је спасао живот.

Током зиме, када Сунгари река која тече кроз Харбин у Кини се смрзне и постане солидна пречица да бисте са једне стране на другу прешли.
У пролеће лед пуца у комаде и одлази низ реку. Тог дана овај човек је био у великој журби да пређе на другу страну реке. Иако је лед био разбијен и плутао у води, он је потрчао и скачући са једне санте на другу санту оклизнуо се и пао под лед.

Како је почео да се дави, сетио се железничке станице и иконе и повикао, "Старче са железничке станице, помози ми!"

Затим је постао несвестан, потпуно под ледом, где је сигурна пропаст.

Прву ствар коју је знао, да је на обали реке! Хладна вода га је натопила до коже, али је жив и здрав! Што је брже могао, он је отрчао до железничке станице. Зауставио се пред иконом, бацајући се  доле, захваљујући светитељу Св. Николи за такво невероватано чудо његове милости и љубави.

 

 

 

Манастир Глоговац

 

[Ненад Р.]

Срећна слава , свима који славе . Нека вам Бог да здравље и срећу.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mnogi imaju problem verovanja u čuda Božja, jer prosto zaborave da živi Bog prelep u svetiteljima svojim ima svakomomentni odnos i upravu (vlast) nad prirodom stvorenih bića.

 

Bog možemo slobodno reći ,da sa naše distance neprekidno stvara i sve novo tvori.

[Драшко]

(чуо од једног проте)

Дављеник у мору запомаже "СВети Никола помози ми!"

Светац одговара "Хоћу! Пливај!"

[Volim_Sina_Bozjeg]

(чуо од једног проте)

Дављеник у мору запомаже "СВети Никола помози ми!"

Светац одговара "Хоћу! Пливај!"

 

Da mu se lično Hristos obratio rekao bi mu ustaj i hodaj

[Драган άσημος :)]

Данас, у фирми, колегица нам испричала следећу причу.

 

У селу (село близу Бања Луке) одакле су њени деда и баба (родитељи њене мајке), била једна (уједно и једина у том селу) породица која је за славу св. Николу спремала мрсан славски ручак. Домаћин те куће дошао једне године код њеног дједа да купи печеницу за славу. Планирали су да је закољу код њеног дједа. Док су водили свињу на мјесто за клање, она је изненада крепала, из чиста мира. Следеће године опет исто, али сад тај домаћин одлучи да свињу води живу кући, да је не кољу у дворишту њеног дједа. Потјерају је према излазу, а она пред капијом крепа. Њен дјед схвативши то као неку врсту опомене, рекао је том изроду (како га је назвала моја колегиница) да више не долази код њега по свињу за славски ручак.