Шта је то БРИК?

[Guest Alefshin]

[Guest Alefshin]

Istorija i perspektive BRIK-a

Milan Purić   

sreda, 20. avgust 2008.

Pomalo nezapaženo u našoj sredini prošla je pojava jedne nove ekonomsko-političke asocijacije BRIK. Reč je o, sada već političkom dogovoru Brazila, Rusije, Indije i Kine, o njihovom zajdničkom političko-ekonomskom nastupu u međunarodnim odnosima. BRIK je dobio naziv po početnim slovima zemalja ove nove asocijacije, a inače sam naziv prvi put je upotrebljen 2001. godine prilikom analiza koju je najveća svetska investiciona banka Goldman Saks upotrebila pri analizama svetskih investicionoh tokova. Prva nezvanična okupljanja ovih zemalja desila su se na marginama zasedanja Generalne skupštine UN 2002. godine, i od tada redovno prate svako zasedanje godišnje skupštine UN. Do ove godine delovanje ovih zremalja bilo je uglavnom konsultativno, no posle sastanka održanog 15.5.2008. godine u ruskom gradu Jekatarinburgu, njihova odluka bila je da od sada nastupaju sa usaglašenim stavovima o svim bitnim političkim i ekonomskim pitanjima. Sledeci sastanak ove grupe biće u septembru na zasedanju Skupštine UN, a ponovni susret njihovih ministara inostranih poslova 2009. godine u Indiji. Osnovni stavovi usvojeni prilikom ovog sastanak bili su da savremeni svetski poredak treba da bude zasnovan na vladavini međunarodnog prava i jačanju multilateralnih principa, uz centralnu ulogu Ujedinjenih nacija. Nas sigurno može da raduje što je jedan od prvih političkih stavova bio i nepriznavanje nelegalne države Kosovo.

Ukratko ću izneti nekoliko informacija koje je na sastanku upriličenom povodom posete Guvernera Nacionalne banke Brazila Srbiji, u Privrednoj komori Srbije u četvrtak 19.06.2008. godine izneo Kueljo, ambasador Brazila u Beogradu.

Otvorivši sastanak, Kueljo je skrenuo pažnju da će prvo govoriti o političkim stavovima Brazila i Grupe BRIK. Na sastanku Grupe BRIK održanom maja meseca u Jekatarinburgu u Rusiji, predstavnici ovih zemalja doneli su nekoliko veoma važnih zaključaka koji će sigurno imati dalekosežne posledice na buduće događaje u svetu.

Njihov prvi zajdnički stav odnosi se na njihovo zajdničko političko i ekonomsko delovanje u budućnosti. Za razliku od dosadašnjeg pominjanja grupe BRIK u čisto statističkim praćenjima, rešili su da od sada zajedno nastupaju u svim ekonomskim i političkim dešavanjima u svetu kao ravnopravni partneri SAD i EU. Razlog za ovakav njihov stav je da SAD i EU nisu više u stanju da probleme u svetu uspešno rešavaju i usmeravaju događnja na planeti u pozitivnim pravcima. Osnov za ovu njihovu tvrdnju, po rečima ambasadora, oni vide u činjenici da se privreda SAD nalazi u ozbiljnoj recesiji te da se ne vidi mogućnost da ona uskoro iz nje izađe. Iz ovakvog stanja privrede SAD i EU, kriza se prenosi širom planete ugrožavajuci ekonomije ostalog dela planete. Negativne tokovie privrednih kretanja na planeti sigurno će pratiti i zaoštravanje odnosa međunarodnih činioca što bi za posledicu imalo sukobe i ubrzano urušavanje međunarodnog pravnog poretka.

