Da li sam za to da srbi izađu na kosovske izbore?

[Manolis]

[Raymond Red Reddington]

Издаја на свим нивоима...

[Raymond Red Reddington]

Марко Јакшић: „Што се више борите за национална права свог народа, нажалост, постајете све већи криминалац и лопов“ 

Фонд Стратешке културе

 

 

Рекао је посланик Демократске странке Србије, начелник Ортопедије болницеу Косовској Митровици и човек кога је власт „намерила“ да утамничи. На терет му се, бар према писању појединих медија, ставља деловање против „интереса државе“.

„Бојкотом показујемо да се не слажемо са укидањем институција српске државе и да тако сачувамо простор будућим генерацијама које долазе да се још увек боре за Косово“[1], изричит је Јакшић у свом последњем интервјуу недељнику Сведок. Право на другачији став, замислите посланика опозиционе политичке партије, поставило је на насловне стране штампаних и у ударне термине електронских медија. Наравно, оних који треба да оправдају политику званичне Србије и прави историјски шок: да се Матица тако лако одриче дела своје територије због ЕУропске Химере која у коначном може да испише српски народ из светске статистике. Макар, оне које бележе утицајне западне „демократије“.

„Па они желе тиме да Срби са Косова постану саучесници у сопственој издаји. Зато што је наш отпор изласку већи. Србија не може сутра да каже да су се Срби са севера КиМ сложили да иду у Тачијеву државу под Бриселским споразумом. Дакле, постојаће сумња у легитимитет такве одлуке. Желимо да покажемо да власт у издаји нема партнере. Ако је то тако-онда је то проблем за сваку власт. Време пролази. Свака власт се мења. Сутра ће неко одговарати због целе издаје која се дешава на простору Косова и Метохије“[2], рекао је Марко Јакшић.

Оваква политичка платформа која још једина гарантује основу са које ће неке будуће политичке генерације (од)скочити са дна на које су нас сместили западни „партнери“ сваке Владе у континуитету после НАТО агресије, па тако и ове. И то је једино важно. Колико је то од историјског значаја сведочи и сва бруталност коју је званична Србија током кампање уочи избора 3. новембра показала. Све изречене пароле, претње и „подсећања“ на „државни разлог“ који, очито, из само себи познатих разлога на незапамћен начин интерпретирају носиоци српске (пре)власти некако су гравитирала око једног човека-Марка Јакшића који је (и) трећег новембра показао какав ауторитет има међу својим суграђанима. Победио је. Бојкот је успео, јер је његова реч била јача од свега (не)изреченог од стране естаблишмента. Народ је послушао Марка. И ту лежи највећи проблем: Срби са севера Космета верују човеку који се „дрзнуо“ да (од)брани Уставни поредак земље. Власт је одлучила да одговори. Тако је Марко стигао у врло тешке и непримерене контексте на насловнице и у ударне термине. Одговор власти бруталан је колико и сам фијаско који су доживели на северу Космета. Марка треба дискредитовати. Одобрени су буџети, праве се емисије, најављују серијали „мит О Марку“ ваља демонтирати онако како то већ сведочимо у последњих годину дана током кампања за локалне изборе у многим градовима и општинама широм Србије. Политичке противнике „власни“ преводе у политичке непријатеље. Па су сва средства дозвољена-непријатеља „ваља“ уништити. Скоро да није било избора чије кампање нису пратили инциденти.

Подсетимо, тек на неке: у Србобрану уочи другог круга покрајинских избора (март ове године, прим. аут.) стизали су новински извештаји који су представљали прави „рат“ и потпуни „хаос“ на улицама овог града. Сукоби су се одвијали између активиста Српске напредне странке (СНС)  и Демократске странке (ДС). Терор, како су атмосферу кампање описивали грађани Србобрана отпочео је првим кругом (17. фебруар) за покрајинске изборе. У други круг ушли су СНС и ДС. Илија Газепов, председник локалне групе грађана новинској агенцији Бета рекао је да је сведочио инциденту када је „група од петнаестак у црно обучених људи пендрецима претукла три особе“.[3] Додао је, притом, да су и њега покушали да туку али су га спасили грађани који су позвали полицију „Овде терор траје од првог круга избора, 17. фебруара, а терор спроводе активисти Српске напредне странке. Толико зле крви је ушло у људе…“ рекао је Газепов. Ово је потврдила и ДС која је својим саопштењем позвала „надлежне“ да реше ситуацију која је измицала контроли: „из џипова београдских и сомборских регистарских ознака истрчавају непозната лица са пендрецима и нападају грађане на улицама“, навео је ДС у саопштењу.

