Епархија шумадијска

[Guest]

ВЕЛИКИ ПЕТАК

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. У јутарњим часовима Великог Петка 22. априла 2011. године у 8 часова, Преосвећени Владика Јован, служио је Царске часове, у којима се помињу догађаји Гетсиманске ноћи, хватање Исуса, одрицање Апостола Петра, издајство Јудино, распињање на Крст.

У Петак пред вече у 16. часова у Саборном храму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Вечерње са изношењем Плаштанице. Плаштаница изображава Господа положеног у гроб. Она се налазила у олтару на Часном престолу. Уз певање стихире: «Тебе одјејушчагосја...» свештенослужитељи подижу Плаштаницу испод које иде Преосвећени Владика, обилазе око Престола и износе Плаштаницу на припремљен гроб на средини храма. Ово вечерње се служи у спомен скидања Тела Господњег са Крста, када су Исусови тајни ученици Јосиф из Ариматеје, назван благообразним, тј. знаменитим и Никодим, измолили дозволу од Пилата, скинули пречисто Тело Господње са крста, ради сахране.

У 21. час вршено је јутрење Велике Суботе, и тада се савршава чин сахране Христове. Преосвећени Владика са свештенством Саборног храма, умилним песмопојем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије. После отпеваног канона и великог славословија, уз звоњаву погребног звона, Преосвећени Владика кренуо је са свештенством и верним народом у крсни опход око храма са Светом Плаштаницом, уз појање: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни...» са упаљеним свећама, сагласно речима Цркве, која Христов гроб назива најсветлијим, јер је извор нашег васкрсења.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

По завршеном богослужењу Преосвећени Владика благословио је верни народ са жељом да у здрављу и срећи дочекају најрадоснији и најсветлији Празник над Празницима.

Јереј Срећко Зечевић

фотографије

[Guest]

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У КРАГУЈЕВЦУ

Васкрсење Христово је победа над смрћу, победа над грехом, победа над ђаволом, то је пролеће за душу људску. Једна васкршња песма дивно каже: „Данас Христос као сунце засија из гроба, данас грану пролеће у душама нашим“. Васкрсење је празник радости, наде, и живота.

У Саборном храму у Крагујевцу у поноћ уз појање васкршње стихире: „Воскресеније Твоје Христе Спасе“...и брујање звона Саборног храма, уз упаљене свеће, отпочело је свечано Васкршње јутрење и Васкршња литија, коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством Саборног храма и мноштвом верног народа града Крагујевца. По повратку у храм, настављено је Васкршње јутрење, радосним песмопојем васкршњег канона:“Васкрсења је дан, просветимо се људи...“. По завршеном јутрењу, уз речи Васкршњег тропара: „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова“, почела је Света Архијерејска Литургија, коју је служио Његово Пресовештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење братства Саборног храма и архијерејског намесника крагујевачког Рајка Стефановића. Радост Васкршње Литургије употпуњена је када је на почетку Литургије, Преосвећени Владика рукопроизвео Милана Милошевића у чин чтеца храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Свечаној васкршњој Литургији присутвовао је велики број верника и потпреседник Епархијског савета Господин Радиша Пљакић, председник Црквене општине Господин Мирослав Брковић. Васкршњу посланицу је прочитао протојереј – ставрофор Рајко Стефановић, архијерејски намсеник крагујевачки. По прочитаној посланици Његове Светости Господина Иринеја , протојереј – ставрофор Рајко Стефановић је у име свештенства и верног народа крагујевачког и лепеничког намесништва, честитао Преосвећеном Владики Јовану четрдесет година ношења монашке ризе и монашког живота, и у знак љубави и поштовања, поклонио Преосвећеном Владици Архијерејски штап. После завршене Литургије у двору Епископа шумадијског свештенство града Крагујевца и гости упутили су честитке Епископу Јовану уз радосни васкршњи поздрав: Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе!

јереј Срећко Зечевић

фотографије

[Guest]

ДАНИ РУСИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може народ и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт, али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти...

Св. вл. Николај (Велимировић)

Овим речима, свештеник Александар Ресимић, подсетио је све присутне у препуној епархијској сали Саборне цркве у Крагујевцу трећег дана Васкрса 2011.године на нераскидиве везе између руског и српског народа. Та веза која постоји између два народа потврђена је још једном организовањем ове манифестације, коју је по благослову Његовог Преовештенства Епископа шумадијског Г. Јована организовало братство Саборне цркве у Крагујевцу, уз сарадњу са г-дином Јевђом А. Јевђевићем аутором књиге Руси у Крагујевцу и Руском амбасадом у Србији.