Zemlje BRIK-a osećaju sopstvenu snagu i odgovornost da se suprodstave takvom razvoju događaja i zato će u narednom periodu tražiti da se njihov stav u međunarodnim institucijama prihvati kao osnov za budući razvoj planete. Ove svoje stavove tražiće da usvoje međunarodne organizacije (UN) tako što će doći do redefinisanja Saveta Bezbednosti, gde bi kao stalne članice trebalo da, pored Indije i Brazila, svoje mesto imaju i Nemačka i Japan. Takvim ustrojstvom i noviom unutrašnjom organizacijom SB sigurno bi se sprečile pojave poput nelegalnog proglašenja Kosova i drugi medjunarodni problemi. Takođe će se preko “Grupe 20” srednje razvijenih zemalja u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji tražiti ravnopravno učešće svih zemalja, nasuprot sada prisutnom favorizovanju SAD i ostalih razvijenih zemalja. Od Svetske Banke i MMF-a takođe će se tražiti izmena njihovog ponašanja prema srednje i nisko razvijenim zemljama i poštenija raspodela novca a pogotovo će se zahtevati da se uvede više od jedne rezervne svetske valute (dolar). U skladu sa tim, tražiće se da jedna od valuta BRIK takođe postane svetska rezervna valuta (pre svega rublja).

Ovo svoje izlaganje Kueljo je potkrepio i podacima Nacionalne banke Brazila o kretanju BRD (Bruto nacionalni dohodak) u zemljma BRIK, SAD i EU gde se vidi tendencija stalnog rasta učesća BRIK-a u svetskom BRD i isto tako stalno snižavanje učešća SAD i EU, te će ih, za šest do sedam godina BRIK po pitanju tog učešća prevazići. Njihove ekonomije će tako postati vodeće u svetu a samim tim i siguran oslonac za ostale zemlje.

Želeo bih da ovde ukažem na neka mišljenja koja su sve aktuelnija, a potiču od onih koji su direktno suprotstavljeni brzom razvoju BRIK-a:

-Goldman Saks, najveća svetska investiciona banka: po ekonomskoj snazi, BRIK će do 2032. prevazići grupu G8 (bez Rusije)

- Vin Tin američki analitičar: Grupa BRIK će se u narednom periodu nametnuti kao globalna sila

-Predviđanje Goldman Saks-a jesu da će poredak najvećih ekonomija na svetu 2050. godine biti : Kina, SAD, Indija, Brazil i Rusija. Sve ostale zemlje, danas poznate kao ekonomski džinovi, biće daleko iza njih.

-Dzordz Soros: Kina i Indijja za 10 do 15 godina prevazićiće SAD i biće vodeće države u svetu.

Da sad ukratko pogledamo sa kakvim ljudskim potencijalima raspolažu ove zemlje i da li je moguća raealizacija ovakvih pretenzija BRIK-a.

Među najvećim zemljama sveta, članice BRIK-a su na prvom (Rusija), trećem (Kina), petom (Brazil) i sedmom (Indija) mestu, a po broju stanovnika, tri zemlje iz ove grupacije su među prvih pet. BRIK je "globalni gigant" koji "pokriva" četvrtinu svetskog kopna i 48 posto svetske populacije. Dve od ovih zemalja Kina i Indija su najmnogoljjudnije nacije na svetu sa preko 2,5 milijardi stanovnika, a druge dve, Rusija i Brazil, jesu zemlje sa najvećim prirodnim resursima na planeti, pogotovu u oblasti energije i poljoprivrede. Ovako sretna kombinacija najbrže narastajućih tržišta i najvećih zaliha svetskih resursa hrane i energije, uz sigurnu garanciju njihove vojne moći, i to tako da im to niko ne može ugroziti i preoteti, otvaraju sigurnu perespektivu ispunjenja njihovih očekivanja u pogledu budućih događaja na planeti.

