Епархија шумадијска

[Guest - . . .-]

Баш лепа вест,  sHa_sarcasticlol

[Иван Недић]

Кликнути за увећање

[Зоран]

Крштење у Младеновцу

У славу Бога а на велику радост својих родитеља, малог Вукашина, сина младеновачког јереја Ратка Аврамовића и његове супруге Јелене, крстио је Епископ шумадијски Господин Јован.

Овај свети чин је извршен је у суботу 13. августа 2011 године, у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј ставрофор Драгољуб Ракић, јереји Милорад Филиповић, Душан Капларевић и ђакон Небојша Јаковљевић.

Након обављања ове Свете Тајне приступило се трпези љубави коју је припремио домаћин и који се том приликом дубоко захвалио нашем Епископу што је издвојио своје драгоцено време да дође и крсти његовог трећег сина Вукашина.

Ђакон Петар Лесковац

[Зоран]

90 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ КАРАЂОРЂЕВИЋА

Поводом 90. годишњице oд упокојења краља Петра Првог Карађорђевића, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служио је 16. августа 2011. године Свету Архијерејску Литургију, а у продужетку и парастос краљу Петру, у Цркви Светог великомученика Георгија на Опленцу.

Епископу је саслуживало свештенство Шумадијске епархије, а на Литургији су певале монахиње манастира Саринца и Драче уз пратњу црквеног хора „Опленац“ из Тополе, под руковоством диригента Марије Ракоњац. На Светој Литургији је присуствовао и Његово Височанство Принц Владимир Карађорђевић са супругом Принцезом Бригитом.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Avgust2011/oplenac16082011.wma

Величина покојног краља Петра огледала се пре свега у величини Његове вере, истакао је Владика Јован, који је такође подсетио и на мир који је је покојни краљ Петар имао, уједно позивајући да се измиримо и са живима и са мртвима, како би сви били и живели у заједници. Након Литургије у летњиковцу краља Петра приређено је послужење. Поред осталих годишњици су присуствовали: министар културе Предраг Марковић, који је у друштву председника општине Топола Драгана Јовановића положио венац на гроб краља Петра.

ђакон Остоја Пешић

[Зоран]

ВОЛОНТЕРСТВО КАО ИЗРАЗ АУТЕНТИЧНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ

протојереј ставрофор доц. др Зоран Крстић

Друштвени контекст

Савремени друштвени контекст у коме се одвија наш живот карактеришу, између осталог, и неизвесност и промене. Промене су толико брзе и обухватне да им нико и ништа не може избећи. Оне не остављају, или бар све мање остављају, могућност за дуготрајни осећај сигурности. Све се мења и све је непрестано упитно. Јучерашње сигурности су данашње неизвесности.

Овај вихор друштвених кретања који називамо постмодерном или касном или другом модерном не може да мимоиђе ни Цркву, а ни личну веру свакога од нас појединачно. Упитно је, како место, тако и улога Цркве у савременом свету али и аутентичност наше личне вере. Вера и Хришћанство нису више једини начин тумачења света и историје као што је то било у традиционалним, предмодерним друштвима. И Хришћанство се налази на „духовном тржишту“, у све тежој и жешћој конкуренцији са другим виђењима и тумачењима (космотеоријама)  човека, света, друштва и историје. Ништа се више не подразумева и све је потребно проверити и наново доказивати сопственим примером и сопственим животом.

Теолошко утемељење волонтерства

Овако описана ситуација не би, генерално,  требало да плаши хришћане. Питање аутентичности је нешто што би требало да се подразумева у њиховом животу. Две заповести Христос означава као животно суштинске: љубав према Богу и љубав према ближњему (Мт 22, 36-40). О овим двема заповестима „висе“, тј. оне сумирају сав Закон и Пророке. Свети Јован Богослов нам, такође, каже да „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега кога види, како може љубити Бога, којега није видео?“ (1. Јн 4,20). У лику ближњега, у лику најмањег, препознајемо самога Христа и то постаје мера и знак аутентичности наше вере. У књизи Постања (4,9) Господ пита братоубицу Кајина: „Где ти је брат Авељ?“ и добија најдемонскији од свих могућих одговора: „Не знам; зар сам ја чувар брата својега?“ Хришћани јесу чувари своје браће. То је њихово призвање – да служе Богу и ближњима, да буду добровољци, волонтери. А ово није било какво призвање, већ највише могуће – служити без очекивања надокнаде. „На дар сте добили, на дар и дајте“ (Мт 10,8). Као сарадник Божији хришћанин је одговоран за свога брата као и за збивања у свету и историји.

Подсетимо се још неких новозаветних места у којима се показује и тумачи Христова „нова заповест“ да љубимо једни друге као што је Он нас љубио (Јн 15,12):

„Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга“ (Мт 20, 26-27).

„А Самарјанин неки путујући дође до њега (рањеника), па кад га виде сажали му се. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се о њему“ (Лк 10.33-34). Обратимо пажњу на оно што је Самарјанин урадио: виде га, сажали се, зави му ране, постара се.

„А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио? Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините“ (Јн 13, 13-15).