Манифестација је отворена 26.априла 2011. године представљањем књиге Руси у Крагујевцу Јевђе А. Јевђевића којој су присуствовали поред великог броја крагујевчана и Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован и Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Конузин који је отворио манифестацију. Предходно је Његова Екселенција посетио градско Варошко гробље, и обишао споменике Руса сахрањених у Крагујевцу. Уз знак сећања на пострадалу браћу Русе, Владика Јован је уз саслужење свештенства Саборног храма служио помен. У културно-уметничком делу програма учествовали су: Хор младих Саборне цркве предвођени диригентом Оливером Беговићем, ансамбал Балкан и певачи солисти Војислав Спасић и Предраг Обровић из Крагујевца.

На крају програма свештеник Александар се захвалио свима присутнима на пажњи и најавио вишенедељни програм представљања руске културе у оквиру ове манифестације која ће трајати све до 9.јуна 2011.године.

јереј Зоран Врбашки

ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНИ РУСИЈЕ:

   * 4. маја, 19 сати, филм Поп, редитеља В. Хотиненка

   * 8. маја, 19 сати, филм и предавање Романов, предавач Јевђа А. Јевђевић

   * 13 .мај, 19 сати, филм Андреј Рубљов, редитеља А. Тарковског

   * 15. мај, 19 сати, предавање Два руска Андреја, предавач Владимир Благојевић

   * 19. мај, 19 сати, филм Варљиво сунце, редитеља Н.Михалкова

   * 26. мај, 19 сати, филм и предавање Свети Јован Шангајски, предавач о. Александар Ресимић

   * 29. мај, 19 сати, филм и предавање Свети Јован Кронштатски, предавач о. А. Ресимић

   * 5. јун, 19 сати, филм и предавање Свети Александар Невски, предавач о. Срећко Зечевић

   * 6. јун, 19 сати, филм Жртвоприношење, редитеља А.Тарковског

ФОТОГРАФИЈЕ

[Зоран]

ДАНИ РУСИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може народ и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт, али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти...

Св. вл. Николај (Велимировић)

Овим речима, свештеник Александар Ресимић, подсетио је све присутне у препуној епархијској сали Саборне цркве у Крагујевцу трећег дана Васкрса 2011. године на нераскидиве везе између руског и српског народа. Та веза која постоји између два народа потврђена је још једном организовањем ове манифестације, коју је по благослову Његовог Преовештенства Епископа шумадијског Г. Јована организовало братство Саборне цркве у Крагујевцу, уз сарадњу са г-дином Јевђом А. Јевђевићем аутором књиге Руси у Крагујевцу и Руском амбасадом у Србији.

Манифестација је отворена 26. априла 2011. године представљањем књиге Руси у Крагујевцу аутора Јевђе А. Јевђевића, којој су присуствовали поред великог броја крагујевчана и Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован и Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Конузин, који је отворио манифестацију. Предходно је Његова Екселенција посетио градско Варошко гробље, и обишао споменике Руса сахрањених у Крагујевцу. Уз знак сећања на пострадалу браћу Русе, Владика Јован је уз саслужење свештенства Саборног храма служио помен. У културно-уметничком делу програма учествовали су: Хор младих Саборне цркве предвођени диригентом Оливером Беговићем, ансамбал Балкан и певачи солисти Војислав Спасић и Предраг Обровић из Крагујевца.

На крају програма свештеник Александар се захвалио свима присутнима на пажњи и најавио вишенедељни програм представљања руске културе у оквиру ове манифестације која ће трајати све до 9.јуна 2011.године.

јереј Зоран Врбашки 

[Guest]

ПАСХАЛНО ВЕЧЕРЊЕ У ЈАГОДИНИ

На највећи хришћански празник, празник над празницима, празник када је Спаситељ после три дана проведених у гробу васкрсао и васцелом свету се показао као Победитељ смрти, Црква Божија у Богом чуваном граду Јагодини своју васкрсну радост је поделила са својим Епископом. У поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством беличког намесништва, у препуној Цркви верног народа, служио је пасхално вечерње уз појање хора при храму Светих апостола Петра и Павла. На Богослужењу које је протекло у побожној и молитвеној атмосфери у беспрекорном поретку, читана су Јеванђеља на српском, црквенословенском, енглеском, грчком и латинском језику.