Od trenutka kada je termin BRIK prvi put upotrebljen, pa do danas, vrednost tržišta u ove četiri zemlje porasla je u gotovo neverovatnim razmerama. U Brazilu za 369 posto, u Indiji za 499, u Rusiji za 630, u Kini za 201 posto. Prosečna stopa rasta u Kini decenijama je veća od 10 posto, u Indiji oko 8 posto, u Rusiji 6-7 posto, a u Brazilu od 4-6 procenata, sa najavama jos intezivnijeg rasta. (Da li ovo ima veze sa tim što se te zemlje ne osvrću na MMF ove preporuke razvoja?)

Udeo investicija u njihovom bruto domaćem proizvodu je izuzetno visok. U Brazilu i Rusiji je 15-17 posto, Indiji 27 posto i skoro 40 posto u Kini. Bez obzira što su zbog svoje veličine, njihove privrede u poziciji „samodovoljnosti”, udeo izvoza u njihovom proizvodu je veoma visok - Indija i Brazil oko 11, Kina 27 i Rusija 33 posto. Iako moze celokupnu svoju proizvodnju da plasira na vlastito tržiste, indiska Vlada donela je stratešku odluku da se naprave napori ka velikom izvozu, jer se jedino tako uz konkurenciju svetskog tržista može napraviti intenzivno razvijena privreda.

Naravno, uz ovako visoke stope rasta ide i najveće povecanje potrošnje aluminijuma, bakra, olova, nafte i njenih derivate, gasa i prehrambenih proizvoda.

Rast privatne potrošnje u Rusiji je 15, Kini 10, a Brazila i Indije 6 posto godišnje, što, kad se ima u vidu broj njihovih stanovnika, predstavlja tržišni kolač ka kome najviše jure zemlje G8 (bez Rusije), a ove zemlje su na prvom mestu po ulaganjima kapitala u zemlje BRIK-a, jer ne žele da zaostanu u trci za ta najperspektivnija tržista na svetu.

Ovo su uglavnom samo naznake sta zapravo ove zemlje predstavljaju na planeti. Za detaljnije sagledavanje njihovih potencijala bilo bi potrebno napisati podeblju knjigu čiji bi sadržaj veoma iznenadio neupućene čitaoce.

Naravno da svaka od ovih zemalja pojedinačno ima veliki broj teških pitanja koje mora rešiti unutar svojih granica (veliki broj siromašnih, neravnomeran razvoj, ekologija...), a isto tako i odgovori grupe “ugroženih” zemalja G7 ka nekom potencijalnom izolacionalizmu ili nečim sličnim.

Verovatno samo dobro informisani timovi strućnjaka uz pomoc najsavremenijih, multimediski integrisanih kompjutera, mogu da zamisle i donekle predvide budućnost ovako snažne grupacije i njene međusobne odnose i odnose sa ostatkom sveta.

Činjenica je da se u ovom trenutku poklapaju njihovi interesi, pre svega u nastojanju da savremeni svetski poredak treba da bude zasnovan na vladavini međunarodnih prava i jačanju multilateralnih principa, uz centralnu ulogu Ujedinjenih nacija, kao i da se naprave nove postavke međunarodnih ekonomskih odnosa.

U međuvremenu, održano je nekoliko skupova na kojima su snažno manifestovani stavovi iz Jekatarinburga. Sastanak G8 u Japanu (Predsednik Medvedev: -Ruska rublja treba da bude jedna od rezervnih svetskih valuta), Pregovori u STO u Ženevi o cenama hrane (sukob SAD i Kine i Indije), kao i formiranje Južnoameričke unije (pandana EU, pod vodjstvom Brazila).

Na kraju, želim da se osvrnem i na odnose Srbije sa svakom od tih zemalja i potencijalnim koristima koje bi nasa zemlja mogla da ima od saradnje sa BRIK-om.

Rusija, kao najveća Slovenska i pravoslavna zemlja, vec vekovima na neki način određuje polozaj Srbije u bližem i daljem okruženju. I danas Srbi u Rusiji predstavljau narod koji se doživljava kao bratski, s tim sto asvremeni ekonomski odnosi ne poznaju bratstvo po novčaniku, ali sigurno imamao prednost u odnosu na druge bar u početnim kontaktima zbog već rečenih istorijkih veza kao i odličnog poznavanja tog tržista od starne naših privrednika.

