Руска Православна Црква о новим документима - анализа

[Мирослав Павловић]

Свети Јован Кронштадски је живео са женом као са сестром. Ко тако може ради задобијања врлина, а да не осуђује друге и да се не горди поздрављам. Поздрављам и ове друге који "испуњавају брачне односе" у дане кад Црква дозвољава...

[Филозоф]

Свети Јован Кронштадски је живео са женом као са сестром. Ко тако може ради задобијања врлина, а да не осуђује друге и да се не горди поздрављам. Поздрављам и ове друге који "испуњавају брачне односе" у дане кад Црква дозвољава...

 

A kad crkva dozvoljava? Je l se nakupi ceo mesec za godinu dana?  

[GeniusAtWork]

O, ne...

 

 

Отац каже да из Бермудског троугла долази свако зло и да је тамо нека концетрација зла.

 

[Филозоф]

Треба бити умерен

 

Ne vise od tripit dnevno. Triput Bog pomaze 

[obi-wan]

Ah kako sam mogao da zaboravim. Muz i zena da zive kao brat i sestra! Pa to je sjajno! 

 

A gde to tako pise? Vrlo rano, vec apostol Pavle je teologiju braka detaljno razradio. Samo uzmes i procitas, a ne ovako da iznosis svasta. Jer ovo sto si ovde napisao nema bas nikakve veze sa pravoslavnom teologijom...

[Aquilius Cratus]

O, ne...

 

A tek paklena rupa.       

[Филозоф]

O, ne...

Sad ce sledeca vest. Ruski naucnik aparatom za merenje koncentracije zla... 

[Филозоф]

A gde to tako pise? Vrlo rano, vec apostol Pavle je teologiju braka detaljno razradio. Samo uzmes i procitas, a ne ovako da iznosis svasta. Jer ovo sto si ovde napisao nema bas nikakve veze sa pravoslavnom teologijom...

Je l se pravis ili ne znas da je 99% tekstova koje izda SPC o braku prica o ljudima koji su doziveli najvecu vrlinu u braku, a to je da su ziveli kao brat i sestra? Cini mi se i da je brat Nisi na svom blogu pisao o tome

[Мирослав Павловић]

Sad ce sledeca vest. Ruski naucnik aparatom za merenje koncentracije zla... 

Шта фали Русима?

[Филозоф]

Шта фали Русима?

 

Da citiram sebe sa neke druge teme 

 

I gle neces verovati, ne mrzim Ruse. Zena mi ima ruski krv, najbolji prijatelj mi je jednom polovinom Rus, omiljeni filozofi i knjizevnici su mi cik pogodi, Rusi. Ja jedino oganski ne podnosim komuniste, bivse komuniste kvazinacionaliste, patrijote i razne druge bitange koji brukaju svoju zemlju i svoj narod

 

[Мирослав Павловић]

Сад те потпуно схватам, мој добар пријатељ има жену Рускињу, и често породично долазе код нас са децом, па могу да наслутим...

[Мирослав Павловић]

(Са коментарима и питањима на крају текста)

Став Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података

Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

Свети архијерејски сабор Руске Православне Цркве

(2-5. фебруар 2013. године)

Позиција Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података

1. У току последњих година многи људи, укључујући и духовну децу Руске Православне Цркве, испољавају озбиљну забринутост због увођења нових електронских технологија, које се користе у раду грађана с државним установама и комерцијалним организацијама. Она се испољава у различитим облицима несагласности.

Оваква забринутост први пут се појавила због појединачног питања увођења идентификационог броја пореског обвезника и 19-20. фебруара 2001. године је разматрана на VII пленуму Синодалне богословске комисије Руске Православне Цркве. Пре тога је Свети синод Руске Православне Цркве у изјави од 7. марта 2000. године истакао: „Никакав спољашњи знак не наноси штету човековом духовном здрављу уколико не представља последицу свесне издаје Христа и изругивања вере.“

У складу с појавом нових технологија и њиховог укључивања у различите сфере живота био је потребан и развој црквене позиције, који је између осталог, нашао свој одраз у посланицама Архијерејског сабора из 2004. године упућеним председницима Русије и Украјине, Изјави Светог синода од 6. октобра 2005. године, Одлукама Архијерејског сабора из 2008. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“, Основама учења Руске Православне Цркве о достојанству, слободи и правима човека, обраћању Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила овлашћеном за права човека у Руској Федерацији од 28. јула 2009. године, Одлуци Архијерејског сабора из 2011. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“. Делатност сваког свештенослужитеља или мирјанина треба да буде таква да се узима у обзир позиција изражена у овим документима.

