Кафа са сестром Васом (видео записи на српском)

[Demetra]

I meni se više dopadaju oni raniji snimci. Vidim da dosta putuje, verovatno nema vremena. Nadam se da će kad bude mogla, nastaviti sa ranijim radom 

[w.a.mozart]

 

Листа са осталим епизодама: https://youtu.be/OK9WlWoq70U?list=PLbyQMR-_r8bJTrcWpWxSUPdJHdZJsq_zG

[Иван Ивковић]

Па ово није на српском...   Иначе је изузетно!  :good2:

[w.a.mozart]

Ево ја оћу да преведем текстуални документ ако неког не мрзи да скине енглески аутоматски транскрипт и да га среди.

 

Изазов!!!

[Иван Ивковић]

Ево ја оћу да преведем текстуални документ ако неког не мрзи да скине енглески аутоматски транскрипт и да га среди.

Изазов!!!

Шта ће бити после с текстуалним документом? По мени има смисла једино да се направи посебан титл, а за то бисмо имали да скинемо видео, пребацимо га на други канал и са њим метнемо и титлове пошто на овом, авај, не оставише могућност уређивања...

[w.a.mozart]

Јутјуб ти нуди аутоматски транскрипт који је доста добар, са мањим изменама добили бисмо енглески транскрипт. Онда се тај транскрипт преведе, аплоадује се клип на нови канал и прикачиш му титл на српском. Радио сам то више пута, сестра Васа ручно унесе исправке па са њених клипова имаш готове транскрипте а овде би требало да се среди енглески јер је аутоматски. У суштини, тај аутоматски транскрипт је битан јер усклади време

[Иван Ивковић]

Средио сам и поставио овде.

Ево и самог превода ако затреба...

Be the Bee #76.txt

[w.a.mozart]

svaka čast

[Иван Ивковић]

Да ли је неко расположен за превођење кратких тумачења сестре Васе (од по десетак реченица) која се односе на свакодневна читања из Светог Писма? Ако јесте нека ми се јави на пп да се договоримо нешто.

[Иван Ивковић]

 

Обуци се и изађи

„А кад већ настаде јутро, стајаше Исус на обали, али ученици не познаше да је то Исус. А Исус им рече: Децо, немате ли штa за јело? Одговорише му: Немамо. А он им рече: Баците мрежу са десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ је не могаху извући од мноштва рибе. Онда онај ученик, кога љубљаше Исус, рече Петру: То је Господ! А Симон Петар, када чу да је Господ, опаса се огртачем, јер беше наг (γυμνός), и баци се у море.“ (Јн 21:4-7)

У овом моменту, Петар је био го у неколико аспеката јер је осетио стид због свог троструког одрицања од Господа током Његовог страдања. Ипак, када се васкрсли Господ појавио на плажи и Петар чује да је то Он, пали апостол се једноставно облачи и скаче у море да би га поздравио; да исправи погрешно.

Толико тога се променило за пало човечанство откад се Адам сакрио од Господа у башти због своје голотиње. Када је Бог позвао Адама, упитавши га: „Где си?“, Адам је одговорио: „Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.“ (1 Мој 3:10). С друге стране, пали Петар боље чини. Зна да може да се обуче и изађе (са понизношћу) пред Господа који прихвата и лечи пале. И ту, на плажи поред ватре, са рибом и хлебом, васкрсли Господ позива Петра заједно са другим ученицима да дођу и једу са Њим (Јн 21:12). Убрзо након тога Христос разговара са Петром и допушта апостолу да потврди своју љубав према Њему.