Kina kao jedna od poslednjih komunističkih zemalja sa sigurnim položajem svetskog ekonomskog lidera u narednim decenijama, bila nam je naklonjena u prošlosti, jer velike nacije ne menjaju svoje stavove zbog dnevne politike. Naši privrednici sigurno mogu mnogo da nauče o efikasnosti poslovanja od kineskih partnera.

Indija je, veoma dugo, Beogradu jedna od najbližih zemalja koja i dalje ima velike simpatije prema Srbiji. Samo je pitanje kolko mi imamo razumevanja za prijateljstvo ovog džina sa najboljom svetskom perspektivom zbog izuzetno mladog stanovnistva (prosek starosti 27 godina i verovatno najpotpunijim školskim sistemom!) Tradicionalno prijateljstvo osetiće svako iz Srbije ko boravi u Indiji bez obzira da li je turista ili poslovan covek.

Brazil po mentalitetu najsličniji nama, sigurno bi rado pomogao našem bržem razvoju ukolko bi imao šansu (većinski vlasnik “Apatinske pivare” su Brazilci). Kao predvodnik zemalja Južne Amerike, koje su najvećim delom nesvrstane, i gde sigurno postoje simpatije za Srbiju , Brazil bi imao razloga da učestvuje u razvoju Srbije.

Srbija je pre svega evropska zemlja i njena najbolja perspektiva je sigurno udruživanje sa ostalim zemljama Evrope (ukolko nas oni zaita žele). Smatram da iako za zemlje BRIK-a nismo interesantno pojedinačno tržište (zbog veličine), svojim položajem, istoriskim okolnostima, tradicionalnim prijateljstvom, a pogotovo mogušćnošcu da budemo jedna od spona BRIK-a i EU, možemo za naš brži razvoj dobiti snažnu podršku tih zemalja.

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/istorija-i-perspektive-brik-a.html?alphabet=l

[after_silence]

A ja pomislila na pravi brik 0442_feel bleh tj tunizanski brik klapklap

[Guest Alefshin]

Da li je BRIK novi motor svetske ekonomije?

Milan Purić    

sreda, 19. avgust 2009.

Nije bilo lako okupiti u jednu interesnu grupu četiri države-civilizacije: Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Pošlo je to za rukom Americi. Neosporni lider planete sa kraja dvadesetog veka svojom željom za apsolutnom vlašću u vidu „novog svetskog poretka“ i planom da dugoročno kontroliše sve relevantne procese u svetu izazvao je naglo približavanje i okupljanje ovih zemalja. I umesto da prisustvujemo „kraju istorije“, svedoci smo gotovo trenutne promene svetskih odnosa i novih geopolitičkih planova, strategija i povezivanja. BRIK svojom pojavom nije samo stvorio multipolarnost i jasnu želju da promoviše i štiti svoje interese, već je pokrenuo i preispitivanje odnosa u samom gotovo idiličnom (na izgled) savezu koje predvodi Amerika. EU, Japan i mnogobrojni sateliti Amerike u situaciji su da pronalaze svoje interese pod znatno drugačijim okolnostima i na drugim adresama nego do sada.

Pored želje da se Americi ograniči mogućnost da sistemom koji je u dužem periodu gradila i silom svog oružja obezbeđivala, a instaliranjem dolara kao rezervne svetske valute, sebi i svojim partnerima obezbedila privilegovano mesto u svetskoj privredi (zarad izvlačenja klapklap profita iz celog sveta), BRIK je otvorio neslućene mogućnosti saradnje dve najmnogoljudnije zemlje na planeti, sa druge dve koje imaju najveće prirodne resurse na planeti. Kompatibilnost ljudskih i prirodnih resursa ovih zemalja je frapantna. Rast svetske tražnje sada 70% zavisi od BRIK-a. Siguran rast u realnom sektoru privreda ovih zemalja u sledećih 15 do 20 godina postao je signal za osnivanje nekih od najprofitabilnijih investicionih fondova na zapadu. Uz već sad jasnu prepoznatljivost i vojne komponente koje sigurno neće nikom na svetu dozvoliti dominaciju nad resursima potrebnim za održiv razvoj i napredak na planeti, BRIK se i u zapadnim analitičkim krugovima procenjuje kao mogući novi motor razvoja čovečanstva.

