Божићни интервју Владике Василија

[Марко]

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=899&kategorija=

*Ваше Преосвештенство, Божић је најрадоснији хришћански празник. Божић је бријеме љубави, вријеме праштања, вријеме саборности. У овом времену економске кризе, политичких подјела па чак и подјела у Цркви, какво је то стање саборности када је ријеч о православном народу гдје год да живи?

Владика Василије: Ми смо као национ специфични људи. У одређеним моментима спремни смо на нетрпељивост, на гложење једних са другима али када дођу благи дани онда се некако зближавамо а то је доказ да у нама Бог обитава, да смо божански народ, да смо хришћански народ. Стање је економски тешко. Људи немају основна егзистенцијална средства. Омладина је понекада апатична и не жури се да заврши студије јер нема запослења, радници се отпуштају али има нешто у народу што га грије. Постоји та моторна духовна снага. Постоји дух божанског бића у човјеку који га бодри и снажи.

*Да ли је довољан само тај дух у ситуацији када људи размишљају како преживјети од данас до сутра?

Владика Василије: Сналазе се људи. Српска Православна Црква у својим иступањима не сије лажни оптимизам него говори о чињеничном стању. Пензије су мале, отпуштају се радници, питање егзистенције, старе особе су напуштене и све су то моменти кризе али ми не сијемо лажни оптимизам.

*Да, али колико СПЦ дијели судбину свога народа? Ваше Преосвештенство, вјероватно сте чули, тј.  могу се чути оцјене у једном дијелу јавности: зашто се граде оволике цркве, зашто се новац на то троши, зашто се праве велељепни објекти. Чули сте, ми смо навикли на владичански двор, често се може прочитати у новинским натписима „Версај у Бијељини“?

Владика Василије: Идемо редом. Српска Православна Црква пружа, преко својих хуманитарних организација, помоћ. Ми се не хвалимо држећи се учења апостола Павла: „Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се слабостима својим“. Ево овдје у Бијељини, многи знају да постоји хуманитарно удружење Богородице Тројеручице, Коло српских сестара, Светосавска омладинска заједница. У границама наших могућности ми пружамо помоћ свима. Свештенство се ангажује преко вјерног народа, преко наших хуманитарних организација, да нпр сада о Божићу ни једно домаћинство не остане ојађено и само али ми се на хвалимо оним што радимо и стварамо. Људи су напаћени. Ево данас смо издали налог да се помогне једној породици у Трњацима како би им Божић био радоснији. На жалост, ми немамо могућности свима да помогнемо. Што се тиче градитељске дјелатности, наш народ у тој својој биједи пружа онај динар за мисију своје свете цркве. Често сам постављао питање онима који критикују, а такви најчешће немају везе са црквом, шта би требали да подижемо од прилога вјерника, Цркве или куће неморала? Говоре нам:“Зашто не подижемо фабрике“? Рекао сам то једном, назови виђеном човјеку овдје у Бијељини, који нас критикује а нема везе са црквом, и који није ни једног динара дао за мисију цркве а ни грађевинску дјелатност.  Погледајте духовним али и тјелесним очима. Колико има грађевинских радника који раде на грађевинама наше цркве? Колико се ту породица издржава? Нека они који воде политички живот, граде фабрике? Позивамо, испитајте поријекло средстава нових богаташа и тајкуна! Што се тиче натписа о „Версају“, треба имати на уму да је ова епархије древна и да је основана 1232.године. Од тог оснивања се стално сабирало и обнаваљало. Шта би требали да радимо? Да све ово изнесемо и спалимо? Мени ово не треба. Ја ово нећу понијети са собом у гроб, нити ће моја фамилија ово наслиједити. Ово је црквено и ово је презентација цркве да нисмо никоговићи него да имамо дубоку традицију. Кад би тим очима гледали онда не бисмо обновили ни манастир Тавну, ни манастир Сасе, које су у овом рату сравњене са земљом. Погледајте Тавну, Ловницу, Озрен и Сасе, да не набрајам даље, колико је обновљено и учињено.

*Ваше Преосвештенство, још једна примједба која се упућује не само СПЦ, већ свим вјерским заједницама, то је та веза између Цркве и политике. Колико Црква утиче на политичка дешавања и колико је та обрнута спрега присутна? Колико политика злоупотребљава Цркву и ваш утицај јер према свим истраживањима, народи највише повјерења имају у вјерске заједнице, много више него у политичке организације?

Владика Василије: Ја не могу говорити у име других вјерских заједница него само у име своје Цркве. Ми из Цркве смо све-страначки и изнад-страначки. Нисмо наклоњени ни једној страначкој групацији али цијенимо оне људе који воде живот државе Републике Српке и који се жртвују за добро народа. Они су препознатљиви.

*Кога црква препознаје?