Том приликом, Преосвећени је, за ревност у вршењу свештеничке службе, произвео архијерејског намесника беличког и старешину Петропавловског храма јереја Небојшу Младеновића у чин протојереја и ђакона Нинослава Дирака у чин протођакона. У надахнутом обраћању Епископ се обратио свештенству Христовим речима „А највећи између вас да вам буде слуга“ и позвао их да својим залагањем и својим трудом, својим служењем помогну новопостављеном намеснику на увећању народа божијег у овом крају, а исто тако и народ је позвао да у тој заједничкој жртви помогне.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После службе у порти храма јагодински вероучитељи и Црквена општина организовали су такмичење за најлепше осликано васкршње јаје међу радовима ученика основних школа која похађају верску наставу. Владика тешком одлуком је изабрао победника а потом је са окупљеном децом на традиционални начин иницирао „такмичење“ за најаче јаје. Уследио је културно уметнички програм а после њега и трпеза љубави коју је организовала црквена општина при храму и братство.

ђакон Далибор Нићифоровић

[Guest]

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У ЦРКВИ ЛАЗАРИЦИ НА ВАСКРШЊИ УТОРАК

Овогодишњи ђачки Васкршњи Сабор је своју пуноћу остварио на Литургијском Сабрању испред цркве Лазарице, а под омофором Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора крушевачке Епархије, Господина Господина Јована, који је, заједно са десеторицом свештеника и четворицом ђакона служио Свету Литургију, беседио и причестио велики број верника.

Литијским ходом, од цркве Лазарице до Споменика косовским јунацима и натраг, уз појање хора "Свети кнез Лазар", Сабор је завршио свој рад, а "кључ" за следећи Васкршњи Сабор преузео је град Ниш.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Старешина цркве Лазарице

Протојереј ставрофор

Драги Вешковац

[Зоран]

НА ОПЛЕНЦУ ЗАДУЖБИНИ КАРАЂОРЂЕВИЋА ПРОСЛАВЉЕН ДАН ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

На седници Епархијског савета Епархије шумадијске на предлог Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, донета је одлука да Источни петак буде слава ове Епархије.

Прво новоустановљена светковина отпразнована је у Тополи Вождовој на Опленцу, у духовном, историјском, и државотворном језгру српског национа.Као да се Топола славна и “свети брежуљак” Опленачки сам од себе наметнуо и понудио за овакво једно светковање.

Ништа смисленије и није могло бити, него да се тамо из прве престонице слободне Србије, кнез Милошевог Крагујевца, где је рођена идеја о овој светковини, прво празновање одржи, тамо, у месту и простору где је све почело и где је под вођством Славног Вожда гранула прва зора слободе.

Свечану Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз целокупно сабрајање свештенства, монаштва и верног народа Богом спасавајуће Епархије шумадијске. Целокупна плирома једне светосавске Епархије окупила се тога дана око Евхаријстијске чаше причесне, а молитвама духовног вође, пастиреначалника Владике Јована, призвана је благодат и благослов Бога живог.

Литургијска радост тог дана је употпуњена и Литургијским Крштењем малог Лазара Пешића, сина, ђакона Остоје Пешића. По завршеном Евхаристијском сабрању, у храму Светог Георгија, одржан је концерт хора “Опленац”, под диригентном палицом Марије Ракоњац.

Архијерејско намесништво опленачко уприличило је за Владику, свештенство, монаштво трпезу љубави. Поздрвљајући свештено братство своје Епархије, своје сатруднике, на њиви Божијој, Владика Јован је оставио у аманет да се ова светковина никада не прекида.

јереј Срећко Зечевић

[Зоран]

КРШТЕЊЕ У ЛАЗАРЕВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у попразништву Васкрса, на дан када се Црква молитвено сећа на светог Јована Ветхопешчерника, 2. маја 2011. године, служио Свету Архијерејску Литургију, у храму светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

Том приликом је по древној Црквеној пракси у Литургији крстио заједно малу Јовану, ћерку протојереја Александра Новаковића, и малу Јану ћерку јереја Жељка Ивковића, пароха лазаревачких, и тиме посведочио да свака света тајна из Литургије извире и у Литургији остварује свој прави смисао.

