ТАРИК АЛИ: Европа је мртав континент

[коЖељ њацИ]

Распродали сте све у Србији тако да је све постало пародија глупог национализма. – Свет је у ономе што зовем „велики светски непоредак”

(Фото Д. Ћирков)

Када је почетком 2010. године у књизи „Обамин синдром” прогнозирао да ће Барак Обама, по питању америчких војних интервенција, коришћења дронова и тортуре осумњичених терориста, бити једнак ако не и гори од свог претходника Џорџа Буша, како каже, изгубио је многе пријатеље у САД. Рекли су му да прерано осуђује Обаму и престали да га зову или да му пишу.

„Сада кажу да сам био у праву”, каже у разговору за „Политику” Тарик Али, британски писац пакистанског порекла, који важи за једног од водећих лево оријентисаних интелектуалаца, раме уз раме с Ноамом Чомским.

Човек који је својим учешћем на антиратном протесту испред америчке амбасаде у Лондону 1968. био инспирација „Ролингстонсима” да сниме песму „Street Fighting Man”, ни данас не одустаје од свог антиратног активизма, али и критике неолибералне диктатуре капитала, национализама и религијског екстремизама широм света. На питање да ли себе види као прозападног филозофа који није баш миљеник званичног Запада или можда као исламског интелектуалца, Али без размишљања каже да не верује у идентитет.

„За мене то не значи ништа. Одрастао сам у време када идентитет није толико значио. Веровали смо у универзалност. И никад нисам био религиозан. Наравно, одрастао сам у исламском свету и рођен сам у тој култури и најбољи део те културе је део мене. Али, муслимане посматрам исто као што посматрам хришћане, Јевреје или било кога другог”, каже Али који је у својој седамдесетој години још вештији у надахнутом аргументовању својих ставова него што је био пре пола века када је као студент Оксфорда ватрено полемисао о рату у Вијетнаму с Хенријем Кисинџером, тада још професором Харварда који ће касније постати државни секретар САД.

Како видите Балкан после верских и етничких сукоба, али и западних војних интервенција?

Грађански рат у Југославији је био велика трагедија за Југославију али и цео регион. После Титове смрти, елите бивше Југославије су приступиле Међународном монетарном фонду (ММФ) и мере које је ММФ наметнуо потпомогле су распад Југославије. То се није догодило аутоматски. Међутим, после пада комунизма, по мом мишљењу, Немци су мислили да је то прилика да се овај регион преуреди. И били су веома активни у одвајању Словеније и Хрватске, тако да су створили услове за велики грађански рат. При том је Слободан Милошевић, по мом мишљењу, био катастрофална прича за Србију јер није знао шта ради, а преузео је један веома сиров националистички програм тако да је грађански рат вођен због великих национализама док су иза свега биле велике силе. И када ЕУ није успела да среди ситуацију, Американци су то искористили као прилику да дођу и изграде огромне војне базе у БиХ и на Косову.

Шта је онда будућност ових простора?

За мене је идеја Југославије била добра, без икакве сумње. Југославија је имала место у свету, призната као важна несврстана земља. Данас постоје само мали ентитети на Балкану – Србија, Хрватска, Црна Гора, Косово, Босна... Они немају апсолутно никакав утицај. Они су мајушни протекторати ЕУ и Немачке. Црна Гора је тужна прича мале земље која сигурно не би опстала да није новца руске мафије. И то је реалност. Тамо живи много добрих људи, добрих интелектуалаца, али економски земљом доминира мафија. С друге стране, ЕУ жели да је интегрише јер се плаши Руса. Суштински, прихватањем Црне Горе у ЕУ, они ће дати руској мафији базу у ЕУ што је поприлично смешно а и тужно.

У оквиру ЕУ, ове земље неће бити уопште важне и то је реалност. Можете бити националисти колико год желите, али то неће бити важно. Не можете реконституисати Југославију политички, али оно што можете урадити је то да се реконституише шири простор Балкана, који би укључио и Грчку и Бугарску тако да се формира ентитет који има заједнички интерес. Уколико би се формирао такав ентитет, чак и у оквиру ЕУ, имао би већи утицај него што сада имају државице саме.

После ратова, овде је огроман утицај имао неолиберални концепт економије од којег су профитирали само тајкуни, политичари и мултинационалне компаније. Како коментаришете то да се тај концепт одржава, не само овде већ и у ЕУ која се и даље мучи с економском кризом?

То није велика мистерија. Сада имате политичке елите, при чему није важно да ли идеолошки припадају левом центру или десном центру, јер раде апсолутно на исти начин. Према мом мишљењу, европским државама управља некадашња олигархија која брани капитал и не воли да подржи било какву алтернативу. Имају опозицију, али је она веома мала, осим у Грчкој где Сириза представља јаку опозицију. То показује пропаст демократије. Демократија све више постаје сет ритуала који имају мало значаја. Ако само можете да гласате за једну или другу странку, које ће мање или више радити на исти начин, па која је онда поента демократије? То више није демократија, већ диктатура неолибералног капитала. Ништа се није променило и због тога су многи млади људи згрожени и не желе више да гласају.