Критеријум на Суду Христовом по Његовом Другом доласку ће бити, како нас извештава апостол Матеј (25, 31- 46) „кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“.

„По овоме се познају деца Божија и деца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата својега“ (1. Јн 3,10).

„А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје за њега, како онда љубав Божија борави у њему? Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином“ (1. Јн 3,117-18).

„Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тело, каква је корист? Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи“ (Јак 2, 14-17).

Нови облик волонтерства

Наша култура, као интегрални део европске културе, је настала на хришћанским темељима и Хришћанство је њено трајно обележје. Солидарност, љубав према ближњему итд. су основне хришћанске вредности али и битне културалне вредности данашњег човека, тако да волонтерство није искључива привилегија хришћана већ, као вредност по себи, она постоји и у широј заједници. Волонтером би, најшире говорећи, могао да се сматра свако ко нуди сталну сарадњу у просеку не мање од 2 сата седмично или не мање од 20 дана годишње, бесплатно, некористољубиво и искључиво у интересу заједнице, са циљем солидарности (V. Cesareo). А волонтера широм света има много. Они негују и тиме уобличују својеврсни волонтерски животни стил који би хришћанским речником могли да означимо као етос служења.  Novum у односу на предањски етос је да он, данас, треба да представља трајно опредељење. Традиционално друштво је етос служења изражавало непосредном помоћи, милосрдним делима која су била по потреби и спорадична. Друштвена се солидарност манифестовала непосредно, кад је неком суседу, рођаку и сл. била потребна помоћ. Сетимо се нашег лепог начина изражавања друштвене солидарности у виду мобе. Овакав начин је подразумевао већу „прозирност“ личног и породичног живота, па је други, ближњи, рођак и сл. могао и без позива и молбе да види да нам је помоћ потребна. Осим тога, традиционална друштва нису познавала чињеницу друштвене промене и да је она могућа усклађеном и заједничком акцијом појединаца.

Данас је живот друкчији, мање „прозиран“, промена је подразумевајући елемент наше свакодневице и зато се показује потреба да се са спорадичног пређе на трајни однос солидарности и тако доприноси неговању општијег друштвеног етоса солидарности, што се данас сматра кључем за решавање многих напетости у друштву. Улога хришћана у овом процесу би могла бити врло значајна. 

Ево како Европска повеља о волонтерству (1998.) одређује, између осталог, волонтерски рад као: 

    делатност у интересу људи

    делатност која није мотивисана финансијским интересом

    делатност која је добровољна

    делатност која је утемељена на личној мотивацији и слободи избора

    делатност која побољшава квалитет живљења на начелима солидарности

    подстицај самоорганизовању људи при решавању проблема

Однос према корисницима

Да би наш волонтерски рад био успешан потребно је знати и разумети понешто о овој теми и из угла корисника. Циљеви волонтера су, свакако племенити, а посебно волонтера хришћана. Он схвата да је љубав бесплатна и да се ни једно дело аутентичне хришћанске љубави не чини због било ког спољашњег циља. Он жели несебично и некористољубиво помоћи ближњем у потреби. Али у овом процесу не постојимо само ми, постоји и друга страна, постоји други човек у свој својој људској сложености. Корисници нису пасивна страна која само треба да прими нашу помоћ, изрази своју безграничну захвалност и да задовољи нашу, често самољубиву, визију о нама самима као спаситељима. Основна замка у волонтерском раду је скривена управо у тој потреби да „спасавамо“ по сваку цену, често не водећи рачуна о кориснику као активној страни двосмерног процеса. Уколико се не изрази захвалност за наш труд, може се десити да будемо разочарани и да се запитамо чему сав уложени напор. Заборавићемо у овом случају да и корисник не воли свој положај потребитог и да то може на разне начине да искаже, па и незахвалношћу. Тако се може десити да корисник сада постане ментални прогонитељ а досадашњи, наводни спасилац, жртва. Зато треба бити свестан да су за добар крајњи резултат одговорне обе стране али је, ипак, одговорност волонтера већа и њему служење треба да буде лек против сопствене гордости а не њен подстицај. Наше служење и даривање није само даривање нечега што ја или моја организација поседује већ је то даривање мене самог. Ја морам бити присутан у ономе што дарујем, ма шта да је то – време, труд или било која врста услуге која изграђује мрежу солидарности и љубави у друштву.

Неговање и ширење животног оптимизма

Свака хришћанска активност, па и добровољни рад, је оптимистичка активност. Она носи у себи, најпре, есхатолошки али и друштвени оптимизам да се нешто може урадити и да то, такође, вреди урадити. Да се одређена лоша ситуација макар мало може поправити, између осталог и мојим личним трудом и напором. Нажалост, често смо сведоци а понекад и носиоци супротног, дефетистичког става да се ништа не може променити, да је све безнадежно. Евентуалне промене могу да дођу само са „врха“ али не и организовањем и активношћу обичних људи, грађана, нас. Треба да будемо свесни тога да је овакав став последица вишедеценијског живота у тоталитарном друштву које је дозвољавало подстицаје и акција само са државног врха, изражавајући, као и сваки тоталитарни режим, неповерење према слободи и доброј вољи људи, појединаца. То је био систем који је погодовао развоју пасивних особа и пасивних односа према друштву. Овакво стање се одразило и на Цркву која је гетоизирана и у тој борби за голи опстанак још се додатно, пасивизирала. Менталитети се споро и тешко мењају али у измењеним друштвеним околностима, они не само да не помажу већ и одмажу.