Обраћајући се у беседи својој пастви, Владика Јован нам је говорио о значају Христовог васкрсења које се није десило само Њега ради, већ пре свега нас ради и нашега спасења, васкрсења које подразумева обновљење читаве људске природе, која се Адамовим непослушањем нашла у смрти. Преосвећени нас је подсетио на прве речи које су мироносице изговориле после васкрсења, а то су речи радујте се, јер само човек који има веру у васкрсење може истински, читавим својим бићем да осети радост живљења. Наћи Христа и бити једно са Њим, јесте циљ и смисао нашег живота, и једини истински животни успех, а то је једино могуће и оствариво у Цркви. Ма какви да смо, уколико смо у послушању Цркви као телу Христовом, имамо наде на спасење, нагласио је Владика. Преосвећени је на крају казао да се данас радује Црква васељенска због своја два нова члана, два нова уда тела њеног, да се данас радују и њихови домови због новог рађања и проширења, а да тамо где тога нема и где родитељи не рађају своју новозачету децу влада туга и жалост. Онај ко се са Христом и у Христу рађа, тај ће са Њим страдати, али и са Њим васкрснути, када за то дође време, додао је он.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Maj2011/bozman01052011.wma

Владика је после свете Литургије са својим свештенство и својим народом узео учешћа у трпези љубави, која у ствари јесте литургија после Литургије.

[Зоран]

ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ ВЕРОНАУКЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Друго полуфинале

У четвртак 05. маја 2011. у Политехничкој школи (ВИШ) у Крагујевцу, одржано је друго полуфинално такмичење из Веронауке на коме су учествовали ученици Прве крагујевачке гимназије, Политехничке школе, Друге техничке и Економске школе из Крагујевца.

Добродошлицу је пожелео и поздравну реч одржао помоћник директора ВИШ-а, г. Милан Габарић, након чега је представљен трочлани жири састављен од професора Музичке културе г. Младена Перовића, професорке Енглеског језика г-ђе Марије Жабарац и вероучитеља г. Марака Гаљака. Гости су били ученици школа такмичара, ректор Крагујевачке богословије Св. Јован Златоусти Зоран Крстић, као и вероучитељи средњих школа у Крагујевцу.

Поделом такмичарских бројева учесници су по групама одговарали на задата питања у серијама из Догматике, Историје Цркве и Еклисиологије, које је постављао водитељ квиза вероучитељ у Другој крагујевачкој гимназији г. Никола Милутиновић. У паузама су са пригодним програмом наступали ученици друге године Друге Крагујевачке гимназије: Лена Дабовић која је прочитала своје песме „Светац“ и „Почетак“, а са њом и ученик Богдан Кочовић са својим више пута награђиваним Светосавским тематом. У финале такмичења које ће се одржати 09. маја су се пласирали ученици Прве крагујевачке гимназије и Политехничке школе. Још важније од овога је да су ученици имали прилику да се упознају, друже и забаве, размењујући утиске са часова Верске наставе које похађају у својим школама.

Након одржаног такмичарског квиза, свим учесницима су подељени поклони књиге „Библија живи у Цркви“, чиме су полуфинални сусрети завршени.

ђакон Мирослав Василијевић

ФОТОГАЛЕРИЈА

[Guest]

БДЕНИЈЕ У ХРАМУ СВЕТИХ МИРОНОСИЦА НА ВАРОШКОМ ГРОБЉУ У КРАГУЈЕВЦУ

У навечерје суботе 7. маја, пред недељу Мироносица на Варошком гробљу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свечано бденије поводом славе храма, уз саслужење, протојереја – ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти, у Крагујевцу и јереја Срећка Зечевића. Старешина храма на Варошком гробљу протојереј – ставрофор Зарије Божовић је са верним народом у 17. часова дочекао Преосвећеног Владику и уз појању „Ис пола ети деспота“, почело је свечано богослужење поводом славе храма. Лепоти празника је допринело појање и учествовање у богослужењу верног народа.

Црква нас у ову недељу Мироносица поново враћа према гробу Христовом. За време Страсне седмице Црква нас је водила кроз искуство Гроба и тајну смрти Богочовекове, а у недељу Мироносица Црква слави оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости и вери. У Јеванђељу од Марка које читамо на бденију, видимо жене да излазе рано ујутро на гроб са мирисима да би помазале Исусово тело. Иако знају да је камена стена на улазу у гроб тешка и не знају како да је помере, оне ипак одлазе, без икакве гаранције да ће успети у својој намери. Ово је већ чин и дело вере, јер оне без зајамченог успеха, када је много тога против њих и када немају представу шта ће испасти од њихових напора оне одлазе на гроб. Заједно са апостолима и мироносицама и ми себе сматрамо сведоцима Васкрсења. Ми смо сведоци по вери, баш као што је Марија Магдалина показала своју веру када је донела мирисе на Гроб.

По завршеном бденију Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се обратио верном народу речима, да су мироносице својим поступком показале да је њихова вера била чврста и непоколебива, јер су остале сво време уз Господа. Владика Јован је поучио верни народ, да наша вера буде као вера мироносица и да у свом животу будемо увек уз Господа

Затим се прота Зарије захвалио Преосвећеном Владици и братству Саборног храма и верном народу, на принесеним молитвама у храму Светих Мироносица.

