Zova - Sambucus nigra

[ribar]

Zova - Sambucus nigra

Caprifoliaceae

Black elder - Sureau noir   

    Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom srži. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog mirisa, udruženi u vrlo krupne lepe, račvaste cvasti slične štitu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubičaste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula.   

  Zova raste svuda, najviše po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prošecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cvetići počnu otvarati. Droga su cvetići (Sambuci flos) koji su  belo žućkaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u prečniku. Imaju petodeonu točkastu krunicu, pet prašnika s velikim žutim anterama i kratke, sedeće, zelene žigove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog.

Sastav: Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr.

U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gađenje na povraćanje. Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično i izaziva proliv. Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, imaja bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izrađivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.

Upotreba:  Zova se daje u obliku toplog čaja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog čaja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo više nego u školskoj za lečenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.   

   

Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, baz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.

[ribar]

    ZOVA:

svi znamo sta je zova i verovatno smo bar jednom u zivotu popili osvezavajuci sok

od zove u vrelim letnjim danima....

Ali ono sto nismo znali to je da je caj od zove izuzetno lekovit

upotrebljava se kod sinuzitisa,groznice,stimulise rad znojnih zlezda,i to u kombinaciji sa lipom cime se i snizava telesna temperatura....

plod zove je pun vitamina C tako da odlicno sluzi za suzbijanje prehlada,virusa,i predstavljaju vrlo efikasnu preventivu.....

Zova cveta od maja do jula,a bobice se beru kad potpuno sazre predkraj leta.....nakon brannja cvetovi se nizu na konopac i cuvaju na suvom mestu,da bi se sto pre osusilii ocuvali zuto belu boju....ako cvet potamni i dobije braon boju,treba ga baciti.....

plodovi se ne jedu svezi,ali se kuvaju u vidu kompota ili dzema,sok od svezih bobica koristi se u lecenju neuralje nerava lica, za jacanje,za blago regulisanje stolice,ciscenje krvi,umirenje trbusnih grceva,za poboljsanje apetita i cirkulacije.

a ko voli sok od zove evo i recepta

40 cvetova zove

3 narandze,

1 konzervans od 8g

3 lumuntusa

2,5kg secera

2,5l vode

rastvoriti limuntus i konzervans u vodu,dodati secer,cvetove i narandze pa sve to izmesati i ostaviti da odstoji 4 dana uz povremeno mesanje,ovo je recept za dobijanje 3l sirupa od zove

[ribar]

ZOVINO VINO

Zovino vino se priprema tako sto se dva kilograma secera prokuva u sedam litara vode, a zatim se doda tri kilograma ociscenih zrelih plodova zove bez peteljki. Sve se ponovo zagreje ali da ne prokljuca i tako ostavi dok se sadrzaj ne ohladi, pa se u to doda dve stotine grama smrvljenog pekarskog kvasca i sve izruci u staklenom balonu. Balon se zatvori plutanim zapusacem, kroz koji se protna staklena cev ciji se drugi slobodan kraj potopi u sud sa vodom da bi mehurici vazduha nesmetano izlazili iz balona kroz vodu, a da se nebi vazduh vracao u zapusen balon. Da bi se fermentacija obavila optimalnom brzinom, balon treba cuvati na temperaturi od oko dvadeset stepeni. Intezivno vrenje traje osam do deset dana. Proces je dosta buran, a nastavlja se nakon ovog vremena jos osam do deset nedelja, tihom fermentacijom. Nakon tog vremena se skoro sav sadrzaj istalozi talogom i skoro se sasvim izbistri. Tada se tecnost procedi u ciste staklene boce koje se zatvore i cuvaju u hladnoj prostoriji (najbolje u podrumu). Tako pripremqeno vino moze da se cuva i nekoliko godina a da vino ne izgubi na svojoj lekovitosti.

Vino se pije protiv gripoznih stanja, kod bronhitisa i upale pluca, i tada se obicno pije toplo prokuvano vino. Mo`e da se pije i kao obicna vina, lepog je ukusa, mirisa i ima odredjenu kolicinu alkohola pa se deci daje samo kao lek i onda obavezno razredjeno vodom.