2. Православна Црква не негира потребу државе за евиденцијом грађана. Пречиста Дјева Марија и свети Јосиф Заручник су послушавши ћесареву заповест „пођоше сви да се препишу, сваки у свој град“ (Лк. 2, 3) кренули у Витлејем, где је Спаситељ света и био рођен. Власт је од давнина вршила попис становништва и издавала је лична документа. Ове мере су потребне ради очувања правог поретка и друштвене безбедности, ради обављања економских и социјалних функција.

Црква учествујући у дискусији о методама евиденције не правда оне који избегавају грађанске обавезе или имају злочиначке циљеве, али брани право грађана да живе у друштву у складу са својим уверењима и принципима.

Проблеми везани за електронску идентификацију личности, за евиденцију и обраду личних података и даље се умножавају и компликују. Данас треба наставити с богословским, моралним и грађанским осмишљавањем ових проблема.

3. У друштву се шири основана брига због тога да коришћење доживотног личног дигиталног идентификатора у виду кода, карте, чипа или нечег сличног, може постати обавезан услов за приступ свих људи свим материјалним и друштвеним добрима од животне важности. Коришћење идентификатора заједно са савременим техничким средствима омогућава вршење тоталне контроле над човеком без његове сагласности – праћење његовог кретања, куповине, плаћања, медицинске прегледе, примање социјалне помоћи, друге правне и друштвено значајне активности, па чак и лични живот.

Већ сад изазивају забринутост активности на прикупљању и обради личних података деце, која се школују у општеобразовним установама, јер се често врши неконтролисано прикупљање података, који су очигледно сувишни за обезбеђење процеса учења. Многи верујући изражавају принципијелну несагласност с обавезним додељивањем идентификационог кода с његовим претварањем у неизмењиви, доживотни и посмртни атрибут. Осим тога, забринутост изазива све јача тенденција пораста прикупљања биометријских података о човеку, као и појава електронских идентификационих уређаја за имплантацију.

Све прикупљене информације могу не само да се користе, већ и да се аутоматски анализирају с циљем доношења управљачких одлука у погледу конкретног човека. А увођење идентификатора за потпуни преглед личности омогућава стварање јединствене базе података у којој у режиму реалног времена могу да се прикупљају, чувају и аутоматски анализирају подаци из различитих области човековог живота.

4. Позивајући се на своја уставна права, на хиљаде људи, укључујући и православне вернике, због ових или оних разлога, укључујући и религиозно мотивисане, не желе да прихвате нови идентификациони систем, да користе документа с електронским идентификаторима личности (личним кодом, бар-кодом, идентификационим бројевима). Многи од ових људи саопштавају о кршењу њихових уставних права. Ови људи често бивају лишени медицинске помоћи, старосних пензија и других исплата, израде докумената о инвалидитету и различитих олакшица. Понекад не могу да обаве имовинске послове, да се упишу на школовање или да заснују радни однос, да обављају предузимачку делатност, да плате комуналне услуге, да купе карте за превоз. Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.

5. У задатке Цркве не улази детаљна анализа разлога због којих свака конкретна група људи одбија коришћење сваке конкретне технолошке новине или прихватање сличних новина. Међутим, Црква је убеђена да поменуте технологије не смеју бити без алтернативе и принудне. Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије. Црква сматра недопустивим све облике приморавања грађана на коришћење електронских идентификатора, аутоматизованих средстава за прикупљање, обраду и евиденцију личних података и личних поверљивих информација. Остварење права на приступ социјалним добрима без електронских докумената треба осигурати материјалним, техничким, организационим, а уколико је потребно, и правним гаранцијама. Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.

Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе. Црква дели бојазан грађана и сматра недопустивим ограничавање њихових права у случају да човек одбије да пристане на обраду личних података.

Пристанак грађана на коришћење средстава електронске евиденције треба да буде праћен обавезним објашњавањем свих последица одлуке која се доноси. Грађанима који желе да користе ова средства треба гарантовати приступ информацијама о садржају електронских записа, као и могућност да промене садржај датих записа или да их удаље у случају кад другачије није предвиђено захтевима о друштвеној безбедности утврђеним законом. Треба гарантовати, и уколико је потребно, појачати одговорност за разглашавање или неодговарајуће коришћење личних података. Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.