Захваљујући несебичној љубави, пажњи и жртви, госпођа Лидија Вујић и њен супруг Душко уприличили су после принесених молитви, трпезу љубави.

Срећко Зечевић, јереј

фотографије

[Guest]

СЛАВА ПРИПАДНИКА ПРОТИВ ТЕРОРИСТИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ У ЛИПОВИЦИ КОД БАРАЈЕВА

Дана 7. маја 2011. године, облежена је слава Свети Великомученик Георгије у бази Против терористичке јединице (ПТЈ) у Липовици код Барајева. За разлику од предходних пет година, колико постоји ова јединица као самостална формација у оквиру полиције и која од тада обавља најодговорније задатке у држави, ове године је било најсвечаније на прослави њиховог празника. Прво је уследио почасни поздрав Председнику Републике Србије Господину Борису Тадићу и министру полиције Господину Ивици Дачићу уз интонирање химне Боже правде. Затим је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обавио обред резања славског колача, уз саслужење свештеника Архијерејског намесништва бељаничкогУ поздравној речи Владика је нагласио личност Светог Георгија као прави пример за све припаднике јединице. Он је својим животом сведочио истинитост хришћанскe вере, а тако смо дужни и ми да чинимо. Свети Георгије је заштитник ове јединице и молитвеник пред престолом Господњим. На крају је Епископ молитвено позвао Господа и светог Георгија да буду помоћници како овој јединици тако и целом народу нашем да би смо одржали љубав без сенке, наду без поклекнућа и веру без сумње.

На прослави Дана Противтерористичке јединице, председник Србије Борис Тадић изјавио је да је Србија лидер у борби против организованог криминала у региону и да, поред искушења са којима се сусреће, неће одустати од супротстављања мафији у Југоисточној Европи."Оно што Србија данас ради је од пресудне важности за будућност наше деце. Показаћемо да нико нема већу моћ од државе Србије", поручио је Тадић.Тадић је рекао да је Противтерористичка јединица привржена свом народу и традицији коју има и да је та јединица у сваком тренутку способна и увек је прва у борби против организованог криминала и тероризма.Председник Србије је рекао да се Србија налази у времену пуном искушења, да је суочена са економским проблемима који су последица деведесетих година, као и са проблемом организованог криминала који је присутан у целом региону."Поручујем да нико није јачи од државе и на мене можете да рачунате, јер сам ја, као врховни командант, део ваше јединице", закључио је Тадић.У бази Противтерористичке јединице Министарства унутрашњих послова Србије, у присутву председника Републике Бориса Тадића и министра полиције Ивице Дачића обележен је Дан те јединице и крсна слава Ђурђевдан.Председника Тадића је у бази Противтерористичке јединице у Липовици дочекао почасни строј и командант Горан Драговић, а међу званицама су и директор полиције Милодар Вељовић, директор Безбедносно-информативне агенције Саша Вукадиновић, потпредседник владе Јован Кркобабић, и представници дипломатског кора, међу којима и амбасадор Русије Александар Конузин.

Заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић поручио је да борба против криминала, корупције и тероризма мора да се води у континуитету и нагласио да без добре сарадње свих државних органа који се тим послом баве, али и међународне сарадње, нема успешне борбе.Дачић је на обележавању Дана и крсне славе Ђурђевдан Противтерористичке јединице Министарства унутрашњих послова Србије рекао да је добра сарадња свих државних органа који се боре против криминала, корпуције и тероризма и безбедносних структура, као и међународна сарадња, предуслов за успех у тој тешкој борби, која понекад "личи на Сизифов посао".

"Наш циљ, и полиције и свих других државних органа који се тим послом баве, јесте да као свети Ђорђе убијемо ту аждаху, која је највећи непријатељ једне државе, народа и целог региона", истакао је министар.Дачић је нагласио да нема напретка без ослобађања од криминала, корупције и тероризма, ни стварања мирне и стабилне заједнице, што Србија треба да буде.

Министар унутрашњих послова Србије уручио је председнику Србије плакету Противтерористичке јединице МУП-а Србије, поводом прославе Дана и крсне славе Ђурђевдан.

