Храм Христовог Васкрсења

[Guest]

Припреме освећења подгоричког Саборног храма

6. Септембар 2013 - 10:18

 

 

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предсједавао је јуче у Митрополији на Цетињу сједницом Оперативног одбора за припрему прославе јубилеја 17 вјекова Миланског едикта и освећења Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици заказаног за 7. октобар. На састанку су анализиране досадашње и планиране нове активности и подијељене појединачне обавезе члановима одбора везане за припрему свечаности.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Банатски деран]

Освећење ће обавити православни Патријарси: васељенски, јерусалимски, руски и српски, уз саслужење представника свих помјесних православних цркава.
Будимо учесници највећег догађаја у историји Црне Горе.
У славу Божју,част предака и напредак потомака!






http://www.youtube.com/watch?v=SuwcAunuuaU

[Guest]

У подгоричком храму Христовог Васкрсења постављен централни полијелеј

24 уторак сеп 2013

Posted by radiosvetigora in Из Митрополије

≈ Оставите коментар

 

 

 

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, чије освећење ће 7. октобра обавити неколико православних Патријараха и Епископи свих помјесних православних цркава који ће учествовати на централној прослави 17 вјекова Миланског едикта, данас је постављен централни полијелеј, рад мајстора из украјинског града Лвова, заједно са четрнаест других, мањих полијелеја.

 

Подизању полијелеја присуствовали су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и амбасадор Украјине у Црној Гори госпођа Оксана Сљусаренко.

 

Митрополит Амфилохије је предузећу „Светлосервис“, чији мајстори су урадили полијелеј, и његовом директору Чуби Игору Ивановичу уручио специјалну захвалницу Митрополије црногорско-приморске „за израду полијелеја уникатног по својој љепоти и размјерама“.

„Колико је мени познато, оваквог полијелеја сигурно нема на Балкану, можда негдје у Русији у великим храмовима, а да не говоримо да га нема ни на Западу“, рекао је Митрополит Амфилохије приликом уручења захвалнице.

 

Он је рекао да овај подухват служи на част и господину Ивановичу, и његовим сарадницима и његовом предузећу. Уз захвалницу, Митрополит му је предао на дар и икону Светог Петра Цетињског, као и друге пригодне поклоне његовим сарадницима.

 

И амбасадорка Оксана Сљусаренко уручила је Ивановичу и његовим сарадницима захвалнице украјинске амбасаде у Подгорици.

 

„Мени као амбасадору Украјине је посебно пријатно да се захвалим мајсторима из Лвова због тога што су овакви прави мајстори имиџ за своју земљу. И данас, кад су они завршили овај главни елемент у овом дивноме храму, ми као Украјина смо поносни што имамо вјековну везу са вама, али и везу преко свог доприноса у архитектури овога храма“, рекла је украјинска амбасадорка.

 

Она је казала да је тражила податке о полијелеју и да је, према тим подацима, он један од највећих у Европи. „Нема већег полијелеја од овога у европским православним храмовима“, рекла је госпођа Сљусаренко.

[Guest]

Подгорички храм као из доба Византије

 

 

На 1700. годишњицу Миланског едикта, Подгорица добија храм Христовог васкрсења који, како кажу градитељи, подсјећа на ранохришћанске светиње.

 

Свештеник Предраг Шћепановић напомиње да је тај сакрални објекат, који ће се освештати 7. октобра, у себи синтетизује историју Црне Горе, као и стилове истока и запада, Шћепановић истиче да је Подгорица била једини главни град у Европи без таквог, „саборног храма“. Иако је почетком деведесетих, када је кренула прича о градњи, било идеја да храм буде на Горици, Шћепановић сматра да је изграђен на најбољем мјесту.

 

„Храму је ту било мјесто из више разлога. Ту се налазе три ‘слоја’ гробља из 9, 16. и 19. вијека. Управо су гробови уз храмове највеће светиње и гробље увијек роди цркву. Ту је 1925. изграђена црква. Осим тога, има један запис Андрије Јовићевића који говори да је ту била једна црква из доба краља Милутина из 14. вијека коју су градили Момишићи, који су ту дошли :из села Момош код Призрена“, каже Шћепановић.

 

Свештеници би свакако били срећнији да храм нијесу окружиле зграде, али се надају да ће „те људе који живе у тим зградама звоно дозивати“.

 

„Да долазе у храм од којег они већ имају ‘користи’ јер сада је најскупљи квадрат у том дијелу града. На другој страни потрудићемо се да осатак простора остане слободан и да се храму може прићи са свих страна“, прича Шћепановић.