Pravo je pitanje da li zaista postoje realni uslovi i mogućnosti da se to dogodi? Kao prvo, u svim predviđanjima ozbiljnih investicionih centara, privrede ovih zemalja na srednji rok postaće dominantne u svetu i predstavljaće mesta sa najvećom proizvodnjom materijalnih dobara, a u usto vreme, one će predstavljati i apsolutno nove lidere u povećanju svetske tražnje. Tako jak „hardver“ sigurno će biti podržan i odgovarajućim „softverom“, jer se prenos novih znanja i tehnologija po svetu sada obavlja gotovo trenutno. I po broju mladih, visokoobrazovanih ljudi, BRIK će biti prirodno okruženje za nastajanje novih naučnih i tehnoloških revolucija. Polako prolazi vreme velikih seoba „mozgova“ sa Istoka na Zapad i tako prestaje jedan od načina najveće eksploatacije prirodnih resursa na planeti. Uslovi za naučni razvoj i ulaganja u nove nauke i tehnologije polako se izjednačavaju u svim zemljama sposobnim da učestvuju u strateškim geopolitičkim igrama.

Resursi  kojima raspolaže Brazil sastoje se od skoro neograničenih energetskih potencijala koja najnovija istraživanja rezervi nafte i gasa samo dodatno potvrđuju. Bogatstvo u ostalim mineralnim resursima, osim što se zna da su najveća na svetu, često su još uvek i za same Brazilce tajna. Ova najveća zemlja Južne Amerike trenutno je jedan od svetskih lidera u poljoprivrednoj proizvodnji, a takođe je i zemlja sa veoma brzim rastom u oblasti čelika, automobilske industrije, petrohemije, avio industrije, industrije naoružanja, i potrošačkih dobara. Stanovništvo Brazila brzo se uvećava i dinamičnost mladih ljudi svakako će biti jedan od najvažnijih potencijala koje ova zemlja u budućnosti ima.

Rusija kao najveća zemlja na planeti raspolaže i najvećim prirodnim resursima u oblasti energetike: nafta, gas, ugalj, hidro potencijali – osnova su na kojoj su u toj zemlji stvoreni svetski veliki kompleksi petrohemija i ostalih takozvanih teških industrija koje su veliki potrošači energenata. Iako se smatra da ruska tehnologija nije uvek na svetskom nivou, to je zemlja koja u oblasti pojedinih vojnih tehnologija predstavlja svakako lidera u svetu. Sila ruskog oružja garant je nepovredivosti ogromnog prostora te države kao i njenih saveznica (među koje spada i Kina). Potencijali koje Rusija ima u poljoprivredi, a koji u prošlosti nisu adekvatno korišćeni, predstavljaju potencijal koji se ubrzano razvija pogotovo u južnim delovima zemlje. Za zagovornike hladnog rata skoro je neverovatan prizor najmoćnijih (za sada) američkih traktora kako od ranog jutra oru nepregledne ruske prostore. S obzirom na ciklično globalno otopljavanje, samo se mogu pretpostaviti mogućnosti koje će ova zemlja imati u poljoprivredi – povećanjem godišnje temperature za nekoliko stepeni. Ogromni prostori pretvoriće se u potencijalno najveće izvore hrane na svetu. Osnovana slabost ruskog razvojnog potencijala predstavlja negativni demografski faktor. Kako je ruski premijer Vladimir Putin to u nekoliko navrata veoma dobro elaborirao u javnosti, država mora najozbiljnije da se pozabavi time, a imajući u vidu odlučnost koju je u više puta demonstrirao, to će se sigurno i dogoditi. Pored toga i predvidljivo političko vođstvo Rusije u narednim decenijama to garantuje.