Једна од вредности модерног, демократског друштва које покушавамо да изградимо и у коме сматрамо да ћемо моћи боље и хуманије да живимо, подразумева активно учешће грађана у свим аспектима друштвеног живота који се односе на опште добро. Ако се нешто, уопште, може променити, онда се може променити и на боље, а не само на горе. Ово би требало да буде мотив сваког волонтерског рада, а посебно волонтера хришћана. Они имају још и једну додатну обавезу и додатни хришћански друштвени идеал. Он је да својим сведочењем и активностима доприносе изградњи друштва солидарности које ће водити рачуна о малим и потребитим.

Трајна усмереност Христова, те тако и Цркве Његове и сваког појединачног хришћанина је управо усмереност ка потребитима, сиромашнима, „малој Христовој браћи“ која пате. Тај сусрет с њима не сме бити тужан и оптерећен само проблемима. Он треба да буде оптимистичан тј. сусрет у Васкрслом Господу који је извор сваке животне наде и радости али и солидарности да са сваким „малим“ братом поделимо хлеб свакидашњи и сами себе.

[Зоран]

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ

Истинску радост литургијског сабрања окусили су верници при храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, где је на дан Светих мученика Мирона и Патрокла (30/17. августа) Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са више свештеника и ђакона орашачког и колубарско-посавског намесништва.

Повод за долазак надлежног Епископа у град под Букуљом било је крштење мале Јелене, ћерке оца Александра Миловановића (једног од три пароха при поменутом храму) и његове супруге Милице. По древној хришћанској пракси Владика Јован је малу Јелену крстио у склопу Свете Литургије уз појање црквеног хора из Тополе а у присуству великог броја верника, као и рођака и пријатеља породице Миловановић.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Аранђеловцу

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Avgust2011/arandjelovac30082011.wma

Након прочитаног Јеванђеља, Архипастир Цркве у Шумадији је у пригодној беседи истакао значај крштења као духовног рођења изразивши задовољство што је то учињено на Светој Литургији без које нема Цркве, односно Царства Небеског. Новокрштена Јелена треба у будућности да се уподоби Богу као икона Христова а то ће у потпуности успети ако сви ми око ње будемо иконе Христове.

По свршетку Свете Литургије, литургијско сабрање је настављено трпезом љубави у ресторану „Грб“ где се отац Александар са породицом показао као добар домаћин.

Милован Ранковић, јереј

[Guest]

АРХИЈЕРЕЈСКИ БЛАГОСЛОВ ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У КРАГУЈЕВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Први сусрет ученика крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог у новој школској години са својом школом збио се 1. септембра кроз највећу Тајну, кроз Тајну Цркве и Литургије, којима ће, ако Бог допусти, живети у будућности. Учествовали су заједно са својим професорима у Светој Литургији коју је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, током које су изговаране молитве за призив Светог Духа, односно молепстије наше Цркве у почетку школске године. Између осталих, чула се и прозба да се Господу помолимо „да пошаље на ученике ове духа мудрости и разума, и да им отвори ум и уста, и просветли срца за усвајање добрих наука, да напредују у мудрости и узрасту у славу Божију, да мудрошћу и врлинским животом, и напредовањем у православној вери буду на радост и утеху родитељима својим, и Цркви православно-васељенској на потпору“.

Владика шумадијски Господин Јован прве речи благослова ученицима пред почетак нове школске године посветио је патрону крагујевачког богословског училишта Светом Јовану Златоустом, највећем Богослову и Учитељу Цркве, наглашавајући колико то име обавезује све који се налазе под његовом заштитом. „Нека Дух Свети Који обитава у Цркви и њом руководи, све вас води богопознању, богомислију и богосозерцању. А све ово ће нам се давати и раздељивати Тајном Цркве и Тајном Литургије.“

Његово преосвештенство епископ Господин Јован пожелео је да Божија благодат све време буде са ђацима, „јер ће вам она дати силе и снаге да правилно схватите Реч Божију и њом живите. А шта је Божија благодат, драга децо? Треба да знате да је Божија благодат нестворена енергија, сила ниспослата од Бога ради човековог преображења, обновљења, исцељења и обожења. Она чисти људска сагрешења, лечи људске духовне слабости, управља људску вољу и мисли према добрим и Божанским циљевима, благодат Божија просветљује људска осећања, даје духовну бодрост, утеху и небеску радост. Драга децо, нека вам живот у овој школи буде на радост и мир у Духу Светом и нека се одвија кроз живот Цркве и Литургије.“

И трпеза љубави првог дана нове школске године у крагујевачкој Богословији послужила је ученицима и професорима да у заједнци са својим архипастиром разматрају важна питања црквене просвете и духовног узрастања.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА НАЈБОГАТИЈА ДАРОДАВКА РОДА ЉУДСКОГ