СНС је узвратила контраоптужбама и ДС оптужила за „терор“: „Упозоравамо грађане да постоје информације да исти који им прете и који их малтретирају излазе из скупоцених џипова и аутомобила који припадају органима покрајинске Владе“[4], писало је у саопштењу СНС. Овако су мање-више изгледале и све остале кампање за изборе широм Србије.

Тек неколико месеци касније (јун текуће године) у Зајечару, локални избори бележили су физичке обрачуне између активиста СНС и Уједињених региона Србије (УРС): „ Гомила батинаша које је организовала СНС заузела је позиције пред биралиштима, пресрећу грађане, малтретирају их и прете“, рекла је народна посланица УРС Радмила Геров и додала да „насиље које се догађа у Зајечару води у диктатуру, иако се загрће европским плаштом“.[5] СНС је узвратила саопштењем: „најоштрије осуђујемо напад на Гордану Гајић и Јовану Михајловић, присталице СНС, које су батинаши Бошка Ничића најбруталније вређали, претили им и истерали их из ресторана у селу Велика Јасикова, у који су ушле да би попиле воду“.[6] Коначно, изборе у Врбасу (октобар, текуће године) обележила је драма активисте ДС који је био доведен у страначке просторије СНС, где су га према његовој изјави тукли, сликали и претили. ДС је поднео кривичну пријаву пошто је њихов активиста идентификовао особу која га је тукла, а СНС је одбацила оптужбе изјавама да су „само причали“ с активистом. У партијске обрачуне укључили су се и високи функционери обе странке позивајући „надлежне“ да реагују. Озбиљне оптужбе о нелегалним радњама током провођења избора пуниле су новинске ступце. Из партије која би требало да буде „надлежна“ за унутрашње послове у Влади, чули смо: „Не памтим када је предизборна кампања у Врбасу имала више тензија и непримеренију борбу за глас подршке. Бирачи најбоље знају колико је фер или нефер била изборна трка“, рекла је Марјана Мараш из Социјалистичке партије Србије која у Влади има првог министра и министра унутрашњих послова-Ивицу Дачића.

Колико је све отишло предалеко говори и саопштење „задужених“ за транспарентност рада државних органа Транспарентност Србија. Ова НВО упозорава уочи избора за град Београд и републичких (и/или општих) избора морају да се предузму следећи кораци: да Агенција за борбу против корупције изврши доврши контролу финансијских извештаја о изборној кампањи 2012; да полиција и јавно тужилаштво пре расписивања избора саопште шта су урадили на испитивању свих кривичних дела за која су се политички такмаци оптуживали током претходних избора, а нарочито у вези са неправилностима у вези са бројањем гласова, куповином гласова и злоупотребом јавних ресурса; да се прецизније уреди пракса промоције кандидата на изборима и лидера странака који су уједно и јавни функционери током изборне кампање; да се што пре измене медијски прописи; да се прецизирају норме у Закону о финансирању политичких активности (плаћање трошкова након кампање, кредити, хуманитарне активности странака, и правно нејасан статус групе грађана; да се у року од 48 сати објављују подаци о трошењу буџетских средстава, преузимању финансијских обавеза и запошљавању у државној и локалној управи, јавним службама и предузећима у доба кампање и да се ови процеси подвргну посебној контроли, пошто су до сада често служили политичкој промоцији и куповини подршке бирача; да изборни програми учесника буду објављени на почетку кампање, како би било довољно времена да стручњаци дају коментаре, али и да странке пруже разумно образложење начина остваривања предизборних обећања и финансирања најављених активности.[7]

Дакле, политика у Србији све више наликује на картелске обрачуне него на представљање партијских програма изведених из идеологија. Тога нема. Идеологије су уступиле место „прагматизму“ и оно што је некада било на левој позицији, данас је на десном спектруму политичке сцене. Десне орјентације се све више приближавају центру. Међутим, када би се тражио заједнички  именитељ турбуленција на политичкој сцени Србије, он би гласио: све опције које су против ЕУ догме треба сврстати у „екстремисте“. И то је целокупни план и програм „власних“.