Kina kao predvidljivi najveći ekonomski džin, narednih decenija prestavljaće enigmu za sve, osim za samu sebe. Kao jedna od najstarijih civilizacija sa temeljima koje ima u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, predstavlja možda najbolji primer države-civilizacije. U takvim državama strategije se prave desetinama i stotinama godina unapred. I pored povremenih odstupanja (uglavnom zbog uticaja novih tehnologija na razvoj) od planiranog, njihova stremljenja su večna. Kina, trenutno najveća fabrika na svetu, prvi put je, po proizvodnji u 2008, pretekla i doskorašnje nezamislivo velikog i nesavladivog velikana u toj oblasti – Ameriku. Kompjuterizacija i primena novih tehnologija na ovako velikom tržištu, jedan je od većih aduta. Glavni potencijali Kine svakako su ljudski resursi. Tu spada i sistem koji je sposoban da brzo donosi velike ekonomsko-političke odluke i da ga brzo realizuje. Najbrže narastajuće tržište i novi lider u porastu svetske tražnje u svetu, sposoban da u kriznim vremenima nadomesti smanjene izvozne mogućnosti, predstavlja siguran oslonac ovoj zemlji. Centralizovano planiranje udruženo nesputanom privatnom inicijativom, a odlično poduprto savremenim, pre svega kompjuterskim tehnologijama, pokazalo se kao najbolji odgovor na svetsku krizu i burne poremećaje mećunarodnih privrednih odnosa, kako je to unapred najavio BRIK. Brzom intervencijom Kina je uspela da smanjenu tražnju na međunarodnom tržištu, pre svega Amerike, nadomesti povećanom unutrašnjom potrošnjom, te će ove krizne godine imati rast BDP preko 8%.

Indija, koja je po rečima Bili Gejtsa (sigurno najvaćeg autoriteta u toj oblasti) najjača u sferi najprofitabilnije od svih industrja softvera. Godišnji prihodi Indije samo u oblasti „prodaje pameti“ (besplatni kol centri, računovodstvene usluge, medicinska dijagnostika) dostiže preko sto milijardi dolara. Pored toga, to je i svakako najveći proizvođač sirovina i poliproizvoda za farmaceutsku i hemijsku industriju (a da ne govorimo o ekologiji). Poljoprivredna proizvodnja koja je u svetskim razmerama velika, sve više se bazira na najnovijim tehnologijama i primeni nauke što im omogućava i sve veće zadovoljenje potreba populacije koja broji dobro preko milijarde. Nagli rast i ostalih industrija (auto, čelika, petrohemije) samo je signal da se i ova država-civilizacije nalazi u nesagledivo velikom razvojnom ciklusu.

Iz ovog kratkog opisa nekih od glavnih potencijala zemalja BRIK-a, vidi se da im resursi za globalno vođstvo ne nedostaju. Šta bi onda moglo da prestavlja prepreku u globalnoj razvojnoj priči na čijem bi čelu bila ova grupa zemalja?