БЕСЕДА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ВЛАДИКЕ ЈОВАНА

НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ПОВОДОМ ГОСПОЈИНСКИХ СВЕЧАНОСТИ

Данас прослављамо празник Успенија Пресвете Богородице. Ево празника, када се остварило цело јеванђеље Господа Христа, када је заиста смрт постала сан. Ево празника, када се испунила Спаситељева реч у овоме свету, да ће смрт за људе постати као сан. Смрт је наишла на Њу као лак сан и зато се назива Успеније или уснуће. Остварила се реч Господа Исуса Христа, смрт је постала сан. Највећи непријатељ рода људског постао је немоћан, као сан. Јер Она, Богомајка, која је родила Господа Христа, како је Њу могла смрт победити, када је она родила Победитеља смрти.

Пресвета Богородица унела је највећу радост у род људски. Зато Свети Јован Дамаскин каже: Ходите сви народи, сав род људски, сваки језик и узраст и свако знање, да са радошћу прослављамо Ону, којом се сав род људски исправи, којом се жалост праматере Еве, претвори у радост. Јер она, Ева, чу одлуку Божанску: у мукама ћеш рађати децу. А Ова, Богородица, чу речи: Радуј се благодатна. Она, Ева, чу: Бићеш потчињена мужу своме. А Ова Богородица: Господ је с тобом. Отуда је Она увек са нама, да нас штити, да нас чува, да нам помогне да будемо бољи, јер Њоме, Богородицом, Творац је кроз људску природу сву твар претворио на боље, претворио у радост.

Када свештенослужитељ служи Свету Литургију и када се после тајанствених речи епиклезе свети Дарови претварају силом Божанствене благодати у Тело и Крв Спаситеља, тада се спомињу сви чинови светитеља и приноси се Васељенска жртва за све и свакога у светој Цркви, а посебно се помиње Пресвета, Пречиста, Преблагословена, Славна Богородица и Присно Дјева Марија. О Њој пева Свети Јован Дамаскин и каже: Теби се Благодатна радује свака твар, анђеоски скуп и људски род. У ово мало речи, речено је скоро све. Ту је изложено скоро целокупно православно богословље о Пресветој Богородици. Мноштво дирљивих песама у Цркви се пева кроз целу годину. Православна свест не може другачије да егзистира, јер сећање и доживљај личности Пресвете, крајње је присно и нераскидиво уткан у све елементе живота православног верника. Православни Исток у својој свести, постојано чува истинско учење о Мајци Божијој. Током своје целокупне историје, Исток непрекидно у себи чува искрену љубав према Богородици, а сама Пречиста није напустила своје љубљене и непрекидно је уз њих. Њен покров је стално на нама, још од Сионске горнице, где је Дух Свети огњене језике разделио и на сједињење све призвао. Он, Дух Свети сиђе као видљиви огањ и на главу Марије, и од те горнице, па до Гетсиманије, где је она погребена, кроз Ефес, град Њезин, ка Светој Гори, Њеном земаљском уделу, чувару вере православне и монаштва, ка Константинову граду, где је у Влахернској цркви њен појас, па свих Православних земаља и свете Србије у којој је подигнуто мноштво храмова у Њену част, почевши од Студенице, Хиландара, Грачанице и других, до ове, Саборне цркве овде у престоном граду Крагујевцу. Пресвета Богородица је наша стална посредница и молитвеница пред Господом Христом. Она се стално сећа тужних и радостних, а света је Црква православно велича. Управо зато је Њој посвећено толико песама и зато је толико њених икона, од којих је једна, Млекопитатељница и у овом нашем Саборном храму, што нас живо сећају на Њу.

Пресвета Богородица је мајка Бога и отуда мајка свега божанског. Од свега доброг, Она је најбоља, од свега светог, Она је најсветија, од свега чистог, Она је најчистија. Нема сумње, она је најсавршенији образац свега најбољег, јер, када је кроз Њу Бог ушао у свет, у човека, како да кроз Њу не уђе у човека све што је Божије, све што је небеско, све што је бесмртно, све што је вечно, све што је рајско. Због тога је Пресвета Богомајка Пречаснија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, она је најбогатија дародавка рода људског. Дала нам је, родила нам је Бога као човека, као Богочовека и са Њим, Вечну Истину, Правду, Љубав, Вечно Добро и Вечни Живот. Преко Ње нам је дошло спасење, охристовљење, обожење, отројичење, све Свете тајне и свете врлине, како каже преподобни Јустин Ћелијски. Зато се овоме придружује и Свети Григорије Палама и он нам благовести: Нико не долази к Богу сем преко Пресвете Богородице и од Ње рођеном Посредника и ниједан од дарова Божијих не даје се, ни анђелима, ни људима, сем преко Ње. Пресвета Богородица је Мајка Бога, Мајка Богочовека и тиме Мајка Цркве, јер је Мајка тела Богочовека. А тело Богочовека је Црква. Свети Кирило Александријски каже, да је Она света црква. Он спаја личност Пресвете Богородице са појмом Цркве. Када се каже Богородица, тиме се обухвата сва идеја Цркве, јер се у личности Приснодјеве Марије изражава сва Божанска тајна личности Исуса Христа. По истом Светитељу, Пресветом Богородицом су утврђене цркве по целој васељени. И уз то, још долази и ова истина, Богородицом се остварује спасење, јер је Она радионица нашег спасења. Нема сумње, Пресвета Богородица је оно што је и њен Божански Син, јер нам је благодат родила и сама Благодатна постала.