Црква о овим питањима води дијалог с органима власти Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана, држава Средње Азије и других држава, покушавајући да издејствује узимање у обзир и разумевање позиција верника. Сабор сматра да је од посебне важности поштовање принципа добровољности приликом прихватања било каквих идентификатора, који претпостављају могућност избора традиционалних метода за идентификацију личности. Сабор позива власти држава на канонским просторима наше Цркве да се придржавају овог принципа. Притом треба поштовати уставна права грађана и не треба дискриминисати оне који одбијају да прихвате електронска средства идентификације.

У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.

6. Ипак, много тога нас упозорава на то да се можемо наћи пред лицем нових изазова. Уколико сужавање граница слободе, које се између осталог, врши и средствима електронске контроле, доведе до немогућности слободног исповедања Христове вере, а законодавна, политичка или идеолошка акта чије је извршење обавезно, постану неспојива са хришћанским животом – наступиће време исповедништва, о којем говори књига Откровења.

Притом Свети архијерејски сабор подсећа на неприхватљивост ситуације кад поједини мирјани, а понекад и клирици, дају себи за право да у име Цркве доносе одлуке о спојивости или неспојивости ове или оне појаве са Христовом вером и са хришћанским животом. Овакво право припада Сабору или Синоду, који се ослањају на Свето Писмо и предање Цркве и који делују једномислено са свим клиром и паством.

Клир, монаси и сва верна деца Свете Цркве се позивају на то да у овим сложеним питањима испоље духовну оштровидост и хришћанску трезвеност, да се брину за слободу и исповедање вере и одржавање хришћанског живота, имајући на уму да добре духовне плодове Богу може донети само онај ко пребива у Христу и чува верност црквеном јединству.

Са руског Марина Тодић

http://www.pravoslavie.ru/srpska/59278.htm

 Извор на званичном сајту СПЦ:

http://www.spc.rs/sr/pozicija_ruske_pravoslavne_crkve_u_vezi_s_razvojem_tehnologija_za_evidenciju_obradu_lichnih_podataka

 

 

 

МОГУЋА ПИТАЊА У ВЕЗИ ПРЕТХОДНОГ ТЕКСТА, МОГУЋИ ОДГОВОРИ И КОМЕНТАРИ НА НАВОДЕ ИЗ ТЕКСТА

1. „Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.“

 

Колики је то број људи који су искључени из свих области друштвеног и државног живота  да би то помињао и тиме се бавио  Свети Архијерејски Сабор РПЦ?

Може се претпоставити да је велики број људи, јер се неком малом групицом не би бавио Свети  Архијерејски Сабор РПЦ, у смислу текућег озбиљног проблема РПЦ.

 

2.  „Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије.“

 

Овде се види јасан став  САС РПЦ да припадницима РПЦ треба да се омогући алтернатива биометријским личним документима, тј. да држава омогући и даље издавање личних докумената који нису биометријска и са чипом. У традиционалну методу за идентификацију личности не спада ниједна врста биометријског документа. Аналогно овом ставу САС РПЦ који се види из претходног наведеног цитата,  САС СПЦ треба да тражи од државе Србије да омогући грађанима  алтернативу биометријским документима.

 

3. „Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.“

 

Који су то невидљиви идентификациони знаци који могу савременом технологијом да се нанесу на људско тело, а да за њих зна САС РПЦ

(чим ту опцију помиње)? Која је то технологија, да ли је то наношење знакова ласером и да ли је то негде већ уведено у праксу?

 

4. „Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе.“

 

Како биометријска документа могу да сазблазне душу, шта под тим САС РПЦ подразумева? Да ли је то повећање ризика да се узме следећа модернија опција докумената „опасна“ по душу, нпр. као кад се душа саблазни чулно присуством наге особе супротног пола и повећа ризик од пада у грех?

 

5. „Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.“

 

Како да ми знамо које се информације чувају у чипу и како да препознамо минијатурне светогрдне ознаке на тим документима, често прикривене у слици, или на холограму?

 

6. „У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и    дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.“

 

Дискриминација је у томе што држава Русија, а и Србија  није оставила алтернативу биометријским документима и самим тим грађане који неће да узму таква документа држава је ставила ван друштвеног и државног система и онемогућила права грађанинима која из поседовања личних докумената происходе.

[Мирослав Павловић]

 

Руска Федерација је одговорила на молбу РПЦ позитивно и одобрила да до даљњег се могу користи и издавати од стрне РФ трационална документа која нису биометријска, тј. РПЦ се изборила за алтернативу биометријским документима.