 

Идеја о градњи, прича свештеник, родила се почетком 20. вијека, али требало је да прође скоро сто година да би 1993. године био постављен камен темељац.

 

У времену дубоке економске и политичке кризе, у првој половини деведесетих. Српска православна црква је имала значајан друштвени утицај, обилато помогнута од државе. Однос дуговјечне власти према градитељима подгоричког храма, ипак се мијењао по принципу топло-хладно, па је локална самоуправа 2004. године чак пријетила рушењем и санцијама због наводне нелегалне градње. Исте године, у једном саопштењу подгоричког СНП-а каже се да је „Мило Ђукановић као предсједник Републике поклонио позлаћени крст и присуствовао његовом подизању на куполу храма“.

 

Напоредо са политизацијом, подршка богатих и утицајних појединаца је стизала чак и у времену када је просјечна плата била испод границе сиромаштва.

 

Изградња храма је, како тврди у Митрополији Црногорско-приморској, до сада коштала шест и по милиона еура. За уређење околине храма, како каже свештеник Шћепановић, требаће још између 500.000 еура, а можда и читав милион.

 

„Прилоге не мјеримо висином износа, јер је по оној јеванђељској већа љепота коју је дала удовица негов оно што су да ли богаташи, морам рећи да је највећи приложник вјерни народ. Од већих приложника ту је Влада, србијанске компаније Дунав, Телеком, НИС, као и привредник Миодраг-Дака Давидовић“.

 

Иако се о томе годинама прича, Шћепановић каже да међу политичарима нема регистованихприложника. Када је ријеч о помоћи Владе, Шћепановић каже да је држава дала скоро 1,75 милиона марака.

 

„Исто тако је тачно да је велики дио тога новац држави враћен кроз плаћање ПДВ-а, иако је чланом 26 став 9 Закону о порезу на додату вриједност, промет вјерских производа и услуга ослобођен плаћања ПДВ-а“.

 

Храм који је пројектовао београдски архитекта Предраг Ристић, аутор пројеката 88 цркава, у градитељском и умјетничком смислу требало би да представаља симбиозу истока и запада, византијских, рашких и приморских стилова.

 

Протомајстор инжењер Момчило Станојевић, директор градње храма, напомиње да је изнад олтара фреска Силазак духа светога на апостоле и све земаљске народе.

 

„Њена површина је 320 квадрата и на њој ће ће наћи све расе и све нације. У томе је смисао приче“, рекао је Станојевић.

Осим доминантно домаћих материјала градње у храму су заступљени и дјелићи мозаика са свих меридијана: зелени мермер из Индије, звона ливена у Русији, полиелеји (лустери) прављени у Украјини, неке фреске из Бјелорусије.

Храм у градитељском смислу повезује различите епохе у историји ових простора па је један пирг (кула) посвећен Светом (Јовану) Владимиру, а други Симеону Мироточивом.

 

„Многи кад уђу у храм због раскоши помисле да је ријеч о богомољи из периода Византије или неком руском храму из првих вјекова који се обнавља. Иако су, када је почела градња митрополита АмфУохија питало, зашто то радиш, Црногорци нијесу побожни сада видимо да је сваки труд био вриједан и да је и оволики простор премали да прими оне који су се молитвом припремили за причешће“, прича Шћепановић.

 

 

Дукља, Превлака, Градина Мартинићка

 

Протојереј Драган Митровић, академски вајар који се црквеном архитектуром бави 30 година, трудио се да у каменој пластици, спољашњости и унутрашњости храма нађе мјеста за сваки вриједни детаљ из црногорске историје.

 

„Зато ту можемо наћи све што је вриједно насљеђе Црне Горе почев од Дукље, преко Превлаке, Градине Мартинићке и каснијих времена, дакле све оно што је вјековима грађено и стварано на овом простом. Он ће због тога бити јединствена света галерија свега вриједног што се дешавало у архитектури и култури Црне Горе од првих вјекова раног хришћанства, преко прероманике, романике и осталих епоха и утицаја“, објашњава Шћепановић.

 

На стубовима, вратима, луковима/каменим плочама уклесани су библијски, али и мотиви из историје Црне Горе од ободског слова до грбова властеле.