Како то променити?

Једини начин да се из тога изађе је да се створи алтернатива. Друштвени покрети који развијају политичке идеје и покушавају да се изборе с тим. Једини континент на ком се то сада догађа је Јужна Америка. По мом мишљењу, Европа је, уз неколико изузетака, мртав континент. Мртав културно, мртав политички, мртав економски, и под доминацијом једне велике силе у Европи – Немачке, а међународно под доминацијом САД.

Где је ту Србија и овај регион?

На пример, у Србији и Хрватској поприлично се говори о национализму, али шта се тиме брани? Не можете да браните ни своју земљу. Све сте распродали. Овде у Србији имате други по величини филмски студио у Европи. То је културно наслеђе. И он ће бити распродат. Дакле, распродали сте све тако да све постало пародија глупог национализма. Све то ствара веома чудан отуђени свет за већину људи. Богаташима, корумпираним политичарима и банкарима је добро јер имају много новца. Али, за огроман део популације ствари су, према мом мишљењу, горе него што су биле у време Тита и то по питању здравства, образовања, животних услова. Услови су много гори а људима је тешко да створе алтернативу. То је трагедија коју живимо. То је дуга транзиција у нешто друго, а шта ће то бити, то не знамо. Што се тиче политичара и пословних људи на овим просторима, пред њима је велики избор коме да се продате – земљама Залива или Кини. То је велики избор јер су Европа и Америка у проблемима. Економски ви бирате између произвођача нафте и Кине.

Али која је цена тога?

Цена је потпуно отуђено становништво. А оно што је веома очигледно јесте да национализам није решење. Било да је у питању овај регион или неки други. Можете да постигнете напредак само ако међусобно сарађујете. То раде нације у Јужној Америци.

Упркос неуспеху национализма у појединим регионима, чини се да политички ислам добија битке?

Главна муслиманска партија у арапском свету су Муслиманска браћа. Они су јаки у Египту, Сирији, заливским земљама... Али они нису различити од демохришћанских партија у Европи које су десничари, друштвено конзервативни и посвећени неолибералном систему. То су доказали у Египту и Тунису. Ислам је само етикета која им је прикачена. Међутим, ту су и екстремне џихадистичке групе које нису део овог система а које такође немају никакво решење, осим Алаха. Они убијају Американце и уопште странце, али немају сопствену визију. А уз то имате огромну битку која се води у муслиманском свету између шиита и сунита, а коју су Американци појачали ратом у Ираку. И то је велики успех за САД. Оног тренутка када је Ирак био уједињен против америчке окупације, Американци су подстакли шиитске клерикалне партије да крену у огромне нападе на суните и да их етнички очисте у Багдаду. Та подела се користи и у Сирији и против Ирана и то је успех САД. Али питање је колико ће то трајати.

После открића које су нам донели Бредли Менинг, Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, да ли може да се каже да се свет променио?

Не бих рекао да се свет променио, али сада бар нема изговора. Боље смо информисани захваљујући њима, али и технологији коју су користили ти млади храбри људи. Уколико унајмите младе храбре људе да раде на вашем интернет систему, како можете да будете сигурни да неко од њих неће проговорити када види страхоте које се дешавају? Сноуден је био фин конзервативни момак и просто не бисте могли да предвидите да ће урадити ово. Али када је он видео свог шефа како лаже у Конгресу и каже: „Не, ми не шпијунирамо обичне грађане”, то је проузроковало бес код њега и он је открио истину. И нема гаранција да се то неће поновити. Американци не могу више то да поричу, а реакција политичара којима су прислушкивани телефони, као што је Ангела Меркел...

Која је љута тек сада кад је откривено да је прислушкиван и њен телефон…

Управо тако. Суштина је да све европске обавештајне агенције – француске, немачке, британске – сарађују. Оне су о свему томе знале. Само ми нисмо. Сада знамо. Али, како се технологија унапређује, дешаваће се ово још више. Чињеница да људи сада знају је важна, али мислим да су људи парализовани да реагују. Садашња фаза капитализма успоставила је политичку парализу.

Ненад Радичевић

објављено: 10.11.2013.

 

Извор: Политика

[Млађони]

Докле ћу више да среће неке квази аналитичаре који лупетају о новом светском поретку немајући појма шта је НВО.... 

[Raymond Red Reddington]

Људи нису у стању да укапирају Америку...

