Кад паметан заћути…

[Danijela]

 

Једна страна му је замерала промену вере, а друга га у томе подржала. Данас је за неке бивши Емир, а за неке нови Немања. Они који му замерају вероватно би га подржавали да је урадио супротно.

У недељу 28. априла 2013. године, у емисији „Утисак недеље“, Емир Кустурица је изјавио да „одустаје од прејефтине српске јавности“. Ово јесте био „утисак недеље“, али је била и оцена стања наше јавности. Да је српска јавност у најмању руку „прејефтина“, можемо видети и у последње време када нас један медиј назива мајмунима ако га не читамо, а други позивају Србију да наступа „само храбро“, као да смо усред изборне кампање.

Емир Кустурица је одлучио да заћути. Његова одлука не би била занимљива да он није пример човека који је доживео светски успех и славу и српско непризнавање успеха. Одлуку да остане да живи у Србији, поред свих препрека, објаснио је речима:

 

 

Србија је један простор између индивидуалности и колективности који не постоји нигдје. Србија је са свим манама боља од сваке друге мале земље на свијету.

 

 

Човек који је доживео светски успех и славу и српско непризнавање успеха.

 

Кустурица је најбољи пример успешног појединца који је свој успех поделио са својим народом и доказ је своје тврдње да је „Србија мала земља која има велике људе“. Тешко је било кога ставити у ред Андрића и Селимовића, али код Кустурице је видљива њихова способност да препознају људске карактере и увиђају одређене „балканске специфичности“. Целокупну мисао претворио је у низ филмова који су редом узимали награде. Написао је и две књиге и саградио два града.

Кроз филмове је показао своје знање и креативност, кроз књиге своју мисао и ставове, кроз градњу је одужио свој „дуг“ – један према народу, други према највећем међу нама, Иви Андрићу. Урадио је више него сви министри заједно за свог мандата. Много је „градио“, али је много и „рушио“. Рушио је „границу на Дрини“ и границе међу људима. Није желео да се призна границу између Србије и Српске, па су му то многи замерили. Највише су му замерили они који дижу те исте границе и деле народ, а он се држао принципа да нас Дрина спаја.

Радио је са највећим светским звездама. У Србији је угостио Џонија Депа, Монику Белучи, Никиту Михалкова, Дијега Марадону и многе друге. Једини је који и даље верује у таленат „вечитог дечака“ Славка Штимца. У свом стваралаштву је задржао посебност и преознатљивост. Духовну величину доказао је признавањем својих грешака.

 

 

У Србији је угостио Џонија Депа, Монику Белучи, Никиту Михалкова, Дијега Марадону и многе друге

 

Грешио је пуно и многима се замерио. Замерали су му да нас у свету представља на погрдан начин, a само је истакао наше особине и врло често на комичан начин приказао културолошке карактеристике. Замерала му је једна страна и промену вере, а друга га у томе подржала. Данас је за неке бивши Емир, а за неке нови Немања. Они који му замерају вероватно би га подржавали да је урадио супротно. На његов избор вероисповести треба гледати као на слободан избор сваког појединца да буде оно што жели. Замерали су му и музички ангажман са Др Нелетом Карајлићем, а он је „Забрањено пушење“ помогао кад им је било најтеже. Један је од првих критичара „комунистичког режима“, а добитник је награде АВНОЈ-а за 1989. годину.

Предавач на Универзитету Колумбија и носилац француског Ордена витеза Легије части увек је био ексцентричан. Може му се замерити много, али се мора истаћи да само велики ум попут Емира Кустурице може да створи филмове као што су „Подземље“, „Отац на службеном путу“, „Сјећаш ли се Доли Бел“ и многе друге. О његовом стваралаштву је можда најбоље рекао Никита Михалков:

 

Кустуричини филмови представљају будући век и сви који су гледали његове филмове, без обзира да ли им се свиђају или не, слажу се да је реч о великом помаку у светској кинематографији.

 

Један текст је мало да би се написало све о лику и делу Емира Кустурице. Ипак, мора се истаћи његова реченица:

 

Док год буде слободе и индивидуалне аутономије коју ми имамо, дотле се можемо надати да је Србија та која својом привлачношћу и неком емоционалном везом помирује све мане и претвара их у позитивно виђење неке будућности.

 

Можда нам понестаје слободе и индивидуалне аутономије. Можда је зато заћутао.

 

http://akademskikrug.rs/kad-pametan-zacuti/

 

 

[Trifke]

Tako je to uvek neki te blate a neki te  u nebo uzdizu a samo Bog zna ko si. Dobra je ona stara kada te hvale neveruj a kada te kude raduj se!