Владика Василије: Препознајемо људе и знамо кога треба да подржимо. Пратите моје проповиједи. Ми критикујемо људе у политици али оне који добро раде ми подржавамо. Ја нећу говорити о именима нити сам их спомињао. Спомињемо пут и трасу којом иду и којим добро чине. Наш народ није слијеп и он то види.

*Ваше Преосвештенство, Ви сте искористили и сада прилику и рекли наша држава Република Срспска, и то вам често замјерају у другом БиХ ентитету. Зашто користите термин „држава Република Српска“ када је РС ентитет а не држава? Са друге стране имамо поглавара ИВЗ који велича отоманско царство и колико сада те ваше изјаве уствари не доприносе међусобној толеранцији у босанскохерцеговачком друштву за које се сви ви из вјерксих заједница декларативно залажете?

Владика Василије: Пазите, ја не могу казати да је отоманско царство срећа и благостање мога народа. Не могу се сложити да су данак у крви и јањичари слобода избора. То је терор над мојим народом и Црквом. То је било узимање душе мога народа. Не могу се сложити да Турска држава треба да дијели овдје царство и да нам она буде узор како да живимо. Не могу прихватити ни да Србија туторише нама али прихватам оно што је Дејтоном речено, да смо посебна групација у БиХ а то је Република Српска. То морамо да чувамо. Наш народ је протјеран из Федерације. Шта сада наш народ да ради? Да пљунемо, да извинете на изразу, на све ово што је створено у Републици Српској и да идемо у земљу недођију? Наши темељи овдје су дубоки и јаки, још и прије Немањића него што имају други. Зна се када је ко шта постао!  Ми не лутамо. Ми смо Православни Срби од искони на овим просторима, од 7. вијека. Дурги су у разним приликама и неприликама мијењали своје име и духовно и национално биће. Ми смо овдје најаутохтонији народ а да је то тако говоре споменици културе, наши манастири. Зато су наши манастири рушени на простору садашње општине Сребреница. Било је ту 5 манастира у граду Сребреници и 4 цркве и све су разрушене кроз вијекове. Доживјели смо да данас у нашој држави Републици Српској обнављамо те светиње.

*Можете ли се ви , великодостојници вјерски, договорити да се уздржите од, да тако кажем,  „јаких изјава“ , да допринсете међусобној толеранцији? У Међурелигијском вијећу сте упутили једно саопштење у којем позивате на међусобно разумијевање и толеранцију. Да ли је то тај корак којим треба да дјелују вјерске заједнице у БиХ?

Владика Василије: Ми идемо тим путем. Међутим, Међународна заједница неправедно се односи према народима БиХ. Ми нисмо немоћни људи овдје да нам туторишу. Ми смо овдје под протекторатом. Погледајте судство нпр, погледајте пацке које нам дијеле, погледајте ситуацију нашег народа у Федерацији. Ставља се примједба руководству РС да нису адекватно заступљени други народи по попису уз 1991. године у политичким и друштвеним структурама. А шта је са Федерацијом? Прије неки дан сам прочитао у новинама чланак о стању Срба у Тузланском кантону. Гдје су Срби у општинским структурама Тузланског кантона. Био сам скоро у Калесији и питао сам начелника: „Господине, колико имате Срба према попису становништва из 1991.године? Казао је:“ Немамо ни једнога“. Шта то значи онда? Нама се пребацује да смо ми национал шовинисти. Ја сам националиста и то велики националиста. Љубим своје, туђе поштујем. Немој ми дирати моје а ја поштујем твоје.

*Преосвећени Владико, да ли је ово први Божић који Срби дочекују без Патријарха?

Владика Василије:Само да допуним претходно питање. Мени и мојој Цркви се пребацује Коњевић Поље и Фата Орловић.

*Па добро јесте то проблем.

Владика Василије: Није то проблем. Није то проблем у СПЦ него у државним структурама. Предмет стоји у Општинском суду и неће да га узму у разматрање. Ми смо обезбједили простор гдје би требало да се дислоцира црква. Друго, нико не говори о лијепом рјешењу измјештања цркве на Дивичу. Доставио сам Предсједнику Владе Федерације господину Мујазиновићу допис са једним мањим бројем мјеста гдје су подигнуте богомоље других вјерских заједница, конкретно Исламске заједнице на православној српској земљи, на земљи православних Срба. То питање сам покренуо на Међурелигијском вијећу и напокон смо дошли до заједничког закључка да се од државних власти затражи да се образује комисија која ће испитати гдје су подигнути вјерски објекти на имању друге вјерске заједнице или имању људи других националности.  

