Свети Кирил Лоукарис, патријарх константинопољски

[Guest]

СВЕТИ КИРИЛ ЛОУКАРИС, ПАТРИЈАРХ КОНСТАНТИНОПОЉСКИ (+ 1638)

A+ A-

 

 

Цео живот Патријарха Кирила I Лоукариса (Луцарис) се може окарактерисати као непрастан подвиг и брига за интегритет и сигурност Православне Цркве.

 

Свети Кирил Лоукарис је рођен 1572 у Хераклиону на Криту. Био је ученик Мелетиоса Властоса, чувеног монаха који је предавао у Манастиру Свете Катарине. Када је завршио опште часове наставио је образовање под менторством писца и проповедника Владике Максима Маргуниоса из Китхире (1549-1602). Завршио је школу у Венецији (1584-1588), а касније се уписао на Универзитет у Падови (1589-1593).

 

Када му је било 21 година, 1593, рукоположен је за ђакона, а касније за свештеника. Рукоположио га је Патријарх Александријски Мелетиос Пегас (1549-1601), који је увидео квалитете овог младог човека и подржавао га је на различите начине.

 

Пријатељство Светог Кирила са Васељенском Патријаршијом у Константинопољу и поготово са Патријархом Јеремијом II Траносом дала му је могућност да се из прве руке упозна са проблемима које Православна Црква суочава. Касније је путовао кроз Русију и Украину, да би подигао морал Православних и да би их учврстио у њивој борби против Унијатске пропаганде прозелитизма.

 

Када је напунио 30 година, Свети Кирил је изабран за Патријарха Александријског, наследивши Мелетиоса Пегаса. Као Александријски Патријарх (1601-1620), Он је реорганизовао Патријаршијске финансије, обновио цркве, проповедао, и био у сталном контакту са Црквама у Јерусалиму, Кипру и Русији. 1612 године вршио је дужности Администратора Васељенске Патријаршије. Али, сво време, проблеми које су стварале Унијатске Цркве у јужнозападној Русији и у Константинопољу су били највећа брига за њега. Да би нормализовао односе између Цркве у дијаспори са Патријаршијом често је био у контакту са Православном Црквом у Енглеској. Као резултат овог труда многи млади Грци су били позвани да студирају у Енглеској. Један од њих је био Митрофан Критопоулос, који је касније постао Александријски Патријарх (1589-1639). Свети Кирил је поклонио Краљу Јакову веома лепу књигу Светог Писма, познату као Кодеџ Александринус.

 

Новембра 4, 1620, Свети Синод Константинопоља је изабрао "Светог Кирила, познатог по његовим врлинама и по мудрости," за Васељенског Патријарха. Од 1620 до 1638 Свети Кирил се нашао у центру борбе између Паписта и Реформиста, док је Константинопољска Црква била под жестоким притиском пропаганде Језуита.

 

Државна дипломатија је активно учествовала у конфликтним акцијама Језуита и Реформиста. Француска и Аустрија су помагале Риму, док је "Цонгрегатио де Пропаганда Фиде" организовала заверу против Светог Кирила. Део плана је био да посвађа Патријарха са свештенством и мирјанима, ширећи лажне гласине да је Свети Кирил Калвиниста. Са друге стране Амбасадори Француске и Аустрије су вршили притисак да се Свети Кирил смени.

 

И заиста, Свети Кирил је био смењен пет пута и сваки пут је био поново изабран за Патријарха од стране свештенства и подржком Православне популације. Англиканци и Протестанти су такође подржавали повратак Светог Кирила јер им је то одговарало. У вртлогу политичких и религијских конфликта које су стварале опасну климу, Свети Кирил је, по његовом мишљењу, бирао пут који ће најбоље служити Православној Цркви. Он је био потпуно упознат тадашњим ктитичним стањем и инвазивним утицајем Језуита. Због тога је написао:"Језуити желе да униште Патријаршију и целу Грчку Цркву."

 

Са друге стране, Калвинисти су користили политички утицај, дипломатију, новац, и сва друга средства да утичу на Патријаршију и Православну Цркву да прихвате Калвинистичко учење.

 

Око тог времена, Калвинисти из Женеве су почели да издају превод Светог Писма на модерни Грчки језик од Максима Цаллиполитиса. Свети Кирил је осећао дужност да санкционише Цалиполитисов превод, јер је садржао Калвинистичко учење које би могло да направи конфузију међу мирјанима. Конфузија је постала хаотична, када су Калвинисти из Женеве издали прво Латинско издање, такозвано "Луцарианова Исповест" у којој је изгледало да Патријарх прихвата Калвинистичко учење и да издаје Православље. Од 1629 до 1633 "Источно Исповедање Хришћанске Вере" је издато под именом Кирил Лоукарис на Латинском, Грчком, Француском, Немачком, и Енглеском. Ј.Кармирис пише:"Ова непажљиво написана "Исповест" проузроковала је велике потресе у Цркви и преокупацију не само у Цркви већ и код политичара. На почетку су сви веровали да је то лаж, а не право дело Патријарха. После 30 година од првог издања познати историчари покушавају да расјасне да ли је Патријарх аутор овог дела о којима пишу Калвинисти. Патријарх је неколико пута изјавио да Он то није написао и потврђивао је јавно своју Православну Веру како усмено тако и писмено."

 

Свети Кирил Лоукарис се налазио између неколико супротних религијских струја. Са једне стране Протестанти су покушавали да искористе Православље у борби против Римокатолика, а са друге стране Калвинисти су писали лажи о Патријарху. У исто време Језуити су достигли ектремизам, па је Патријарх био издан и осуђен. Јуна 27, 1638 Свети Кирил Лоукарис је био обешен, а тело му је бачено у Босфор. Касније, Мануел Гедеон пише:"море је тело Светог Кирила избацило на обалу острва Халкија, јер је Свети Кирил један од најбољих Православаца. Тело Светог Кирила је уз почасти сахранио Патријарх Партхениус I (1639-1644) у врту историјског Манастира Пресвете Мајке Божје Камариотиссе на Халкију."

 

Од Атанасија Палиоураса

 

 

Превод са енглеског Владимир Србљак

4 октобар 2013 год.

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2012/06/saint-cyril-loukaris-patriarch-of.html

 

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=7251