фотографије

[Guest]

СВ. ЈОАНИКИЈЕ ДЕВИЧКИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У ЦРКВИ У БРЕСНИЦИ

У Трећи Понедељак по Пасхи на дан Преноса моштију Св. Јоаникија Девичког 09. маја 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у крагујевачком насељу Бресница у храму Св. Јоаникија Девичког уз саслужење свештеника Драгослава Степковића, Сава Арсенијавића, Захарија Божовића, Милована Антонијевића, Драгана Брашанца и Дејана Лукића, те ђакона Небојше Јаковљевића и Мирослава Василијевића.

Беседећи верноме народу, Владика Јован је започео беседу о смислу, суштини и значају Тајне живота човековог у контексту највећег хришћанског празника Васкрса поздравом „Христос Васкрсе“. Васкрсење је основ наше вере. Када кажемо да верујемо у Васкрсење, ми се изјашњавамо да верујемо у Цркву Божију, као што и у Символу Вере кажемо да верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву... и да чекамо Васкрсење мртвих и живот будућег века . Зато за нас нема ничег страшнијег него веровати само у овај живот. У Апостолу који се чита на крштењу се каже да се ми најпре Христом распињемо, страдамо и напокон Васкрсавамо. Јер овај живот нам није дат да га проћердамо, већ да њиме задобијемо живот вечни. Зато постији видљива разлика између верујућег и неверујућег човека, где овај први смислено подноси све тешкоће овога живота, вером да га чека Спаситељ, који ће га од њих избавити. У Јеванђељској причи о Лазару и богаташу, где  Авраам богатоме каже Ти си сва добра у овоме животу примио, учимо се да знамо да сва наша добра треба да буду испуњена правдом, а онда ће се испунити и смисао живота. Ако смо пажљиво слушали кондак који се појао на литургији, чули сте да се у њему каже: „Утолио си плач Евин, а анђео Господњи женама мироносицама каже Радујте се!“ То је смисао нашега живота, то је смисао наше вере, коју прослављамо Васкрсењем Христовим“, била је поука Владике верноме народу.

Беседа и фотографије епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

Након причешћа верног народа, Владика Јован је пресекао Славски Колач, а потом освештао темеље новог парохијског дома. За подизање парохијског дома и храма Св.Јоаникија Девичког је посебно заслужан старешина Цркве у Бресници протојереј Ђорђе Ђукановић који је уложио надљудске напоре како би верноме народу своје парохије принео не само храм већ и  уређену порту, сада и парохијски дом, на коме је већ подигнута прва плоча, разведена мрежа и постављена целокупна столарија, иако су радови на њему почели октобра 2010. године.

Верни народ Бреснице је наставио дружење до касних поподневних часова са својим пастирима у парохијском дому, где су уз пригодни програм наступали гуслари Јанковић Родољуб, Величковић Угљеша и Бишевац Радивоје

ђакон Мирослав Василијевић

[Guest]

СЛАВА ХРАМА СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ У БАРАЈЕВУ

У уторак 10. маја 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску Литургију у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву поводом храмовне славе. Владику је дочекао верни народ са децом. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори: Славко Божић, Драгољуб Ракић, Љубиша Смиљковић и Златко Димитријевић.

Владика је после прочитаног јеванђеља подсетио верни народ на Васкрсне дане и богослужења која Црква служи одржавајући дух вере у Господа. Тиме нам Црква казује да је темељ наше вере Васкрсење Христово које се десило ради нашег спасења. Непрестано треба да исповедамо веру у Христа и у овом и у Будућем веку. Наша вера је вера будућности а не прошлости. Сведоци Васкрсења Христовог су апостоли и жене мироносице које су пре свих видели Васкрслог Господа и та њихова потврда треба да нас упути у живот вечни. Наши преци су такође исповедали веру у Васкрсење Христово а пре свих наш Свети Сава. Његов свети живот нас опомиње, каже Владика, да и у нашем народу има светих људи и светих места. Прошли су многи владари и цареви и оставили много тога за собом али су брзо заборављени. Међутим света места и свети људи се не заборављају без обзира да ли има трага о томе или не јер народ памти да је некада на том и том месту живео свети човек или је постојала светиња. Зато нам пророк Давид каже да изујемо одућу јер је место на коме стојимо свето место. То значи да оставимо злобу, мржњу, лењост, нерад... Међутим ничија се успомена у нашем роду тако не одржава као на Светога Саву. Благодат коју је задобио Свети Сава можемо задобити и ми кроз добра дела, лепу реч, добру помисао... То најпре задобијамо у дому код својих родитеља и они треба да буду истински учитељи своје деце. Владика наглашава да родитељи најпре треба да се моле за своју децу јер родитељство је пре свега жртва. Ако на ваљан начин будемо васпитали своју децу онда ће они истински бранити и своју веру и своју Цркву. Не бранимо никога ако другога нападамо, јер нам је сам Свети Сава дао пример да никога не нападамо. Охридски Архиепископ Доментијан иако је нападао Светог Саву он му никада није одговорио на нападе. Тим примером, завршава Епископ, треба да се руководимо и такав живот ће нам и очувати веру и одвести нас у Царство Небеско.