Пресвета Богомајка, први и најсавршенији хришћанин, прешла је сав Спаситељев Богочовечански пут спасења, пут охристовљења, од Оваплоћења до Васкрсења и Вазнесења. Она је живела и васпитавала се у храму, у цркви и сав живот Њен је непрекидно богослужење, даноноћно служење Богу. Чиме? Вером, молитвом, постом, љубављу, кротошћу, смиреношћу, трпљењем, милосрђем и осталим светим врлинама. Тиме је Пресвета Богородица, најпотпуније оваплотила Бога у себи. Оваплотити Бога у себи, то и јесте смисао људског бића, ради тога је човек створен боголиким.

У једној од песама, говори се о томе ко је шта донео и даривао Творцу при рођењу Сина, и песник каже: анђели су принели певање, небеса - звезду, мудраци - дарове, пастири - чудо, земља - пећину, пустиња - јасле, а ми - Мати Дјеву. Она је круна твари и Она је најближа творевини и зато је таквом и доживљавамо. У овом месецу августу, када су њиве већ пожњевене и када се земља оре за нову сетву, на посебан начин се поново радује сва творевина празнику Велике Госпојине, Успења Пресвете Богородице. Покушајмо ући у смисао овог празника.

У Светом предању, смрт Мајке Божије назива се Успеније, то значи: уснуће, заснуће, починак, спавање, смрт. Уснуће Пресвете Богородице још се назива, Божанско пресељење, односно премештај, живоносна смрт. Отуда свештено Успеније Пресвете Богородице не називамо смрћу, већ пресељењем ка Господу.

Источник живота у гроб се полаже, певамо на јутрењу у храму. Умире Мати Бесмртнога. Да ли је то могуће? Да ли је то разумно? Да ли се то може схватити? Када се Мати Божија молила Богу пред Успење на Јелеонској Гори, како читамо у Цркви, заједно са Њом клањаше се и свако дрво и слава Господња са неба силазаше. Земљо ликуј и трепери; роде људски уздрхти и радуј се. Венац све твари, најбоља од свих људи, пречаснија од Херувима, Лествица која везује земљу са небом, данас одлази своме Творцу.

Љубављу Божијом створени, а гордошћу својом одбачени од Бога, Христу смо дали Дјеву, тај најлепши дар земље, а дан Успења примамо као залог нашег вечног спасења. На Благовести је било благосиљање твари, јер Христос се Оваплотио и узео обличје човека, а данас, на празник Успења дешава се обожење наше твари, праобраз нашег будућег живота. У Успењу је такође залог васкрсења, јер је у Успењу Пресвете Богородице било и њено васкрсење, како би се истином пројавиле речи псалмопојца, који каже: Васкрсни Господе на почивалишту својем, Ти и ковчег силе твоје.

У тај дан анђели један другом казују: Примите Ону која је родила Спаситеља и анђели прихватају Свету Дјеву и узносе Њено тело на небо, ка вазнесеном телу Сина Њеног и Бога. Даље црквена песма каже: анђели са радошћу и трепетом крила својих, покриваху Тело њено и тако га узношаху од земље у небеске обитељи... Анђели, када видеше Успење Пречисте, беху у чуду, како се Дјева од земље пење у небо.

Обучени у одећу врлина, празнујмо и ми празник погребења и пресељења на небо Пресвете Богородице. Данас земно небо, обучено у одећу бесмртности, узноси се ка бољем, вечном обиталишту. Сада, поставши бесмртна, Она подиже руке своје ка Господу за сву васељену, за сваког човека. Узлетевши горе, чиста Голубица не престаје штитити нас овде на земљи. Отишавши телом, Она је са нама духом и Она је молитвена заступница пред Богом. Зато данас, о празнику Њеног Успенија, увек се молимо Богомајки, из свег срца завапимо као деца мајци и рецимо: Мајко Божија и наша, подстакни мисао нашу на покајање и руководи нас на пут спасења. Ступивши на њега, нека Тебе имамо за заступницу, да би се уз Твоју помоћ спасли. Немамо друге наде, немамо другог прибежишта, осим Тебе, једина утехо наша. У тебе је сва нада наша и нелишавај нас Твога посредовања, него помагај и закрили нас, сачувај нас. Моћна Мајко, Свемогућег и Живог Бога, пружи руку помоћи нама немоћнима и реци нам: Ја сам ваше спасење.

Бог Вас Благословио!

[Guest]

Распоред богослужења Епископа шумадијског Г. Јована – СЕПТЕМБАР 2011. године

1. септембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Андреја Стратилата.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Денковац у 7,30. часова.