 

„На мегалитима (стубовима) имате мотиве из Старог и Новог завјета, ту је и пођгоричка чаша или дискос која се чува у Петрограду као реликвија од непроцјењиве вриједности. Ту је 14 врата у бронзи на којима горе имамо сцене из Старог и Новог завјета, а доље грбове свих црногорских владара. Дрвена врата у крипти гдје имате у дуборезу грбове свих црногорских владара и на капителима имате грбове владара. Неких врата на храму се не би постидјела ни Аја Софија. Ту нема реплика, него је у њега уткана читава наша историја и кутура“, каже Станојевић.

 

 

Лустер највећи у Европи, 2.800 квадрата позлате

 

Протомајстор инжењер Момчило Станојевић, директор градње храма каже да је ова грађевина јединствена по систему градње и по многим мотивима који су утиснути у његове мегалите.

 

„На фасади су мегалити, камени блокови скупљени у околини Подгорице који су нетакнути монтирани на фасаду. Ту је и даниловградски мермер маљат све до кубета. Друга особеност је то што је комплетна позадина фреска рађена у позлати. То је посљедњи пут тако рађено прије 800 година када је грађена Студеница. Умјесто лаписа и оне плаве боје која симболизује небески свод у рају овдје је рађена позлата. Сигурно има око 2.800 квадрата позлате“, објашњава Становјевић.

 

Храм има највеће звоно на Блакану од 11 тона, али вјероватно и једно од најмањих од три и по килограма.

 

„Имамо полиелеј (лустер) у наосу (центру храма) у чијем је средишту хорос централни лустер од 1.200 килограма који је ливен од бронзе који је највећи у Европи. Остали полиелеји су олтару од 350, западној апсиди 250 и 14 у нишама од по 50 килограма. Имамо јединствен случај да у наосу на поду имамо мозаик од 14 квардата Нојева барка. Мислим да је јединствен и по каменој пластици и да је одмах иза јеруслимских храмова“, каже протомајстор.

 

 

Миодраг Бабовић

Извор: Вијести

[Guest]

Подгорички Саборни храм – васкрсење црквене архитектуре из царских времена

Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, чије освећење је заказано за 7. октобар, јединствен је по својој архитектури и љепоти и овакви храмови су последњи пут у историји рађени у вријеме великих хришћанских царева који су подизали оваква велелепна здања, саопштено је на данашњој прес-конференцији коју је Митрополија црногорско-приморска организовала у Подгорици.

Протомајстор Храма Момчило Станојевић казао је да он и остали градитељи ове светиње још нијесу свјесни значаја дјела које је урађено у протеклих двадесет година.

Он је казао да храм има основу од 1270 квадратних метара, колико има и његова крипта, да му је висина 41,5 метара, и да је на њему седам позлаћених крстова и 17 звона, од којих је једно тешко 11 тона. „Подгорица и Црна Гора су добиле Саборни храм Христовог Васкрсења по много чему јединствен у васељени, што у умјетничким радовима, што у архитектури, што у души и свему ономе што се у њему може видјети“, рекао је Станојевић.

„Храм има највећи полијелеј у Европи, што нисмо знали када смо га наручивали него смо то сазнали од његових ливаца из украјинског града Лвова који су дошли до тог податка. Таквог полијелеја заиста нема другдје, јер је тежак 1200 килограма“, рекао је он и додао да послије Јерусалимског храма овај храм има највише камене пластике на самој фасади, укупно 1860 квадратних метара.

Станојевић је саопштио и податак да је мозаик Христовог Васкрсења, који се налази изнад улазних врата, највећи у СПЦ јер покрива површину од 59,5 квадратних метара.

Секретар Одбора за градњу храма јереј Мирчета Шљиванчанин рекао је да умјетничко украшавање храма нешто заиста посебно. „Саборни храм по својој умјетничкој љепоти представља бисер међу храмовима. Он је једна синтеза цјелокупног хришћанског умјетничког наслеђа, како ранохришћанског тако и новијег, нарочито са простора данашње Црне Горе“.

Он је посебно нагласио да храм обухвата и хришћанско умјетничко наслеђе Свете земље и Светог града Јерусалима који је срце хришћанске васељене.

„Та богата украшеност храма ће бити оно чиме ћемо се ми, као народ и као покољење, сигурно поносити“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин.

На конференцији је саопштен и податак да је подгорички Саборни храм највећа црква у хришћанству осликана у фреско техници.

Фрескописац Милош Јанићијевић – Рашки је казао да послије 800 година од осликавања Сопоћана, који припадају свјетској културној баштини, први пут имамо храм осликан са позлатом на фреско-малтеру.