После светог причешћа уследила је литија око светог храма, а затим је Епископ пререзао славски колач. Овогодишњи домаћини су део колача предали Зорану Башановићу који се прихватио да буде следеће године домаћин славе.

Беседа и фотографије епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

Црквена општина Барајево је добила плац од општине Барајево у месту Насеље Гај где је Владика положио камен темељац и поставио крст за изградњу Мисионарског Центра у коме је предвиђено да буде смештен дечији вртић. Владика је пред окупљеним народом рекао да је ово још једно богоугодно дело где ће наша деца налазити праве вредности живота и тако их ми сачувати од сваког злог насртаја. Епископ се захвалио председници општине Бранки Савић и представницима Владе града Београда на дару који су Цркви, а који ће се на прави начин користити на добробит народа, а пре свега деце.

По повратку са плаца Владика је освештао и фонтану испред парохијског дома у Барајеву, а затим је уследила славска трпеза коју су овогодишњи домаћини приредили за све окупљене.

јереј Владимир Димић

[Guest]

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор епархије крушевачке Г. Јован на дан Светог Василија Острошког 12. маја 2011. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске.

Пракса која је установљена 1969. године, да се на дан Светог Василија у манастиру Каленић сваке године врши чин Свете тајне Јелеосвећена, настављена је и овогодишњим свечаним сабрањем, уз присуство великог мноштва верног народа Левча и Шумадије.

Захваљујући сустринству манастира на челу са трудољубивом и вредном игуманијом Нектаријом, сви који су дошли могли су не само да виде Каленићку светињу, већ и да се насладе духовним плодовима, учествујући на светом богослужењу, које је пред око хиљаду људи на отвореном служио Владика Јован. Епископ шумадијски је и овог пута позвао на молитву, да нам Бог подари телесно и душевно здравље, неби ли били избављени од патње, невоља, немоћи, од свега онога што нас одвраћа од Бога. Пре почетка Свете тајне Јелеосвећења, Владика Јован је осветио трон Богородице Тројеручице Каленићке и икону Светог Василија Острошког. Архијерејском граматом признања за несебичан труд према светињи, одликован је господин Светислав Милојевић из Варварина.

фотографије

[Зоран]

ПАСТИРСКА ЦРТИЦА О ТОМЕ ГДЕ ЗЛО ОБИТАВА

Зоран Крстић

Јудео-хришћанско предање није током дуге историје свога постојања изградило, боље рећи, прецизно формулисало учење о злу које бисмо могли назвати демонологијом. Али у њему зато чврсто и константно постоји знање о томе да зло тј. да зли једноставно постоји и да су његова дела страшна и свуда присутна током целе историје људског рода. Отворимо ли новине зло је ту. Упалимо ли телевизор, пред нама ће само током једне вечери продефиловати незамисливо велики и болесно маштовити број призора зла. Оно нам је фасцинантно, морбидно привлачно, застрашујуће и у исто време интригантно. Pompa diaboli изгледа моћно, наметљиво и непобедиво.

Ово је искуство са којим ћемо се, вероватно, сви сложити. Свако је од нас бар једном у животу био у прилици да попут Христа завапи „Боже мој, Боже мој зашто си ме оставио“. И можда све ово не би ни морало да буде интересантно за нас, да у овом својеврсном слављењу зла не учествују и хришћани. И међу њима се с времена на време, а тренутно интензивније, шири у виду различитих књига и дискова (попут „Дигиталног анђела“, разноврсних апокалиптичких „прочанстава“, знака звери 666) страх од зла и најава скорашњих „страшних“ догађаја. Прориче се шта ће се збити и који су „сигурни“ знаци тих догађаја. Ђаво, а не Бог, постаје свудаприсутан и види се чак и тамо где га заправо нема. С правом зато можемо поставити низ питања проистеклих из овакве ситуације : да ли су оваква схватања аутентично хришћанска? Да ли је страх основно хришћанско осећање? Где је колевка зла и где оно обитава?