Сада да вам кажем о Патријарху. Ми смо срећни што смо имали таквог Патријарха, великог молитвеника. Срећни смо што је на онакав начин испраћен на онај свијет. То је доказ ријечи псалмопјевца Давида: „Жедна је душа моја Бога живога“. Био је личност која је цијелим својим бићем била градитељ мира и истински проповједник ријечи Божије, што би рекао Петар Прерадовић: „Што је оно добар пастир. Што каже ином он је потврђивао и својим чином“.

*Васколики православни народ очекује да добије насљедника који ће бити достојан насљедник свог претходника Патријарха Павла?

Владика Василије: Знате како, сваки човјек је индивидуа за себе. Свако има поред зацртаног јеванђелског пута, своје путеве на боготражитељском путу којим иде и гдје чини добро за добро народа и спасење душе своје. Копије не могу бити. Боље је оригинал какав јесте него невјешта копија. Патријарха Павла не може ни једна личност копирати. Нема личности која ће идентично наставити његов пут. Данас су цркви потребни и једни други моменти осим онога штоје Патријарх Павле имао.

*Који су то моменти?

Владика Василије: Организација или реорганизација цјелокупног живота цркве, проблем сагледавање неријешених свеопштих питања у цркви и национу.

*Да ли су тачне информације да међу епископима постоје дубоке подјеле око тога ко би требао да се нађе на челу СПЦ, да има различитих струја, босанска, србијанска, црногорска....

Владика Василије: Не! То су, опростите на изразу, блебетања разних коментатора, Ђорђевића, социолога, познаваоца, из добро обавјештених извора и господина Туциаћа из добро обавјештених извора из Патријаршије. Када се износи нека чињеница онда то мора бити поткрепљено именом и презименом. Ја се не слажем када се у средствима информисања ставе иницијали нпр. „тај и тај разбојник убио тога и тога“. Кажи име и презиме. Тако и у животу цркве постоји различитост мишљења. Не трубимо сви у исту трубу али имао сви исти циљ данас а то је да добијемо доброг Патријарха, да добијемо личност која има храброст Патријарха и мудрост попут Патријарха Пајсија који је мудро водио свој народ у односу на свог претходника Патријарха Јована, који је ишао праволинијски и српски народ је страдао. Ми данас имамо велике проблеме у нашој цркви. Имамо покушај стварања тзв. самосталне аутокефалне црногорске цркве. Видите шта се у Хрватској дешава, стварање хрватске православне цркве. Има тенденција стварања и босанске православне цркве. Није без разлога Адил Зулфикарпашић, у своје вријеме, основао „Балканолошки институт“ са 4 нације, 4 религиозности, али све под капом бошњаштва.

*Да ли себе видите на челу СПЦ?

Владика Василије: Не, не. Ја сам казао мојој сабраћи да Патријарх не би требао да буде млађи од 45 година ни старији од 65 година. Ја нисам довољно храбар и мудар да би могао да прихватим кормило СПЦ. Ја идем силазном степеницом. Сабирам своје животне рачуне и желим да Господу идем чисте душе и тијела и да ако сам било шта урадио, да то миропомажем и да свом насљеднику оставим и мом добром, благочестивом православном српском народу у мојој епархији. Поносан сам што мој народ у мојој епархији слуша глас Цркве. Поносан сам на моје свештенство које је радно, које без диктатуре ствара и ради, које је предано Цркви срцем и душом. Када кажем Цркви,мислим на институцију али и на живи организам, народ који се труди колико може да се нађе у вртлогу овоземаљског живота.

*Ваше Преосвештенство хвала вам за овај разговор и срећни вам Божићни празници.

Владика Василије: Хвала, и вама нека су срећни празници. Нека Бог који је свјетлост живота обасја васколики православни род наш. Да у нашој држави Републици Српској у саставу Босне и Херцеговине, јер ми се не одричемо Босне и Херцеговине,  тамо су наши  дубоки коријени и светиње од давнина, прије доласка отоманске империје, да завлада мир, слога и јединство. Политичарима желим у овим најкритичнијим моментима у животу нашег национа у Републици Срспкој  да се не дијеле по политичким припадностима, него да има она црвена линија коју нико не смије да пређе, да не буде издајица свога народа. Желим им да се уједине у општем инетресу свога народа и свих људи добре воље. Ако хоће, то и могу. То је прилика да покажу да ли су вјерници или безбожници. То је прилика да покажу да ли су истински хришћани или само окречени гробови. Ево нам прилике!

*Још једном, хвала вам много.

Владика Василије: Хвала и вама.        

Са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Господином Василијем, за БН телевизију, разговарала госпођа Сузана Рађен-Тодорић.

Интервју за Званични сајт Епархије приредио: Марко Данојловић, Уредник

[Guest свештеник Иван]

Браво Марко, одличан интервју!  trening

[Guest Alefshin]

????? ?????, ??????? ????????!  0205_whistling

????????.