Сабор Јерменске Цркве припрема канонизацију жртава геноцида

[Guest]

Сабор Јерменске Цркве припрема канонизацију жртава геноцида

11. Октобар 2013 - 7:35

 

 

Више од 60 јерменских архијереја из целог света заседали у Ечмиадзину под заједничким председавањем  Католикоса Карекина и Католикоса Арама

 

Беч-Јереван, 9.10.2013 (КАП). -Јерменска Апостолска Црква припрема за 2015. годину колективну канонизацију  мученика жртава геноцида над Јерменима у Османском царству. Архијерејски сабор Јерменске Апостолске Цркве је на свом недавном заседању од 24. до 27. септембра одржаном у Ечмиадзину поводом питања  причислења светима око 1,5 милион жртава генпцида, донео о овоме начелну одлуку, јавља Фондација „Про Оријенте“ у среду.  Реч је о првом свејерменском архијерејском сабор од 1651. године.

 

На заседању је учествовало 62 архиепископа и епископа из целога света под заједничким председништвом Католикоса свих Јермена Карекина II и Католикоса Киликије Арама I. Главна тема на дневном реду Сабора у Ечмиадзину западно од јерменске престонице Еревана била је пастирска служба Јерменске Апостолске Цркве у условима живота данашњег човека.

 

По питању канонизације основан  је посебан одбор који ће дубље  проучити како обавити индивидуалну и колективну канонизацију.  Налази одбора размотриће се на следећем заседању Сабора ради коначне одлуке. Одбор ће разрадити одговарајуће црквено-правне уредбе и сачинити чин канонизације.

 

У турским средствима информисања се веома критички осврће на одлуку јерменског Архијерејског сабора. Званична Турска одбацује израз „геноцид“ у вези са збивањима почев од 24. априла 1915. г., мада се у последње време у турским градовима 24. априла одржавају комеморације за прогнане и побијене јерменске грађане. Турска страна сматра да оваквом саборском одлуком контроверза између Турске и јерменске дијаспоре поприма верску димензију.

 

С јерменске  стране се указује да је ова верска димензија геноцида чињеница. И премда су главни кривци за геноцид – „Одбор за јединство и напредак“ (ittihad ve Terakki) је за време Првог светског  рата владао у Османском царству – углавном били атеисти, одн. агностици, они су играли и на верску карту приликом  спровођења систематски планиране кампање на истребљењу. Наиме, они Јермени који су прешли на ислам, остали су поштеђени.  Број потомака тих исламизираних Јермена у Турској има данас на стотине хиљада, ако не и милиона.

 

Поред Јермена, „чистка“ провођена од 1915. до 1920. г. погодила је и хришћане сиријске традиције и малоазијске Грке.

 

 

 

Извор: Катпрес