Друштвене промене, такозвани процес транзиције који живимо, је све, само не површан процес. Он не захвата само површину нашег друштва док дубљи слојеви остају нетакнути и спокојни. Напротив, он као вихор захвата све, па и дубине људског срца. Старо нестаје, ново се тек помаља и за њега не знамо хоће ли бити боље или горе од претходног. То се исто дешава и верујућим људима који нису имуни на друштвена догађања. Тренутке несигурности, друштвених мена и криза није лако живети. Потребно је у општој несигурности негде наћи упориште, у бури пронаћи мирну луку. Међутим, многи у таквим ситуацијама нису спремни за дубље, суштинскије трагање већ посежу за најједноставнијим решењима, за најјефтинијим а наизглед делотворним лековима. Један од таквих „лекова“ је кроз целу људску историју био религијски и сваки други дуализам. Он пружа најлакше тумачење друштвених догађаја у сигурности знања где је добро а где зло, ради умирења људског срца. Стварност се посматра кроз супротстављене појмовне парове: Бог - свет, душа – тело, дух – материја, прошлост - садашњост и најзад одлучујуће - ми и они. Ми смо чисти, исправни и на правом путу, а оличење свеколиког зла су они. Ми, спасени, смо на страни Бога, душе, духа, славне прошлости. Они, проклети, су начинили лош избор и на страни су света, тела, материје, безбожне садашњости и зато треба да нестану да би се „наша“ истина пројавила.

Религијски дуализам је на разне начине кроз историју куцао на врата Цркве - у виду гностицизма, манихејства, иконоборства, богумилства итд. Када му није успевало да на велика врата уђе у Цркву он је мирно и стрпљиво чекао времена криза и на мала врата уплашених људских срца ступао на сцену увек у виду доброг и злог божанства. А када се зло обоготвори оно заиста у очима присталица, заправо пре бих рекао жртава оваквог схватања, поприма „божанску“ снагу и размере.

На основу ових тврдњи можемо сада покушати да дамо одговор на постављена питања. Религијски дуализам, најпре, нема никакве везе са аутентичним хришћанством. Дуалисти, и прошли и садашњи и будући, никада неће схватити оваплоћење Христово и то да Он постаде један од нас и са нама поживе. За религијски дуализам ово је немогућа синтеза и апсолутно неприхватљив став тако да, заправо, дуалисти, једноставно нису способни да поверују у Христа, ма шта они мислили. Они можда могу да говоре о неком добром божанству, творцу, демијургу, али о оваплоћеном Христу апсолутно не.

Религијски дуализам сеје страх и страхом се храни, свесно или несвесно га промовишући у основно религијско осећање. Верујући људи су људи који се плаше зла. Овај дуалистички аксиом и генерално вера проистекла и храњена страхом се обично завршава екстремизмом у блажем случају, а у горој и крајњој варијанти она иде и корак даље, ка насиљу и активној борби за уништење планетарног зла и то је фундаментализам схваћен као вера у стању рата. „Ко сеје страх пре или касније ће пожњети насиље“ (Ж. Мардешић).

Религијски дуализам је усмерен како на историјске друштвене формације, тако и на конкретне групе људи или појединце. Зле историјске формације (глобалистичке, капиталистичке, комунистичке, екуменистичке итд.) и сви који их, по мишљењу дуалиста, на било који начин подржавају треба да у огњу нестану да би се истина пројавила. Без пораза једне нема славе друге. Зато су дуалисти најчешће бољи антиглобалисти, антикомунисти, антикапиталисти, антиекуменисти, него добри хришћани. Пошто живот посвете борби против некога или нечега они никада не стигну да у животу буду и за некога или нешто. Оно што дуалисти у свом праведничком жару, тешко разумевају је следеће, што уједно и представља одговор на питање о месту обитавања зла:

Није потребно никога понизити да би се славио Христос. Није потребно никог другог победити да би били бољи хришћани - до саме себе. Добро и Христос су вредности по себи, заправо се поистовећују, и не подразумевају најпре уништење зла у историји да би се пројавили. Наше срце је поприште те борбе и ту аутентични верујући људи воде невидљиву борбу. Нејеванђелско измештање зла из нас у неке друге људе или друштвене формације је пре свега нехришћанско али може бити и друштвено опасно јер води екстремизму и у крајњем случају насиљу. Оно на чему се заснива аутентична јеванђелска, хришћанска вера је да је Христос већ победио свет својим смирењем и Васкрсењем и да ту победу ми већ баштинимо. До коначне победе Христос нам није рекао да се плашимо већ да се тако и толико светли светлост наша пред људима да они виде наша добра дела и да тако поверују и прославе Оца који је на Небесима.

Извор: Епархија шумадијска