У МАНАСТИРУ СВЕТИХ АРХАНГЕЛА КОД ПРИЗРЕНА ПРОСЛАВЉЕНA СЛАВА

[Ромејац]

 

 

У манастиру Светих Архангела код Призрена је на празник Светог Архистратига Михаила и осталих Сила небеских бестелесних, обележена манастирска слава. Света литургија је служена у капели Светог владике Николаја Српског, у конаку који је у фази обнове после паљења од стране шиптарских екстремиста 17. марта 2004.године. Литургију је служио игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан уз саслужење игумана Светих Архангела архимандрита Михајла, свештеника из Ораховца и Призрена и оца Андреја, професора Призренске богословије.

 

    

За певницом су били ученици сва три разреда Призренске Богословије са својим професорима, а литургији су присуствовали и преостали Срби из Призрена, као и тридесетак верника из Ораховца, Велике Хоче и Новака. Отац Стефан је освештао и преломио славски колач са игуманом Михајлом, а међу причесницима на литургији је била и једина девојчица у Призрену Милица Ђорђевић. У празничној беседи отац Стефан је честитао славу оцу Михајлу рекавши да је ,,манастир Светих Архангела све лепши, иако непријатељ рода хришћанскога стално покушава да уништи што више може, да убије што више може“.  

 

 

Али ми знамо, - рекао је отац Стефан,- да је крв хришћанска проливена мученичка као семе за рађање нових живота, јер они не могу убијати душу нашу и ако могу тело. Овај манастир је дао, као првина жртву, преподобномученика Харитона, али његовим молитвама и наравно Светих Архангела, ова света обитељ није запустела и ево видимо да она, иако има својих историјских момената када бива чак и затрпана, Архангели нису дали да буде заборављена, народ се ту окупљао вековима и када је све то било под земљом. И Бог је дао да, деведесетих година, крене обнова и ево, поново после 17. марта, и после свих ових недаћа, видимо да се још један конак диже у славу Божју и Светих Архангела. Ето, и Богословија је обновљена хвала Богу, народ се није вратио још увек довољно, али надамо се, иако знамо да су прилике тешке. Али, и после велике сеобе Призрен је остао са шест фамилија, онда у 17. и 18. веку, па из њега је избегло 10000 људи 1999. године. Значи ,,Бог може да учини чудо, ако је потребно и ако има коме да учини“, што је патријарх Павле говорио.

 

    

Отац Михајло се, за трпезом љубави коју је припремио за све присутне, захвалио свима који су дошли на славу, али и свима који помажу овом светом манастиру и који су помогли да се обнови конак манастирски.

 

    

 

Конак се појавио на радост свих нас овде који се окупљамо и долазимо и на љубав свих оних људи који зидају, граде, дају прилоге. Ништа не би могло да се уради без народа, без људи, без браће, без богослова, без оца Стефана игумана врачевског и свих вас браћо и сестре. Знају то и Свети Архангели које данас прослављамо, зна и цар Душан, наш домаћин овде, који нас окупља, чија је ово задужбина. И ако имамо вере у Бога и ако имамо поверење да ће то Бог боље да уреди од нас, онда се то заиста тако и деси.

 

    

 

Отац Михајло је поздравио и малу Милицу и све Призренце који годинама истрајавају упркос искушењима, али и српске повратнике у граду Призрену пожелевши да им Бог да снаге да истрају, да се не боје јер ,,све док нас има и један, има нас и не може нико да игнорише ту чињеницу.“

У име ученика и професора Призренске богословије славу игуману Михајлу и имендан, честитао је ученик богословије Никола Ракићевић, а уједно је честитао славу и својим другарима у Богословији који славе Светог Архангела: Урошу, Стефану, Немањи, Дејану и Михајлу.

 

    

 

Парох призренски отац Слободан Ђорић је заблагодарио оцу Михајло на гостопримству и нагласио да, откад је упознао оца Михајла и откад долази у Архангеле, осећа посебну благодат, посебно присуство Божје:

Заиста, ово место овде плени и верујем да свакога оставља без даха. Верујем да данашње наше молитве и ово наше сабрање, да ће Господ да види, и да свакоме од нас попуни оне недостатке које само Господ може да види у нашем духовном животу. Прошле године је отац Срђан пожелео оцу Михајлу да направи конак, ја му догодине желим да сагради цркву, да догодине на овај дан буде освећење цркве и да Господ нас удостоји да се сваке године у све већем броју окупљамо овде , како би прослављали Бога и спомен на Свете Архангеле. Оче Михајло, нека је на многаја љета срећан имендан, нека је срећна слава, нека би Господ све нас погледао и сабирао на овом месту у све векове векова, амин. – завршио је поздравно слово отац Слободан.

   У манастиру су се и у току дана смењивали верници, а у пратњи хармонике славље је употпунила и стара призренска песма.

 

Извор