Америка није Обама...и Обама је једна мала личност која име сврху постојања...у великој слици Америчке будућности, која је један огроман организам интереса људи који живе у вилама на источној обали (Maine, New Hampshire, Massachusetts, Connecticut, New York, Delaware, Maryland, Virginiju, Sjevernu Karolinu, Južnu Karolinu, Georgiju i Floridu) а нису се никада појавили у вестима....политичка моћ...

Америка и Русија су суђене једна на другу...без једне силе нема ни друге...зато се подржавају и једна другу држе на лидерским позицијама...

[Raymond Red Reddington]

Жељко, on 11 Nov 2013 - 13:07, каже: То показује пропаст демократије. Демократија све више постаје сет ритуала који имају мало значаја. Ако само можете да гласате за једну или другу странку, које ће мање или више радити на исти начин, па која је онда поента демократије? То више није демократија, већ диктатура неолибералног капитала. Ништа се није променило и због тога су многи млади људи згрожени и не желе више да гласају.

Демократија је и то каква релност у Америци...

проблем је у нашим "демократијама" које су настале као производ пропалих монархија и бивших комунистичких система..који нису никада до краја демонтирани.

[коЖељ њацИ]

Докле ћу више да среће неке квази аналитичаре који лупетају о новом светском поретку немајући појма шта је НВО.... 

 

Ти мора да си познатији и уваженији аналитичар и интелектуалац од Тарика Алија кад ово изјављујеш?

[Nebojsa]

Tarik Ali je bezboznik,levo orjentisan pakistanac sa losim obrazovanjem .Sto ije isao u Pakistan  da menja stvari tamo ?Nego iz Engleske slinavi i prica svasta. 

[коЖељ њацИ]

Tarik Ali je bezboznik,levo orjentisan pakistanac sa losim obrazovanjem .Sto ije isao u Pakistan  da menja stvari tamo ?Nego iz Engleske slinavi i prica svasta. 

 

Шта то по теби подразумева лоше образовање?

 

И да ли је на овој теми критика на рачун Тарика упућена зато што је он левичар по опредељењу или зато што критикује ЕУ ?

[DYNABLASTER]

Kad i ateista, koji nema dublje uvide, ovako sta prica, onda znas kolko je sati...

[RYLAH]

Срео сам и срећем много атеиста који су причали десет пута паметније ствари од било ког верника, тако да то и није нека увреда. Иначе, сматрам да је већа увреда рећи некоме да је левичар а има сто година, јер да би био левичар после тридесете (најкасније), треба ти нешто инфантилно и/или доза нереалности.

 

Проблем са овим је што се образовао о догађајима преко ТВ-а, и што се тиче бивших и што се тиче садашњих тема, и што изгледа живи од старе славе, сем ако се намерно не прави глуп. Овако би могла свака баба да се бави анализом и да Политика прави по један интервју сваки дан.

[Raymond Red Reddington]

naravno da jeste, ali na nivou lokalnih zajednica. tu su granice demokratije.

То је само заблуда коју имају европљани...

Њихови сенатори и конгресмени и те како знају да гласају против интереса странке када бирачко тјело то захтјева...

исто тако државни тужиоц и судије...

директан избор то омогућује...

ми бирамо неке лсите који они мењају...али у УСА се гласа за име и презиме...

ако је једном зезно ствар...нема га у политици..

е сада..ако успе да убеди јавност..онда ок..у супротном...ћаолина..

[Raymond Red Reddington]

prvo, nema niceg loseg u tome sto su granice demokratije u USA na nivou lokalnih zajednica, jer mali covek (obicni gradjanin) najveci deo svojih potreba ostvaruje upravo u tim okvirima. problem je sto u ovim propalim banana drzavama demokratija na funkcionise ni na tom nivou, samim tim ne funkcionise uopste.

 

drugo, to sto ce kongresmeni i senatori glasati po sopstvenom ubedjenu (iza koga stoje razliciti lobiji), a ne po intrukcijama stranaka nije nista neobicno (slicno je i u britanskom parlamentu)- posledica je izbornog sistema. medjutim, to sto gradjani zaokruzuju konkretna imena, a ne politicke stranke ne menja cinjenicu da se ime obicnog gradjanina ne moze naci na listicu, jer iza tih imena stoji novac i uticaj mocnih porodica sa istocne obale, o kojima si i sam malo pre govorio.

Ах, па без пара и нема кампање...

али можеш на локалу да се ангажујеш..па да те врбује нека од три водеће партије...ако се покажеш као квалитетан лидер..

[Candy Butcher]

Čekaj samo malo kaže da je evropa mrtav kontinent, a stalno se nešto dešava, neko ratuje, neko širi, a neko skraćuje granice svoje države. U ostalom žarišta oba svetska rata su bili u evropi. Ovo je bre bez veze da se evropljani proglašavaju "najvećim" nacionalistima. Nacionalizma, rasizma ima na svim kontinentima. U ostalom u evropi živi jedan nebeski narod   , kako je onda evropa mrtva?