Данас подсећам себе да је Петар добро знао, и пре и после свог „пада“; да не треба да се кријем од мог Господа, шта год био разлог мог стида. Могу да се „обучем и изађем“ и пронађем помирење и лек за Његовом трпезом. „Јер не дођох да позовем праведне“, каже ми, „већ грешне на покајање.“ (Лк 5:32)

Линк: https://plus.google.com/u/0/112323977560391300953/posts/RhTdXZr9cMq

 

Превод: Живе речи утехе

[Иван Ивковић]

 

Част у понизности

„А званицама каза причу кад опази како избираху зачеља, и рече им: Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе; И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и каже ти: Подај место овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш последње меесто. Него кад будеш позван, дошавши седи на последње место, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који седе с тобом за трпезом. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.„ (Лк 14:7-11)

Овде ми Господ даје малу лекцију о лепом понашању. Оно што у ствари каже је ― Не буди главна звезда на туђем венчању! Делује очигледно, али ипак, Он зна да је то потребно напоменути. Глупаво је, али истовремено тако својствено људима, да се било којe окупљање или животне ситуације уопште, претворе у користољубиве вежбе присвајања части или признања за себе.

Али Господ ми каже данас ― Не брини о томе. Иди и подај част другима, дај им предност и „домаћин“ (Бог) ће се побринути за остало. То је пут понизности (смирења) који ме ослобађа фрустрација користољубља и доноси ми част за Његовом трпезом.

 

Линк: https://plus.google.com/u/0/112323977560391300953/posts/8DwdnHCATSn

Превод: Живе речи утехе

[Иван Ивковић]

 

Заједничка прича

„Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својим, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу Живота; И Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; Што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу (κοινωνίαν), а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом.“ (1 Јн 1:1-3)

Јован, вољени ученик, подсећа ме данас на нашу заједничку причу. Оно што су први Христови ученици „чули и видели о Логосу Живота“ и проследили нама, што гради нашу заједницу (κοινωνίαν) – са свим претходним генерацијама верних, почевши од очевидаца попут Јована; са још једним данас; и са Богом. Ми заједничаримо у Његовој причи, Његовом Откривењу Себе и поистовећујемо се са тим. Јер заједничка прича значи и заједнички идентитет.

Ових дана можемо наћи себе како се поистовећујемо са разним причама. Било чим - од скорашње, шокантне изјаве неког политичара, преко скандалозних детаља о разводу познате личности па све до животиње рођене са две главе у Индонезији - било шта што се догоди или појави на интернету може постати оно на шта се концентришемо, за не тако кратко време. Без обзира да ли нас је свесно „брига“ за то или не.

Данас ћу се трудити да будем разумна у погледу прича на које трошим време. Када ме привуку, оне утичу на мој идентитет, моју личну „причу“ и „заједницу“ коју бирам, изазивају је, информишу или граде. Започећу дан читањем Речи Живота тако да видим све друге приче, као и своју личну, у Његовом светлу.

 

Линк

Превод: Живе речи утехе

[Иван Ивковић]

 

Подсећање

 

"И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа... Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини." (2 Пет 1: 5-8, 12)

Овај одломак ме је данас навео да се запитам - чему годишње понављање читања и празника по црквеном календару? Разлог томе је тај што се моја вера одржава слушањем и читањем истог Писма, прослављањем истих празника, подсећањем на исте светитеље и славне догађаје опет и опет. Треба да се "под-сетим", опет вратим у свој ум, који се непрестано мења, најважнија казивања и личности историје спасења, засигурно Личност Исуса Христа, тако да моја сопствена прича обнови свој правац и смисао. Уз то вежбајући се у врлинама вере, благости, самоконтроле, узајамног поштовања, љубави, итд. То је знање и сећање на општу хришћанску причу која наставља да живи у телу Христовом, која усмерава и осмишљава мој свакодневни живот.

Данас ћу уложити мали труд и још једном се "под-сетити" "ове истине", коју помиње апостол Петар, како не бих учинила свој живот "нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа." Пошто се мој ум мења непрестано, из минута у минут, не могу се данас изграђивати на прошлонедељној Литургији и читањима "која знам". Данас сам опет прочитала делић Светог Писма и изнова га открила у свом животу.

 

Извор

Превод: Живе речи утехе

[Дијана.]