Разъяснения Минэкономразвития РФ о добровольном характере получения универсальной электронной карты

12 декабря 2013 г. 16:16

Министерство экономического развития Российской Федерации направило ответ на письмо председателя Синодального отдела по взаимоотношениям Церкви и общества протоиерея Всеволода Чаплина. В своем письме, адресованном органам государственной власти, отец Всеволод сообщил о фактах дискриминации граждан, которые по тем или иным причинам отказались принимать УЭК, и просил обеспечить добровольность принятия универсальной электронной карты, а также возможность предоставления всех социальных благ лицам, которые по тем или иным причинам не пожелают принимать упомянутую карту.

Письмо подписано заместителем директора Департамента государственного регулирования в экономике Минэкономразвития П.В. Малковым.

В соответствии с письмом Аппарата Правительства Российской Федерации от 22 октября 2013 года № П48-2467м Департамент государственного регулирования в экономике Минэкономразвития России (далее — Департамент) рассмотрел обращение по вопросу регламентации отказа от получения универсальной электронной карты и в части своей компетенции сообщил следующее.

В соответствии с Положением о Министерстве экономического развития Российской Федерации, утвержденным постановлением Правительства Российской Федерации от 5 июня 2008 года № 437, Минэкономразвития России является органом исполнительной власти, осуществляющим выработку государственной политики и нормативное правовое регулирование в отнесенных к его ведению сферах деятельности.

Минэкономразвития России не уполномочено осуществлять разъяснение и толкование нормативных правовых актов.

В связи с этим Департамент вправе лишь высказать позицию по вопросам, изложенным в обращении, не обязательную для правоприменения.

Основными целями введения универсальной электронной карты (далее — УЭК) гражданина является повышение качества предоставления государственных (муниципальных) услуг и исполнения государственных (муниципальных) функций, предусматривающих взаимодействие с гражданами или организациями, а также повышение эффективности и результативности деятельности государственных органов и органов местного самоуправления.

УЭК является учетным документом, каждая карта имеет соответствующий номер, идентифицирующий не человека, а саму пластиковую карту, необходимый для доступа к информации, используемой для удостоверения прав пользователя картой на получение государственных и муниципальных услуг, а также иных услуг, оказание которых осуществляется согласно законодательству Российской Федерации.

В соответствии со статьей 25 Федерального закона от 27 июля 2010 года № 210-ФЗ «Об организации предоставления государственных и муниципальных услуг» (далее — Федеральный закон) УЭК выдаются гражданам на основании заявлений о выдаче универсальной электронной карты с 1 января по 31 декабря 2013 года включительно. Таким образом, до 31 декабря 2013 года УЭК может быть получена только по заявлению гражданина.

Также статьей 26 Федерального закона предусмотрено, что в течение срока, установленного нормативными правовыми актами субъекта Российской Федерации и составляющего не менее шестидесяти дней со дня публикации в общероссийском или региональном печатном издании, выходящем не реже одного раза в неделю, извещения о выпуске УЭК гражданам, не подавшим до 1 января 2014 года заявлений о выдаче им указанной карты и не обратившимся с заявлениями об отказе от получения УЭК, гражданин вправе обратиться в орган (организацию), определенный (определенную) субъектом Российской Федерации, с заявлением об отказе от получения УЭК.

Отказ гражданина от получения и использования УЭК не влечет за собой утрату права гражданина на получение государственных (муниципальных) услуг в установленном законодательством порядке. Таким образом, гражданин сохраняет возможность получения государственных (муниципальных) услуг традиционным способом, то есть путем непосредственного обращения гражданина в соответствующие государственные органы, предполагающие его личное присутствие при подаче заявления на получение той или иной услуги.

Одновременно отмечено, что получение УЭК не является обязательным, и гражданин имеет право отказаться от использования УЭК в любое время после получения карты. В случае отказа гражданина от использования УЭК такая карта подлежит аннулированию в порядке, установленном уполномоченным Правительством Российской Федерации федеральным органом исполнительной власти.

Контактная информация определенных субъектом Российской Федерации органов (организаций) размещена на официальном сайте федеральной уполномоченной организации (gosuslugi.ru, в разделе «для граждан»).

Синодальный отдел по взаимоотношениям Церкви и общества/Патриархия.ru

http://www.patriarchia.ru/db/text/3434945.html