Pretpostavka za održivo globalno razvojno vođstvo svakako predstavlja stabilno poslovno okruženje. Po zapadnim analitičarima, a pogotovo političarima, to zemlje BRIK-a ne poseduju. Poslovno okruženje u ovim zemljama, a pre svega korupcija, predstavlja problem koji će se rešavati decenijama, a dostizanje međunarodnih standarda predstavljaće glavni problem u napretku ovih zemalja. Birokratizovani državni aparati predstavljaju prepreku lakoći poslovanja, odnosno donošenja poslovnih odluka koje se brzo i lako mogu primeniti. Sve ovo, uz navodno nepostojanje vladavine prava predstavlja razlog nedostatka poslovnog poverenja kako domaćih, tako i stranih investitora koji garantuju nastavak dinamičnog razvoja ovih zemalja. Interesantno poglavlje u razvoju BRIK zemalja predstavlja demografski izazov koji u njima ima direktan uticaj na socijalnu stabilnost kao jedan od glavnih uslova stabilnog dugogodišnjeg razvoja. Posebno zapadne analitičare zabrinjava nedostatak otvorenosti ovih društava i mogućnost prihvatanja novih standarda i ponašanja uobičajenim u zapadnim demokratskim društvima. Niska produktivnost, velika urbanizacija i neravnomerana raspodela društvenog profita su mesta na kojima zastaje polet u ovoj asocijaciji. Kineze mora da brine starenje nacije, a Rusi su sami sebi najveći neprijatelji (alkohol i bela kuga). Analitičke, a pogotovo političke primedbe predstavnici ovih zemalja odbacuju kao nerezumevanje funkcionisanja ovih društava od strane Zapada. Nedobronamernost i zluradost se tumači  kao pokušaj da se putem medijske satanizacije zaustavi ili uspori neminovan tok istorije i da se stanovništvo zapadnih i ostalih zemalja što duže drži u medijskom mraku, zarad očuvanja stečenih privilegovanih pozicija.

Kako same po sebi nisu koheziona grupa, unutrašnje protivrečnosti i pritajena mesta mogućih ozbiljnijih razmimoilaženja u okviru BRIK-a svakako postoje i predstavljaju jednu od mogućnosti za nejedinstvo unutar njih. Kako se iz prošlosti vidi, tri azijska člana već su u prošlosti bivali u međusobnim sukobima, pa čak i kratkotrajnim ratovima. Prisetimo se sukoba Indije i Kine na Himalajima 1962, ili sukoba na reci Usuri u Sibiru pre manje od 40 godina na kinesko ruskoj granici, gde su ove dve zemlje imale žešći sukob svojih oružanih snaga. Iako su u međuvremenu ove zemlje postale čak i članice veoma važne Šangajske organizacije za saradnju, pandanu NATO saveza u Aziji, čiji je cilj upravo sprečavanje i širenje zapadne vojne alijanse u ovaj region, to ne isključuje neke nove, pogotovo ekonomske probleme između ovih zemalja. Indijska asocijacija privrednih komora FICCI, upravo je objavila da su njene članice veoma zabrinute za nagli uvoz kineske robe na indijsko tržište. Kako je kineska roba često jeftinija od indijske za 20 do 40%, to zaustavlja rast indiskih malih i srednjih preduzeća i priozvodi dodatnu nezaposlenost koja je jedan od većih indijskih problema. Pozivajući vladu na otvoreni protekcionizam signalizira nezadovoljstvo indjskih privrednika stanjem u odnosima Kine i Indije na privrednom planu. Takođe, Kina u brzo narastajućoj indijskoj industriji vidi ne samo lokalnog konkurenta, već zbog slične mreže imigranata koji su glavni prodavci i promoteri njihovih roba po svetu – i globalnog konkurenta. Nagli razvoj kineske vojne industrije (kao uostalom i svih drugih) za Rusiju predstavlja izazov, makar samo kao sužavanje njihovog najvećeg tržišta u toj oblasti. Nešto slično dešava se i u Indiji, gde se u prostor u toj oblasti ubacuje Amerika, želeći da se nametne kao glavni partner u razvoju svih vidova indijske armije, a pogotovu mornarice i naravno nuklearnih reaktora, gde je do skoro Rusija bila neprikosnoveni lider. No, za sada su to periferna dešavanja ako se imaju u vidu zajednička bezbedonosna, energetska i druga mnogo važnija pitanja. Brazil do skoro jedna od najviše zaduženih zemalja, uskoro će postati jedan od bitnih svetskih finansijera. Realizacijom i otvaranjem novih nalazišta nafte i gasa postaće i jedan od glavnih centara za određivanj cena energenata na svetskom tržištu, a imajući u vidu da već sada svoje potrebe za gorivima sa 80% zadovoljava sopstvenom proizvodnjom bio goriva, sigurno će biti za umerenije cene ostalih fodsilnih energenata, koje će izvoziti po celom svet. Kina je već kupila velike količine nafte i gasa od Brazila, a ugovor je sklopljen u nacionalnim valutama kao potpora novoj svetskoj monetranoj politici koja se neće zasnivati na dolaru. Svako snižavanje cena ove vrste energenata predstavlja direktan udar na ruski budžet i njihov dinamičan razvoj, pa je stoga i ovo jedno od mesta gde su moguća razmimoilaženja unutar BRIK-a. Interesantno je da je na prvom samitu vođa zemalja BRIK-a, usporena zamisao na realizaciji nove svetske valute koja bi zamenila dolar. Iako je ovo bio jedan od najvažnijih zahteva sa prvog zvaničnog zajedničkog pojavljivanja ministara spoljnih poslova u Jekaterinburgu maja 2008, na ovogodišnjem samitu lidera ovih zemalja to pitanje malo je skrenuto u stranu, prvenstveno zbog velike ruske i kineske potrebe da smanje svoja potraživanja u dolarima koja imaju u SAD i drugim zemljama.