Одуговлачење 

 

 

„Јер добро што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени. ... Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове? Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа  нашега!" (Рим. 7: 19-20, 24-25)

Овде ап. Павле изражава ону врсту огорчења коју осећам ја кад је у питању моје одуговлачење; кад одгађам ствари које би требало да чиним, а уместо тога чиним ствари које не би требало да чиним. Али ап. Павле не говори само огорчено о „проблему“; он се помера према „решењу“, узвикујући, „Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашег!“. Другим речима, он са захвалношћу признаје да „решење“ није у њему самом, него у Сили и Мудрости Божјој, Исусу Христу.

 

У практичним терминима, ово значи да ми је потребна Његова помоћ, и да је Његова помоћ присутна. Кад испитујем разлоге свог одуговлачења, на врху списка су: 1. Ослањање на самог себе (занемарујући помоћ Божију), што води ка 2. Страху (од неуспеха или успеха), 3. Перфекционизму (тј. чекању на савршеније услове или савршеније време да се подухватим датог задатка), 4. Лености (ишчекивање исхода без напора), 5. Неискреност (нпр. говорим себи да треба да очистим фрижидер одмах сада, уместо да закажем код зубара већ једном), или чак 6. Зловоља (попут пасивног отпора неком ауторитету који ми је и поставио тај задатак). Све ове  духовне „бољке“ се могу открити и излечити, мало помало, Божјом милошћу, ако ја смерно прихватим Његову помоћ и осветлим своје одуговлачење светлошћу Његове речи.

 

Дајте да се данас отворим за Божију помоћ, сарађујући с Њим док се суочавам са својим непосредним одговорностима, једном по једном. Оне никад нису недоступне планине као што су изгледале кад им приђемo са мало вере. „Ваистину вам кажем, ако будете имали вјере мало као зрно горушично, можете рећи овој гори 'Премјести се тамо' , и она ће прећи. Ништа вам неће бити немогуће.” (Мат. 17: 20)

(Драги наши безбројни, немојте одлагати! Идите на наш вебсајт и ПРИЈАВИТЕ СЕ да примате свакодневно ова размишљања путем електронске поште: http://www.coffeewit...reflection/cv64)

 

https://plus.google....sts/Vy7GXPotUYR

 

Превод: Живе речи утехе

[Иван Ивковић]

Човекоугодништво

 

“Купљени сте скупо; не будите робови људима.” (1Кор. 7,23)
 

Овде св. Павле говори о грађанским дужностима робова и слободњака у контексту свог времена, у ком је ропство било законски признато. Али он користи овај контекст како би нагласио ослобађајућу "услужност" коју сваки хришћанин прихвата будући "купљен" потпуним саможртвовањем Исуса Христа, Који је пролио Своју крв на крсту ради свих нас. Када прихватим Христа и живот у Њему, Који је потпуно прихватио моју људску природу и прожео је Светим Духом, чија ме благодат управља према Својим побудама и законима. Ово је једна од најузбудљивих страна хришћанског живота: заједничарење у слободи Духа, омогућено заједничарењем у ослобођеној (од греха, прим. прев.) људској природи Христовог Тела. Он ме ослобађа од тираније човекоугодништва.

 

У човекоугодништво неизбежно падам кад год престајем да водим богоцентрични живот, кад ми важније постане људско мишљење. Кад год добијем грозничаву жељу за задовољством тада надахнуће налазим у страху, добитку, лажним обавезама, жељи да будем виђена и прихваћена, и тако даље. Све ово је "само људско" и разумљиво ван Бога, без Његовог Духа. Сматрам да је то немогуће избећи без Његове помоћи.
 

Зато се данас молим да ме води Он, а не моје сопствене замисли. Зато што знам да нам се драге воље даје када (Га) тражимо, као што и ми својој деци драге воље дајемо оно што траже, под условом да је то добро и корисно: "Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?" (Лк. 11,13)

 

Извор

Превод: Живе речи утехе