Отац Митрофан чувар Христовог Гроба

[Guest]

ОТАЦ МИТРОФАН ЧУВАР ХРИСТОВОГ ГРОБА

A+ A-

 

 

 

Блажени Монах, Отац Митрофан (+1997) био је чувар Светог Христовог Гроба у Цркви Васкрсења Господњег. Ово је први запис о Блаженом Старцу и његовим саветима, као и духовним доживљајима једног од његових духовних чеда.

 

Једном су муж и жена из Триполија отишли код старца, а муж се тек вратио са ходочашћа на Светој Гори. Овај пар није имао деце. Муж је носио уље из Триполија свим манастирима на Светој Гори и молио за молитве да би добили дете. Када се вратио са Свете Горе, повео је своју жене и мене код старца Митрофана да би добили његов благослов. Када су стигли, рекли су му: "Старче, знаш, Бог нам није дао децу."

 

Старац је повисио свој глас и рекао:"Бог увек чини добро, Бог је учинио добро тиме што вам није дао децу."

 

Изнервирани, муж и жена га упиташе:"Зашто старче?"

 

Старац одговори:"Да вам је Бог дао децу од почетка, мислили би да сте нешто, да сте направили децу и тада не би ишли од цркве до цркве и од манастира до манастира. Бог вам није дао децу да би га прво упознали. Сада када сте га спознали, па, има Бога. Зато не губите наду."

 

Након овога, пар је отишао веома задовољан и радостан.

 

Обично, жене имају већи страх Божји и чине више жртви него мушкарци и чешће иду у цркву од мушкараца. Природно, због тога је више жена посећивало старца Митрофана. Када би му се пожалиле да се мужеви лако разгневе, да су груби према њима и да их не поштују. Старац би им одговорио:

 

"Ви жене сте за све криве."

 

"Зашто не љубите ноге својим мужевима, сажалите се на њих."

 

"Ако ово радите, биће вам много боље и имаћете много више међусобног разумевања."

 

Такође сам код Старца одлазио са свештеницима, оцима са Свете Горе, и многим другим људима да добијем старчев благослов. Када год би код оца Митрофана ушао свештеник у Келију, старац би га упитао да ли је рукоположен. Тек када би му потврдно одговорио свештеник, отац Митрофан не би престајао да му целива руку. Када би свештеник тражио да старац престане да му целива руку, он би му одговорио да га не омета и рекао би му:"Желим непрестано да их целивам јер у овим рукама, твојим молитвама, хлеб постаје тело Христово, а вино крв Христова. Због тога, пусти ме да их целивам."

 

Морам нешто да додам. Отац Митрофан је тражио од једне госпођице Февроније да доведе свог духовног оца код њега. Старац је хтео да изабере духовне оце за људе који су му долазили. Хтео је да испита духовне оце и да види да ли испуњавају духовне обавезе и да ли су достојни да буду духовни оци. Због тога је госпођица Февронија доводила свог свештеника са њом да га Старац погледа изблиза.

 

Некада би долазили са верницима не припремљени код старца да би добили његовог благослов. Тада му нисмо доносили никакав поклон, нешто за јело. Када би стигли рекли би му:

 

"Старче, нисмо ти ништа донели."

 

А старац би одговорио:"Шта то говорите, нисте ми ништа донели? Донели сте ми радост и задовољство. Ја желим вас које ми је Бог послао, ја не желим ваше ствари."

 

Једног лета, донео сам старцу сладолед, а он ми је рекао: "Константине, не желим твој сладолед желим тебе." А ја сам га полако убедио да узме сладолед. Он се насмеши и рече: "Мало сам зао, понашао сам се као да не желим сладолед, али дубоко у себи сам га желео. Много ми се свидео. Наравно, ове ствари су такође неопходне, али не треба давати важност материјалним стварима, већ важност треба давати духовним добрима." Овоме нас је старац константно подсећао.

 

Једног јутра, мој колега и ја смо отишли код старца око 11:00. Старац је спавао у то време, а ја сам рекао свом колеги да би требало да га пробудимо. Мој колега се наљутио и рекао ми зар се не стидим да будим старца. Одустао сам и ми смо отишли. Увече сам отишао код старца и рекао му да смо били јутрос и да га нисмо пробудили. Много се наљутио и рекао да смо требали да га пробудимо јер је овако изгубио своје благо. По цео дан једем, пијем и спавам, и ништа друго не радим. Да сте ме пробудили Бог би ме надахнуо нешто да вам кажем. Старац није жалио себе и свој спокој, већ се радовао да свима прича о свом животу у Цркви Васкрсења Господњег.

 

Често би ме питао о значењу неких старих грчких речи. На пример о молитви, која је комуникација са Богом, а коју је Старац константно одржавао.

 

Старац је одлучио да у својих 95 година оперише очи. Духовито сам га запитао зашто то ради, зар није довољно прочитао и видео за 95 година. Одговорио ми је да оно што није прочитао када је могао, треба сада да чита. Наравно да је мислио ствари о покајању и спасењу своје душе. Ми који имамо вид и здравље треба да учимо на старчевом примеру који је до последњег момента учио о великим делима Господњим.

 

Када смо га други пут посетили дао нам је савет да се чувамо телесно и да често одлазимо на Исповест и на Причешће.

 

Када смо га питали да ли се моли за нас, одговорио је: "Да, без престанка се молим за оне који ме посећују, као и за себе грешног који је служио 58 година код Светог Гроба Великог Цара Христа. "

Увек је себе стављао последњег у молитви, давајући себи понижавајуће епитете, чиме је показивао праву смерност Старца.

 

Када су му давали имена да их помиње, прво би помињао своје непријатеље, а онда оне које је знао, рођаке, пријатеље, и на крају себе.

 

Често би говорио онима који су тужни и безнадежни, који нису спремни:"Не брините, јер чак и након што неко учини грех, уз срдачно покајање, пре наше смрти, Бог може да нас спасе."

 

Сваком посетиоцу би закрстио главу уз речи "штити, чувај, и сачувај". Својим посетиоцима би озбиљним тоном говорио:"Данас јесмо, сутра ко зна. Зато стално мислите на смрт и на Рај."

 

 

 

 

Превод на Енглески Јохн Санидопоулос

Понедељак, Април 9, 2012

 

Превод са енглеског Владимир Србљак

23 октобар 2013 год.

 

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2012/04/fr-mitrophanes-protector-of-holy.html

 

 

 

Манастир Лепавина