Тако се враћамо на сам почетак текста: Трећег новембра Срби са севера поновили су бојкотом свој став. За њих Србија може само да распише изборе и за њих почетак и крај свих дилема лежи у највишем законодавном акту Србије-Уставу. Никакве претње, уцене, трговине и незапамћене изјаве државних функционера током и после избора нису за ове људе од било каквог значаја. Чак ни медијски најављена хапшења и дефинисања у „ектремистички“ контекст, Србима са севера Космета није „утерао страх у кости“. Они су, као и остатак Србије у последњих годину дана, били сведоци „нове методологије“ фингирања легитимитета: „Посебно у време избора имали смо прилике да видимо велики број возила са регистрацијама Београда и Новог Сада, ошишаних и набилдованих младих људи. Многе од припадника Жандармерије знамо још из времена рата на Косову. Неки су дошли две недеље уочи избора, а неки пре месец дана. Њихова улога је да помогну да се, наводно, дисциплинују Срби на Косову“ [8], описао је атмосферу уочи избора 3. новембра на северу Космета Марко Јакшић. И као што знамо ништа од свега тога није имало ефекта-бојкот избора је успео. Званична Србија осула је „паљбу“ из свих раположивих ресурса на Јакшића и тако уочи понављања избора 17. новембра учинила, у ствари, контраефекат-још више објединила Јакшићеве суграђане око идеје бојкота избора расписаних од стране нелегалне НАТО творевине тзв. Косова. И они ће ићи до краја добро схватајући поруку српског премијера „Нека им је са срећом“. Ту поруку као и многе друге добро смо схватили сви ми заточени у географском појму какав је још, нажалост, Србија која ће у свом званичном делу уз највише државне почасти дочекивати председника Хрватске (која се увелико спрема за процес по тужби за геноцид); или премијера Албаније који према изјави Ивана Вејводе из немачког Маршаловог фонда најављује посету Београду први пут после 1946. године [9]. Такве званичне Србије, која је своје грађане из избора у изборе (пре)газила затамњеним џиповима и превеликим амбицијама аутентичних политичких дилетаната.

[1] Сведок, стр. 7, 13. новембар 2013

[2] исто

[3] http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Gradjani-Srbobrana-uznemireni-zbog-incidenata-Ovo-lici-na-rat-182316.html

[4] исто

[5] http://www.danas.rs/danasrs/politika/incidenti_obelezili_lokalne_izbore_u_zajecaru_.56.html?news_id=263013#sthash.M1g5wdAk.dpuf

[6] исто

[7] http://www.transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=347%3Ata-se-mora-uraditi-pre-raspisivanja-beogradskih-izbora&catid=14%3Avesti&Itemid=1〈=sr

[8] Сведок, стр. 7, 13. новембар 2013

[9] http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=900&nav_id=776931

[Ћириличар]

Чињеницу да нису сарадници терориста који су клали Србе и продавали Српске органе...

И градоначелника Албанца

[Raymond Red Reddington]

И градоначелника Албанца

Градоначелник КМ је и данас арбанас у јужном делу.

Мислиш да ће остати подељена општина када дође под власт приштине након издаје из Београда?

[Raymond Red Reddington]

Са ким Вучић и Дачић сарађују...

 

http://srbin.info/2013/11/16/mucno-svedocenje-o-albanskim-zlocinima-srpskog-policajca/

 

У оптужници против 15 бивших припадника ОВК, познатих као “Дреничка група”, окривљених за злочине над цивилима 1998-99. године на Косметуу, обухваћено је и убиство команданта српске полиције у Глоговцу, пише данас лист “Трибуна”.

У оптужници коју је подигао међународни тужилац Еулекса Маурицио Салустро, Сабит Геци и Сахит Јашари се оптужују да су физички малтретирали и убили Ивана Булатовића 1998 а да је Геци, према исказу заштићеног сведока “Ц”, моторном тестером одрубио главу полицајцу.

Сведок “Ц”, како пише “Трибуна”, испричао је да је у јуну 1998 године, док је преко Ликовца отишао за Србицу, видео Јашарија, који је са осталим припадницима ОВК водио Булатовића на трг села Ликовац.
 