No, unutrašnje protivrečnosti nisu jedini i najveći problem sa kojim se ove zemlje susreću na putu ka ostvarivanju nove geopolitičke situacije koja bi bila znatno različita od doskorašnje. Nova aktivna politika prema ovim zemljama od strane Amerike i njenih saveznika sastoji se svakako od pokušaja da se međusobne veze zemalja BRIK-a što više oslabe, a njihov sada već evidentan uticaj u svetu umanji. Amerikanci razdvajanjem prioriteta na ekonomske, o kojima će u budućnosti uglavnom razgovarati sa Kinom, i vojno-političke, o kojima će se dogovarati sa Rusijom, žele da različito rangiraju BRIK zemlje i uvuku ih u međusobna sumnjičenja o stvarnim namerama. Brazil je u tom scenariu predviđen kao zemlja koja bi u američkom interesu kontrolisala region Južne Amerike. Sa Indijom se, pak, razvija puna saradnja u nuklearnom i pogotovo vojnom području, kao jedinom pravom demokratijom dostojnom  najvećih investicija za koje Amerika ima interes.

I dok se u svetu ubrzano vode polemike koji je od puteva oporavka svetske privrede najbolji: japanski umreženi kapitalizam, evro dirigovani kapitalizam ili možda državni, intervencionistički američki kapitalizam, Kinezi dokazuju da se njihov socijalistički kapitalizam u autoritativnoj izvedbi ponajbolje drži, a društvo mu pravi kapitalistički socijalizam indijskog tipa.

Presednik Obama (i njegovi savetnici) greši kada izjavljuje da će Amerika i Kina voditi glavni dijalog tokom 21. veka. Najinteresantniji dijalog i nadmetanje dve super države-civilizacije najstarije na svetu, Indije i Kine, obeležiće ovaj vek, a pogotovo njegovu drugu polovinu.

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/da-li-je-brik-novi-motor-svetske-ekonomije-q.html?alphabet=l

[Guest Alefshin]

A ja pomislila na pravi brik 0442_feel bleh tj tunizanski brik klapklap

????, ??? ?? ???

[after_silence]

To je vrsta bureka njihovog, mada postoji i buREk, ovo velikim bi bio akcenat klapklap

Sa jajetom unutra, persunom i lukom, hrskavo i vrlooooo uskusno.

Za razliku od vecine arapske kuhinje ili pre bih rekla berberske, koja je prilicno ljuta da ti pamet stane, ovo je blago i lepo, prava poslastica...