Између две ватре

[коЖељ њацИ]

Бранко Радун: Између две ватре

 

14 новембар 2013 Бранко Радун

 

 

Право вели и истину збори онај за кога гвелфи кажу да је гибелин а гибелини да је гвелф.

Италијанска пословица

Није лако имати своје мишљење које се у једној ситуацији не свиђа једној страни, а у другом случају другој страни. Лако је бити део једног табора – европејског или патриотског и гурати ону причу која се у једном моменту на тој страни промовише, но није једноставно остати свој и колико-толико независан. Само неприпадање неким клановима и групама вас чини осетљивим и незаштићеним од напада с једне или са обе стране, па чак и од увреда и претњи јер неком сметате или кварите планове. Но не треба ни прецењивати значај таквих људи или група, они су често тек „каменчић који жуља“ велике играче.

Кад смо рекли европејци и патриоте нисмо мислили на оне који су искрено и за себе идеолошки припадници та два „погледа на свет“ већ пре свега на оне који искоришћавају једну од те две стране за своје богаћење и промоцију. Реч је о „професионалним“ европејцима или патриотама који од тога лепо живе, а који често и не верују у идеје за које се у јавности искрено или по службеној дужности боре.

Европејство или патриотизам често су, у ствари, неубедљива маска за вољу за корупцијом и моћи. И једни и други заправо припадају једној политичкој класи и међусобно испреплетаној елити у којој имамо неколико стотина породица које контролишу земљу деценијама. Некад је стицајем околности један припадник породице на једној страни а други члан на „супротној“. Но, кад су интереси групације или клана у питању, онда падају у воду све велике политичке и идеолошке разлике. По старом добром принципу: „врана врани очи не вади“ или, у позитивном значењу, „рука руку мије“.

Кад схватите да имате посла с једном јединственом олигархијском елитом у којој се на нижем нивоу формирају две фракције, где победа једне не представља могућност нечег заиста новог, већ се „све мења да би све остало исто“, онда дођете до тога да не припадате ниједној страни барикаде. Осим лицемерног заступања једне или друге идеје, проблем је и њихова једностраност која се граничи са секташтвом. Тако, када сте са једнима, онда некако покушавате да им објасните да Европа има и мора да има алтернативу, а кад разговарате са другима, да Србија не може мимо света, а још мање против њега. Последица тога јесте да вас у круговима првих сматрају за припадника оне друге стране, а код других да сте ви ипак од оних првих. Тако сте патриота међу европејцима и европејац међу патриотама, а да то нисте ни желели. Циљ вам је био само да се започне дијалог који би се водио на основама здравог разума и минималног осећаја за националне интересе.

То је данас изузетно тежак задатак, чак бисмо рекли сизифовски, јер припадници једне и друге струје не желе да мисле својом главом пошто имају готове формуле и алгоритме. Осим тога, због потребе да се сви ставе у неке ладице (идеолошке, страначке, клановске...), вашим контрирањем изазивате подозрење да сте провокатор којег су „они други“ послали. Тако вам пролазе месеци у доказивању да је Бриселски споразум неприхватљив, али да је, кад је већ усвојен, сулудо препустити северну Косовску Митровицу Албанцима. Први део овог исказа изазива негодовање и дисквалификације код припадника првог табора који себе жели да види као носиоца модерности и европејства, а други шкргутање зубима па и претње код ових других који се представљају као заштитници државе и народа. А и једно и друго уверење се дају врло лако оспорити, но тада од њих правите себи и личне непријатеље, што нити је добро нити паметно.

Функција оних који желе да омогуће промене у свести јесте да пробају да иду ван омеђених стаза и секташки дефинисаних ставова, да иду испред свакодневних догађаја и да прођу стазама и богазама прошлог и могуће будућег. Није суштина у томе да ли су људи погрешили у својим ставовима и проценама, већ да покушају да се отисну мало даље од обале свакодневља и странчарења. Будућност нам доноси нове изазове и искушења и за њих нећемо бити спремни ако се ушанчимо у своје ровове. Србија је мала и сиромашна и не може себи приуштити луксуз идеолошких и политичких надгорњавања која коче сваки дијалог, а да не говоримо о могућности сарадње за опште добро оних који су са две стране барикаде. Србија може да се нада нечем добром само ако се те две стране, или, прецизније говорећи, они нешто поштенији и искренији са обе стране нађу на истој страни – на страни Србије и њених виталних интереса. Нажалост, сада а и протеклих година смо видели како се обе стране, и „гвелфи” и „гибелини” боре за своје ситне циљеве, а заједнички интереси су на маргини или им се наноси штета. Сви, или готово сви, у вези с Косовом играју данас у корист наше заједничке штете (неки чињењем, неки нечињењем) гледајући или претпостављајући неку своју личну или групну корист.

 

Извор: Политика

[kordun]

Ovaj dijeli profesionalce na evropejce i patriote,oni žive od toga direktno i potpuno je u pravu,ali nije u pravu kad i običan narod dijeli tako,upravo ih on vezuje za neki od ta dva kalupa,a to nije realno tako,gdje ja spadam u njegovoj teoriji,patriota sam i nikada nisam  otišao na izbore da glasam za "patriote profesionalce", Sa druge strane ne poštujem ljude koji nisu patriote,neće nikada imati moje  poštovanje,zato što sa njima nešto nije u redu,a ja se sa bolešću neću nikada solidarisati,lud je onaj ko bi to od mene očekivao...to je suština problema o kom se ovdije piše,a autor se dotakao samo posljedica ne uzroka

[коЖељ њацИ]

Ovaj dijeli profesionalce na evropejce i patriote,oni žive od toga direktno i potpuno je u pravu,ali nije u pravu kad i običan narod dijeli tako,upravo ih on vezuje za neki od ta dva kalupa,a to nije realno tako,gdje ja spadam u njegovoj teoriji,patriota sam i nikada nisam  otišao na izbore da glasam za "patriote profesionalce", Sa druge strane ne poštujem ljude koji nisu patriote,neće nikada imati moje  poštovanje,zato što sa njima nešto nije u redu,a ja se sa bolešću neću nikada solidarisati,lud je onaj ko bi to od mene očekivao...to je suština problema o kom se ovdije piše,a autor se dotakao samo posljedica ne uzroka

 

Колико сам ја разумео текст није он поделио људе на патриоте и европејце, него само анализира затечено стање на терену.

 

А реално имаш и једне и друге и међу обичним светом и међу професионалцима.

 

Обичан свет не прави толику тензију него баш ти професионалци који отога живе.

 

ово је више критика професионалаца...

[kordun]

Jeste ali on se bavi kritikom ideologije,ne samo profesionalaca koji profitiraju od toga,po meni ti profesionalci su samo paraziti nad realnom društvenom pojavom,zloupotrebljavaju to za svoju korist,to je jasno bar većini...

On govori npr.kako bi pošteni sa jedne i druge strane trebali da urade neki kompromis za boljitak svih,a kakv bi to bio kompromis,jedino da ovi odu na stranu patriotizma ili da ih pošaljemo post expresom u brisel pa tamo nek ostanu kad toliko žude za time,po meni tu nema drugačijeg kompromisa,ajde reci ti šta bi bio kompromis u ovoj našoj današnjoj situaciji ?