"Okretanje drugog obraza" - kod dece ?

[Никола Поповић]

Ali sta cemo sa onom decom koja su osetljivija i koja odbijaju da se odbrane? 

 

Mislim da treba dobro osmotriti dete i njegov nacin komunikacije i ponasanja. Cesto se desava, pa i kad sam ja bio osnovac, da ima dece koja su gotovo predodredjena da vode, ona koja su mali nasilnici, dobrice itd... Iz nekog razloga Hriscani danas kad cuju neko dete uvek kazu jaaaoooo, divno! pa kazu cesto - kako je to lepo da imas dete! itd. I mislim da tu mogu da pogrese jer se ne bave detetom ozbilno.

Ja ne zaboravaljam moje skolske dane i ma koliko mi sada ti problemi sa kojima sam se susretao izgledali banalni, u tom momentu za moju licnost su bili jako teski. Uvek ima nasilnika (nasilne dece u ovom slucaju) koja izuzetno umeju da manipulisu starijima. Uvek ima i onih jadnih koji na kraju deblji kraj izvuku i uvek ima onih koji se njisu tamo-amo.

 

Pre svega, dete mora da ima stabilne roditelje kako bi imalo jasan pocetak, a samim tim i osnovno verovanje u sebe i sopstveno rasudjivanje. Zaista, najcesce takva deca najbolje prolaze jer umeju da postave granice, ali i budu fina sa ostalom decom. 

Nasilni roditelji ili proizvedu nasilno ponasanje kod dece, zavist, ili ih toliko zatvore da deca postanu potpuno asocijalna. 

Dete snima svaki nas pokret, pamti nase ogovaranje, zavist, ljubomoru, bes, sta kome zameramo, koju muziku slusamo, serije gledamo i slicno.. Ako ima pored sebe roditelje koji praktikuju sve ovo, pa naravno da ce biti problema. 

Sta ciniti ako vase dete ugrozava neko drugo - mislim da treba razgovarati sa njim, to kao prvo. Ali imajmo u vidu da su deca jako cesto i naivni manipulatori, pa nemojmo da dozvolimo da kroz odnos poverenja mi zapravo pokrivamo njihove lose poteze, dakle razgovarati ali i uciti o odgovornosti. Ako ih neko dira, poslusajmo dobro svoje dete, stavimo se u tu situaciju i pokusajmo da razmislimo koje je najbolje resenje. Ne zaboravimo takodje da su deca, pre svega, egocentricna i da sve posmatraju iz jednog jedinog ugla - njihovog ugla, stoga uloga roditelja i jeste da razbija te neke iluzije - sve je u vezi sa mnom i svi zele nesto protiv mene. Kada ih dobro oslusnemo onda mozemo i da ih malo iskorigujemo u ponasanju, ali i posavetujemo kako bismo postupili. 

 

Nemoguce je zastiti svoje dete od neprijatnih situacija i zato ne smemo ni da budemo njegov advokat. Sigurnost da pruzimo - da, ali da budemo sve vreme dezurni policajac je nemoguce. Dete ce po ugledu na roditelje stvoriti samo svoj sistem odbrane. Nekada ce morati da grublje odreaguje, nekada malo neznije, sto negde mnogo i zavisi od detetove prirode. 

 

Na kraju, pobicu sve ovo sto sam rekao time, ali dete uci na delima svojih bliznjih. Onako kako vidi i oseti, tako ce i reprodukovati. Dakle, u roditeljima je moc da uticu svojim primerom.