Рашта Бане нема с киме ладно пити вино

[Филозоф]

Рашта Бане нема с киме ладно пити вино

 

У последња три броја Православља (1118, 1119 и  1120) имали смо прилике да прочитамо текст студеничког игумана, архимандрита Тихона, о трагичној судбини Милице Костић, девојке која је септембра 1974. године скочила кроз прозор на 11. спрату једне зграде у Крушевцу, да би избегла силовање.

Иако се ради о заиста стравичном и потресном догађају који је тада уздрмао јавност читаве Југославије, иако ова прича ни дан данас није ни за нијансу мање шокантна и трагична, иако верујем да је силовање несумњиво једно од најстрашнијих, најболнијих и најтрауматичнијих искустава кроз које неко може проћи, не могу да прећутим нешто што, најблаже речено, боде очи.

Наиме, кроз читаву ову причу се као лајт-мотив протеже теза да је Милица тиме што је одлучила учини то што је учинила сачувала своју част, као и да је то био управо главни мотив њеног поступка.

Иако верујем да нико осим оних који су преживели оно што је преживљавала Милица не може да зна како се осећала, и да нико осим блаженопочивше Милице не зна шта јој је у тим тренуцима пролазило кроз главу, оно са чиме никако не могу да се помирим је то да би, да су Милицу, којим случајем, напасници спречили да скочи кроз прозор, и да су успели у својој намери, она тиме изгубила ишта од своје части.

Част је, колико ја разумем, нешто што се не може одузети на силу - напротив. Она се може изгубити само својевољно - пристајањем на нешто што је нечасно. А Милица, као ни једна друга жртва силовања која није хтела или успела да прекрати свој живот да би силовање избегла, ни на шта нечасно пристала није.

На жалост, код нас се и даље на жене које оваква зла судбина задеси, у моралномсмислу подсвесно гледа као на оштећену робу, као на некога ко и сам сноси део кривице за оно што јој се десило, и ко такву срамоту може опрати само својом крвљу.

Свако ко на овакав став пристане, стаје раме уз раме са Југ Богданом и његових девет Југовића док убеђују Бановић Страхињу да му његова љуба, ако је макар и једну ноћ преноћила под чадором Влах-Алије, више мила не може бити, и судијама из шеријатских земаља, који жртве силовања осуђују на затворске казне због тога што су имале предбрачне сексуалне односе.

Такав је став нечовечнији и од самог силовања.

 

Izvor - blog Katodna cev sve trpi