2. септембар (петак), Црква прославља и празнује: Светог пророка Самуила; светог свештеномученика Филипа Ираклијског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30. часова.

3. септембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог апостола Тадеја; св. муч. Васу са децом; свештеномуч. Рафаила Шишатовачког .

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 7,30 часова. Истог дана учествоваће и на бденију и наречењу будућег Епископа пећког Јована Ћулибрка у манастиру Пећка Патријаршија.

4. септембар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог мученика Агатоника; свештеномученика Горазда Чешког.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован саслуживаће на Светој Архијерејској Литургију Његовој Светости Патријарху Иринеју поводом хиротоније епископа пећког Јована Ћулибрка у Пећкој Патријаршији у 9 часова.

5. септембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Иринеја; мученика Лупа (Оданије Успенија).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Рачи Крагујевачкој, у 9 часова.

6. септембар (уторак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Евтихија; мученицу Сиру.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован имаће више активности у Светом архијерејском синоду.

7. септембар (среда), Црква прославља и празнује: Пренос моштију светог апостола Вартоломеја; светог апостола Тита.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован имаће више активности у Светом архијерејском синоду.

8. септембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Адријана и Наталију.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован учествоваће у раду Светог архијерејског Синода.

9. септембар (петак), Црква прославља и празнује: Преподобног Пимена Великог; светог Осију Кордовског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

10. септембар (субота), Црква прославља и празнује: Преподобног Мојсеја Мурина; преподобног Саву Псковског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Баћевцу, и крстити у току Литургије малу Ању ћерку јереја Игора Обрадовића и супруге Јоване, у 9. часова.

11. септембар (недеља), Црква прославља празник Усековање главе Светог Јована Крститеља.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Каленић, у 9. часова

12. септембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Пренос моштију Светог Александра Невског; Сабор Српских Светитеља..

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Сабора српски светитеља у Степојевцу – храмовна слава, у 9. часова.

13. септембар (уторак), Црква прославља и празнује: Полагање појаса Пресвете Богородице; светог свештеномученика Кипријана.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Дрену, и крстити у току Литургије малу Катарину ћерку јереја Бојана Чоловића и супруге Наташе, као и малу Веру ћерку ђакона Николе Урошевића и супруге Бојане, у 9 часова. Владика ће истог дана осветити дечији Вртић у просторијама Црквене општине Лазаревац.

14. септембар (среда), Црква прославља и празнује: Преподобног Симеона Столпника; црквена Нова година.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

15. септембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Маманта; светог Јована Постника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому - Крагујевац, у 7,30 часова. После Свете архијерејске Литургије у просторија Богословије Свети Јован Златоусти биће одржан семинар за свештенство крагујевачког и лепеничког намесништва – предавач др Зоран Крстић

16. септембар (петак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Антима; светог Јоаникија, првог српског Патријарха.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

17. септембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Вавилу; пророка Мојсеја Боговидца; светог Петра Дабробосанског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован осветиће ново звоно за храм Светог великомученика Георгија у Мијатовцу, у продужетку Света архијерејска Литургија, у 9. часова. Истог дана учествоваће и на бденију и наречењу будућег Епископа Андреја у Саборној цркви у Београду.

18. септембар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог пророка Захарију и праведну Јелисавету.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован саслуживаће на Светој Архијерејској Литургију Његовој Светости Патријарху Иринеју на хиротонији епископа Андреја у Саборној цркви у Београду у 9 часова.

19. септембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Чудо светог архангела Михаила; светог мученика Евдоксија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Благовештење, у 9. часова.

20. септембар (уторак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Созонта (Претпразништво Мале Госпојине).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици - Крагујевац, у 7,30 часова.

21. септембар (среда), Црква прославља и празнује: РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Тополи – храмовна слава, у 9 часова.

22. септембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Свете праведне Јоакима и Ану.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светих праведних Јоакима и Ане у Међулужју – храмовна слава, у 9 часова.

23. септембар (петак), Црква прославља и празнује: Свете мученице Минодору, Митродору, и Нимфодору.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

24. септембар (субота), Црква прославља и празнује: Преподобну Теодору; преподобне Сергија и Германа.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Чибутковици, у 9 часова.

25. септембар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Автонома (Оданије Мале Госпојине).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог апостола Томе у Илићеву у 9 часова. Истога дана Преосвећени Владика Јован осветиће трпезарију у Овсишту.

26. септембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Корнилија (Претпразништво Воздвижења).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован осветиће ново подигнуту школу у Драгобраћи, у продужетку Света архијерејска Литургија, у 9 часова. У 17 часова, Његово Преосвештенство Епископ Јован служиће празнично бденије у Саборном храму у Крагујевцу.

27. септембар (уторак), Црква прославља празник, ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 9 часова.

28. септембар (среда), Црква прославља и празнује: Светог великомученика Никиту; светог Јосифа Темишварског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

29. септембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Преподобног Доротеја и Кипријана; великомученицу Јефимију.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Светотројичком храму –Стара крагујевачка црква, у 7,30.часова.

