Свети Ефросиније Кувар

[Guest]

СВ. ЕФРОСИНИЈЕ КУВАР

A+ A-

 

 

 

Св. Ефросиније Кувар (празнује се 11. септембра)

 

У духовној градини Православне цркве наилазимо на предивно цвеће. Сваки цвет има своју боју и свој јединствен мирис. Тако је и међу Светитељима, сваки је другачији, јер поседује личне дарове, особине, културу, има свој начин размишљања и живљења. У Житијима, човек долази у контакт са људима који су живели у различитим епохама, са људима који су живели у различитим условима, са људима из различитих друштвених слојева, различитих професија и са различитих функција. Једни су били лекари, други учитељи, неки адвокати, глумци, гласоноше, кувари, крчмари, земљорадници, итд. Многи од њих били су неписмени, неки полуписмени, а неки веома образовани, али су сви били мудри у Господу. И то нам показује да ни један посао који доноси хлеб не може спречити човека да живи по Божјој вољи, и да достигне своју личну светост, ако, наравно, то засита жели.

 

Св. Ефросиније беше кувар, и како његов биограф сведочи, беше веома тражен због свог заната, јер припремаше укусна јела. Беше неписмен, али љубљаше Бога веома и живљаше богоугодно. Иако имаше прилике да се наслађује многим укусним јелима, он то не чињаше, већ беше прави подвижник. Новац који му преостајаше он је одлагао у небеске ризнице, делећи га као милостињу сиротињи. На крају, он остави свет и оде у неки манастир, где доби послушање кувара, само у једном другачије од претходног. Док је био кувар у свету, он је припремао укусна јела, док је у манастиру припремао осредњу храну. Његова сабраћа га упиташе зашто то чини, а он одговри: "Добро кување не помаже у Царству Небеском. Многа задовољства која тело тражи биће занемарена ради потреба душе; ја вас овде нећу припремати за пакао."

 

Он оконча свој земаљски живот као усамљеник - пустињак, да до другог доласка Христовог пребива у радостима Царства Небеског.

 

Живот Св. Ефросинија даје нам следећи пример:

 

Прво, сврха човековог живота јесте његово лично просвећење. "Будите свети, јер сам ја свет." (1. Пет. 1:16). Ово није немогуће у нашем времену, или у неком другом времену; зато увек постоје Светитељи и увек ће их бити. Свакако, то је тешко и изискује велики напор, јер у тој борби човек се сусреће лицем у лице са ђаволом, са својим греховима и страситма. Неопходно је имати жив пример, јер Светитељи, некадашњи и савремени, инспиришу својим примерима и подржавају нас својим молитвама. У почетку, међутим, потребан нам је духовни отац, који ће бити руководитељ, јер нажалост, мноштво је оних који су заблудели без духовника. Када човек сам корача путем, сигурно ће скренути са њега, са пута духовног узрастања, јер је он стрм и тежак и мноштво замки је на њему поставио ђаво, од којих се човек може избавити једино послушањем и понизношћу. Св. Антоније је видео ове замке ђавоље и упитао се: "Ко их може избећи?" и чуо је глас Господњи који му рече: "Понизни."

 

Друго, неки су тврдили да оно што Јеванђеље учи не важи у данашњем времену, поготово не у друштву у коме има толико проблема и великих искушења. Сигурно да постоје препреке и искушења у друштву, али ако неко оде у путињу и живи усамљено, такође ће имати искушења, што због страсти које носи у себи, што од ђавола. Дакле, све што је горе написано нема смисла, и то се јасно види у животу Св. Ефросинија, који је дуго живео у свету, па чак због свог посла имао контакт са бројним људима свакога дана. Међу многим другим тешкоћама и искушењима он се борио са стомакоугађањем, које је победио трезвеношћу и милосрђем. Дакле, не постоји препрека за оне који желе да доживе духовни живот и да достигну личну светост, осим недостатка воље и удовољавање неразумним страстима.

 

Неки су поменули у свом духовном сиромаштву и индолентности да немају високо образовање. Али доказано је из свакодневног искуства да људи који, иако нису учени, поседују чистоту и светост, баш као што постоје учени, који су атеисти, који су у обмани и који свој живот проводе у безакоњу. Св. Козма Етолски је рекао да ће зло у свету доћи од образованих, који живе без вере у истинитог Бога и Цркву, док, као што је познато, он се и сам залагао за изградњу школа, како би млади људи могли да науче да читају Јеванђеље и диховно напредују.

 

Св. Ефросиније треба да свима нама служи као пример, без обзира којој друштвеној класи припадали, или који степен образовања имали.

 

 

 

 

 

 

Протојереј Герогије Папаварнавас

 

Превод са енглеског Б. С.

15 новембар 2013 год.

 

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2013/09/saint-euphrosynos-cook-as-model-for-our.html

 

 

 

Манастир Лепавина