Сведок описује да је Булатовић био у полусвесном стању због малтретирања. “Ц” каже у свом сведочењу да се њему приближио Геци и рекао: “Види сада шта ми радимо издајницима”.
 
Потом сведок описује како је Геци сео поред Булатовића, коме је један саборац донео моторну тестеру, којом је Геци одсекао главу српском полицајцу. Сведок “Ц” је навео, како преноси лист, да је Геци моторном тестером унаказио рамена и ноге Булатовића а сведоку запретио речима “Ово је требало и теби да радимо а сада марш кући”.
 
Тиме су, како наводи сведок “Ц”, њега окарактерисали као блиског са Булатовићем.
 
Тужилац Еулекса је почетком новембра подигао оптужницу против “Дреничке групе” за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, укључујући тортуру, злостављања затвореника и убиство, почињено 1998. године у притворној јединици ОВК-а у Ликовцу, саопштио је Еулекс.
 
Медју оптуженима су и чланови Демократске партије Косова Хашима Тачија Сами Љуштаку, тренутно градоначелник Србице и бивши командант ОВК Сулејман Сељими, актуелни шиптарски амбасадор  у Албанији, као и један Тачијев телохранитељ.

Деветоро осумњичених налази се у притвору, а шест је још на слободи уз забрану напуштања Комета, рекао је портпарол мисије Еулекса.

(Танјуг)

[Raymond Red Reddington]

Ево још СНС коалиционих партнера на локалном нивоу...

 

ЗЛОГЛАСНА ОВК ГЊИЛАНСКА ГРУПА: Србима кидали и руке и ноге!

БРОЈ оптужених за страшне злочине над Србима у Гњилану у другој половини 1999. године, осипа се.

Од 17 припадника ОВК, колико их је ушло у судницу, остала су осморица пошто је Апелациони суд у Београду правноснажно ослободио Агуша Мемишија, Феата Хајдарија и Самета Хајдарија.

 

У суду кажу да су пуштени на слободу зато што је после првостепене осуђујуће пресуде, донета коначна ослобађајућа. Разлози за овакав расплет су, међутим, још обавијени велом службене тајне. И тако ће бити док суд не донесе писани отправак пресуде. На то ће се, у сваком случају, чекати ако се узме у обзир да је Мемиши био осуђен на 12 година затвора, Феат Хајдари на 10, а Самет Хајдари на 15 година.

 

Према првостепеној пресуди Већа за ратне злочине Вишег суда у Београду, они су проглашени кривима зато што су до смрти мучили 47 особа од којих се 32 и данас воде као нестале, и најмање 147 су противправно заробили и злостављали. Поред тога, проглашени су кривима и за то што су свакога дана силовали две заштићене сведокиње, Ц1 и Ц2.

Утврђено је током суђења да су их припадници „гњиланске групе“ тукли, мучили и давили, да би, после свега тога, уринирали по њима. Србима који су желели после бомбардовања да се врате на КиМ, поручивали су да ће „проћи још горе“.

 

Најгори злочини за које се терете догодили су се у подруму гњиланског интерната и у његовом дворишту. Троје Срба, два мушкарца и жена, зверски је убијено у дворишту. Старијој жени ноге су везали за „опел аскону“ и „заставу“, да би се возачи полако удаљавали један од другог. Упркос томе што су јој откинули обе ноге, она је била жива. Зато су јој после везали руке и кидали док није преминула. Њено тело, као и тела осталих Срба, исекли су секирама, спаковали у пластичне кесе и бацали на разна места у околини Гњилана.

Онима који су били убијени у подруму, најпре су шипкама ломљени прсти, мучени су, злостављани и потом убијани.

Првостепена пресуда донета је средином септембра прошле године. Тада су били ослобођени Шемси Нухију, и бегунци Фазлија Ајдари, Реџеп Алији, Шаћир Шаћири, Идриз Алији и Рамадан Халими.

Жалбе су изјавили и тужилаштво и одбрана. Апелациони суд је отворио претрес, након тога што је на јавној седници разматрао жалбе обе стране на пресуду којом је 11 припадника осуђено на 116 година затвора, а шесторица ослобођена.