30. септембар (петак), Црква прославља и празнује: Свете мученице Веру, Наду, Љубав и њихову мајку Софију.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РАЧИ КРАГУЈЕВАЧКОЈ

Велика духовна радост се осетила 5. септембра у Рачи крагујевачкој на празник светог свештеномученика Иринеја јер је тог дана ова живописна шумадијска варош дочекала свог Архипастира, Епископа шумадијског Јована.

Радост се очитовала у одслуженој Архијерејској Литургији којом је началствовао Епископ, а саслуживали му следећи свештеници: протојереји-ставрофори Душан Симин, Миладин Михаиловић и Љубиша Смиљковић, протојереј Обрен Стојановић, протонамесник Ненад Савић и јереј Горан Живковић као и ђакони Небојша Јаковљевић и Дејан Шишковић.

Дивно је када је храм пун верника, нарочито деце, а то је управо био случај данас у Рачи. Света Архијерејска Литургија је почела величанственим возгласом Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа којим се наглашава актуелизовање будућег обећаног нам Царства Божијег од стране Спаситеља, Господа Исуса Христа. Убрзо је уследило читање светог Јеванђеља после кога је по благослову владике јереј Горан Живковић одржао присутном народу беседу. Са обзиром да је почетак школске године, а да су већину народа у храму чинила школска деца, он је нарочито наглашавао однос вере и школског знања. Путем образовања у школству ми постајемо корисни својим ближњима, а уједно долазимо до сазнања да постоји Творац или Логос како се Он назива у светом Јеванђељу по Јовану. Зато је задужен разум, али истоме идентитет Бога остаје недоступан јер Њега сазнајемо пре свега чистим срцем. Деца су та која управо такво срце и имају и они су њиме и спознавали Исуса за Сина Божијег. Име тог Бога је Отац, Син и Свети Дух и до тог спознања можемо доћи само и једино вером, нагласио је јереј Горан.

После причешћивања присутног свештенства, Светом Путиру су приступили и верници рачанског краја, а то су у ствари била деца која похађају веронауку предвођена својим вероучитељима. Они су на најбољи начин доказали своју приврженост својој Мајци Цркви и свему ономе што су научили на часовима веронауке.

На крају Свете Архијерејске Литургије владика Јован је деци пожелео пуно успеха у следећој школској години навевши им као смерницу речи из прве посланице светог апостола Павла Коринћанима у којој он каже да знање надима, а љубав изграђује.

На крају овог величанственог сабрања је уследила трпеза љубави.

Јереј Горан Живковић

ФОТОГАЛЕРИЈА

[Guest]

СВЕЧАНА ЛИТИЈА ОД ЈАГОДИНЕ ДО МАНАСТИРА ЈОШАНИЦЕ

У суботу, 10. септембра, уочи празника Усековања главе Св. Јована, Претече и Крститеља од Ирода и Иродијаде и ћерке јој Саломије, благочестиви јагодинци предвођени Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом и својим свештенством кренули су у 14.00 часова у свечану литију из Старе цркве у Јагодини до манастира Јошанице поводом прославе славе манастирске капеле Сабора српских светитеља.

Шесту годину заредом свечана литија устаљеном маршутом, дугом око 12 километарa, ходи од Јагодине кроз околна села до манастира успут позивајући и призивајући све оне који су вољни на овакву врсту молитве и подвига. Верни народ носећи барјаке, рипиде, Јеванђеље, мошти Св. великомученика Пантелејмона је сећајући се на Претечу и жртву његову, на овај начин изразио своју веру, приложио труд као жртву своју. Они који нису могли да учествују у овом крсном ходу излазили су испред својих кућа држећи кућне иконе и тражећи благослов од свог Архијереја. Уз два краћа задржавања у Винорачи и Сиоковцу, где је прочитано Јеванђеље и узнете молитве за добробит овог краја, и краћи одмор уз послужење које су припремили добри људи из ових села свечана литија је стигла у манастир. Ту је испред манастира настојатељ манастира архимандрит Евтимије са својом братством дочекао Владику са погачом.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После краћег одмора одслужено је вечерње, кад су мошти Светог великомученика Пантелејмона које су ношене у литији изнете на поклоњење вернима. У својој беседи Владика је говорио о светињи коју смо походили и о томе да светиње треба да нас освећују, али да и људи чине грађевине светима. Човек је такво биће коме је дато и које има за циљ да целу творевину принесе ка Светоме, али је човек и у стању да обесвети. Владика је позвао све на једини прави и истински пут, пут светости, којим су ишли и сви српски Просветитељи и Учитељи, чијим трудом и молитвама Срби и данас живе.

Сутрадан, на дан славе, служена је Света Литургија којом је началствовао гост из манастира Гргетега архимандрит Доситеј, уз саслужење госта из Украјине јеромонаха Никодима и јагодинског свештенства, после које је братство манастира припремило пригодно послужење за све присутне.

јереј Миломир Тодоровић

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

На празник Усековања главе светог Јована Крститеља 11./29. септембра Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У БАРАЈЕВУ

Субота 10. септембар 2011. год. био је дан светог сабрања верног народа Архијерејског намесништва бељаничког у храму Свете Тројице у Баћевцу. Тога дана Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију и по древној пракси отаца и учитеља Цркве, у оквиру службе крстио двоје деце: малу Ању, ћерку свештеника Игора Обрадовића и његове супруге Јоване и малу Анастасију, ћерку барајевског вероучитеља Новака Илића и његове супруге Вање. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић и јереји Владимир Димић, Иван Иванковић и Влада Димитријевић. Кумови на крштењу су били Жељко Јовановић и Милош Зарић.

Владика је у својој беседи на почетку говорио о светој литургији коју нам је Господ даровао да се кроз њу спасавамо. Само онај који живи у литургији преко свете тајне причешћа прима у себе вечност и живи у радости Духа Светога. На свакој литургији се сусрећемо са Богом а то је најбитнији сусрет за све нас. Кроз литургију се сви просвећујемо као што су се данас просветлили Ања и Анастасија. Сви се данас радујемо и небо и земља јер смо добили два нова члана Цркве Христове.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Дух Свети је од данас са њима али и са свима нама и тај дар који нам Он дарује треба да сачувамо у нашем животу. Наша имена су записана у књигу живота јер ми на крштењу добијамо своју књигу у којој је се све записује. Бог нас је слободне створио али на нама је како ће мо искористити ту своју слободу, јер духовно рођење које је данас дато новокрштенима јесте пре свега могућност да се користе благодатнои дарови које нам Црква дарује. Ти дарови воде у вечни живот. То су драгоцени дарови и са љубављу треба да их примамо. Поготово данас када је живот обезвређен. Све је више абортуса. То је један од највећих проблема у нашем народу. Породица је данас у великом проблему јер нема међусобног поверења. Вера нас све одржава и разговор са Богом кроз молитву. То ће нам вратити радост у срца наша и одржати нас као народ. У току литургије причестио се велики број деце и верног народа, а након службе уследила је трпеза љубави после које смо се растали испуњени радошћу и весељем.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ХРАМОВНА СЛАВА У СТЕПОЈЕВЦУ

На дан Сабора српских светитеља 12. септембра 2011. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску литургију поводом храмовне славе у Степојевцу. Владику је дочекао верни народ са децом. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Видо Милић и Радивоје Митровић и јереји Влада Димитријевић и Игор Обрадовић.

После прочитаног јеванђеља Владика је честитао славу окупљеном народу и подсетио вернике како се долази у храм као дом Божији. Ко долази у дом Божији треба да постане богоносац и да непрестано носи Бога у себи јер када се иде у храм Божији треба да се припремамо још од вечери. У Цркви се све освећује па и ми сами и зато је неопходна припрема. Најпре се морамо са свима измирити да би ишли у дом Божији. Литургија је најбоље време када се сусрећемо са Богом. То је моменат када се сусрећемо са Христом јер у Христу је наше спасење. У Христа су се уздали и наши преци које данас прослављамо. Они су се уздали у Христа и зато су се осветили светошћу Господњом. Тако и ми треба да живимо да би смо били истински хришћани.

У другом делу беседе Владика је поучио родитеље како својим примером трба да васпитају своју децу. Он је навео и речи Светог Јована Златоустог да родитељи треба духовно да васпитају своју децу да неби постали случајно духовне убице своје деце. Пример за васпитање свих нас су наши светитељи и ми Срби имамо и те како на кога да се угледамо. То су пре свега наше владарске лозе које су дали велики број светитеља. Зато је велика одговорност на родитељима јер им је Господ дао велики дар али на дар треба принети и уздарије. Да не би закснили треба имати молитву непрестано у себи. Узносимо молитве Господу и нашим светитељима али не само устима већ и у срцу.

После причешћа деце из основне школе Вук Караџић из Степојевца и верног народа, уследила је литија око храма а затим је Владика, испред храма, пререзао славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је Драган Мићић који је припремио славску трпезу заједно са парохом степојевачким Миланом Дрочићем.

јереј Владимир Димић

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

МОЛЕБАН И ПРИЗИВ СВЕТОГ ДУХА ЗА ЂАКЕ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА У МЛАДЕНОВЦУ

На празника Усековања главе Светог Јована Крститеља, када је наша Црква прославила и празник Сабора Српских Светитеља, у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу служен је након Свете Литургије молебан и призив Светог Духа за све ђаке основних и средњих школа поводом почетка школске године.

Младеновачки храм је био мали да би примио око 120 ученика, који су са својим родитељима и вероучитељима узели учешћа у евхаристијском слављу и молитви за успех у учењу, духовном узрастању, те да би порасли Творцу своме на славу, родитељима на радост, а Цркви на корист. Јереј Ратко Аврамовић у својој беседи је, пожелевиши успешан почетак школске године, очински и јеванђелски посаветовао децу како да начине склад у ђачком добу, не занемарујући нити један аспект образовања, а да им мера свих ствари буде Христос, једини истински Учитељ. Након Евхаристије, заједничарење је настављено у порти младеновачког храма.

Марко Јефтић, вероучитељ

ФОТОГРАФИЈЕ