 

НОВОСТИ

 

Тела секли и бацали у језеро

Фазлија Ајдари, Реџеп Алији и Шаћуир Шаћири су, према оптужници, као старешине гњиланске јединице ОВК-а, наређивали осталим припадницима јединице да хапсе Србе и затварају их у подрумске просторије средњошколског интерната у Гњилану, где су им клештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама. Како би прикрили злочин, тела су секли на комаде, потом их стављали у џакове и убацивали у контејнере поред интерната или бацали у Ливочко језеро.

***

ПИТАЊЕ ЗА МИНИСТРЕ ПОЛИЦИЈЕ И ОДБРАНЕ: КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ ОРГАНИЗУЈЕ СЛАВЉЕ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ И КОЉАЧЕ СРБА, КО ЈЕ ТО ДОЗВОЛИО?!

Дочек за гњиланску групу у Прешеву

Велики број становника Прешева приредио је дочек и прославу за припаднике такозване “Гњиланске групе”, које је Апелациони суд за ратне злочине у Београду у среду ослободио оптужби за ратни злочин.

Један од бивших команданата Ослободиилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе (ОВПМБ) Орхан Реџепи рекао је ФоНету да је прослава поводом ослобађања припадника те групе трајала до дубоко у ноћ. На тргу испред општине вијориле су се албанске заставе.

Гњиланска група ухапшена је пре пет година под оптужбом за ратне злочине против Срба, Рома и Албанаца на Косову.

***

На питање како се ово догодило, да они који су вршили злочине над Србима буду ослобођени министар правде Селаковић је одговорио на Твитеру – ДА ЈЕ ЗАТЕЧЕН (!?!)…

[Raymond Red Reddington]

[Raymond Red Reddington]

[Аурор]

Činjenica je da će najbolje odbraniti interes izlaskom na izbore.

Ne treba da ih tangiraju beogradski fašistički, ovaj pardon, patriJotski krugovi i njihova sanjarenja, busanja, arlaukanja na izdaju itd.

[Manolis]

 

 

Да ли је жив тај Марко Јанковић? Где ради? Био је добар, ваљда је радио на Кошави или где већ, редовно сам пратио његове емисије.

[DYNABLASTER]

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=10003:mrsomuenje&catid=144:reagovanja&Itemid=123

[Млађони]

@@Raymond Red Reddington,

 

А што си ти сарадник агресора који су гађали нашу земљу?
Живиш тамо код њих, можда им плаћаш и неке порезе и ко зна шта још....

Да није мало лицемерно од тебе да судиш људима који би изашли на гласање, јер ти суштински радиш исто што и они... 

[Raymond Red Reddington]

Да ли је жив тај Марко Јанковић? Где ради? Био је добар, ваљда је радио на Кошави или где већ, редовно сам пратио његове емисије.

 

Сада је на радиу снага народа...

[Raymond Red Reddington]

15.11.2013. 21:30

Пре сат времена звони ми телефон, зове ме моја социјална радница (социјалу примам као трудница без посла тек 2 месеца иако имам право од првог дана) и обавештава ме да у недељу у 12:30 МОРАМ да дођем у канцеларију социјалне службе и да гласам за Крстимира Пантића. Да ћу добити помоћ, нешто новца (није рекла цифру) мало шећера, зејтин, брашно. Да је нама држава обезбедила ту помоћ и ми морамо да то поштујемо, и да гласамо за Панта -  речи су те раднице. Уколико не гласам, бићу скинута са списка социјалног примања! На шта сам јој наравно рекла да ја своја права знам и да ми не пада на памет па и по цену да ми и ту цркавицу од које живим скину!

Ето – рече ми – ја само радим свој посао, мени је наређено свим корисницима то да јавим…
И тако ја у деветом месецу трудноће, будућа самохрана мајка, остадох без усраних 7000 социјалне помоћи и основних права јер нећу да гласам за смрдљивог Панта! Па ви видите где ми живимо!

Тако се гласање решава – преко трудница и беспомоћних који зависе од социјале!!!

Мојима су исто претили отказом. Тата рекао: дај ми отказ али мораћеш испред мог адвоката да ми потпишеш разлог зашто добијам отказ. Рођака исто отерала шефицу у ПМ.

У понедељак треба да буде исплата социјалне помоћи за октобар месец, видећу да ли ће ми стопирати Ако буде тако, не знам… нешто ћу морати да предузмем…