„То је једна врло важна чињеница и до тога не би дошло да није било нашег светог оца Митрополита Амфилохија. Он је једини Епископ у Српској Цркви који инсистира на фреско техници“, рекао је Рашки.

Фресокиписац Борис Маркуш је казао да потврђује да је у подгоричком храму „фрескопис као ликовна техника васкрсао“.

Учесници данашњег преса Митрополије најавили су наставак радова на уређењу простора око храма након освећења.

Медијатор преса био је парох подгорички протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Р.В.

[Guest]

Митрополит Амфилохије: Подгорички храм је наш принос хришћанској култури и цивилизацији

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије казао је да је Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици никао у тешком времену.

„Та тешка времена су овај престони град данашње Црне Горе пратила кроз сву историју, од древне Диклитије, па онда редом, до данас“, рекао је Владика на конференцији за новинаре коју је данас у Подгпорици организовала Митрополија црногорско-приморска поводом предстојеће прославе 1700 година Миланског едикта и освећења подгоричког Саборног храма.

Он је рекао да су на овом простору биле и постојале хришћанске светиње од апостолских времена, од појаве хришћанства на овим просторима. „Те светиње су биле управо ту око оног мјеста гдје је никао овај величанствени храм, од апостола Павла и апостола Тита, а нарочито од трећег и четвртог вијека, то јест од времена великог цара Константина“.

„Управо на том освештаном простору је израстао овај храм Христовог Васкрсења, као наш принос, принос народа Божјег овога мјеста васкрсломе Христу и у исто вријеме као принос Црне Горе свјетској хришћанској култури и цивилизацији“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да је подгорички храм представља синтезу црквене архитектуре истока и запада. „Тако је овај храм саборни и по том неком свом васкрсавању кроз њега свеукупног културног и духовног наслеђа овог поднебља и овог мјеста. Онај ко буде проучавао храм видјеће шта све није у њега уграђено, какви све орнаменти нијесу пронађени и поново васкрсли, и споља и у унутрашњости храма“.

Митрополит Амфилохије је новинарима показао реплику Подоричког дискоса познатог у науци као „Подгоричка чаша“, који је у 19. вијеку пронађен на остацима древне Дукље, а сада се чува у Ермитажу у Санкт-Петербургу. Он датира управо из времена Светог цара Константина.

„Не ради се ни о каквој чаши већ о литургијском дискосу. Кроз овај храм и овај дискос је васкрсао и постао познат у читавој васељени“, рекао је Митрополит црногорско-приморски и најавио да ће он бити поклон православним патријарсима и архиепископима као успомена на чин освећења храма.

Владика је посебно заблагодарио свима који су се уградили у овај храм кроз прилоге – од архитеката, мајстора, сликара и вајара из свих крајева „одавде до Београда, Екатеринбурга, Санкт-Петербурга, Јерусалима, Вороњежа, Лвова“.

„Оно што мене највише дира, морам да признам, то је сиротињска лепта која је уграђивана у храм. А таквих је безброј“, рекао је Владика и навео примјере пензионера са малим примањима и радника подгоричких и других предузећа који су редовно од својих малих мјесечних примања издвајали финансијска средства за градњу храма.

Владика је рекао да је Влада Црне Горе у старту градње храму приложила 1 725 000 ондашњих марака. „Влада је и сада поново притекла у помоћ, не само оснивањем одбора за прославу и освећење храма. Исто тако и градоначелник Подгорице Миомир Мугпоша. Имали смо у своје вријеме, као што знате, и одређених трвења између Главнога града и Митрополије, међутим, овај храм очевидно, поред осталих чуда чини и то чудо, и то и јесте његов смисао, да обједини и помири људе, да их збратими“.

„То је смисао свих храмова. Храм је управо тако грађен и тако се он и освећује“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је посебно нагласио помоћ у градњи храма коју су пружила Министарство вјера и предузећа из Србије, као што су М-тел, Дунавосигурање, НИС, Железнице Србије, као и помоћ наших исељеника из Америке.

„Око шест милиона евра је до сада утрошено у градњи овога храма“, казао је Митрополит Амфилохије.

Владика је рекао да се на свечаност освећења храма очекује долазак црногорских државних званичника и званичника из региона, представника других хришћанских цркава и традиционалних вјерских заједница, дипломата, научних, културних, и политичких посленика.

Он је рекао да ће освећењу храма присуствовати и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је храму приложио 50 000 евра.

„Занимљиво је да сада много туриста обилази храм и многи од њих питају из ког је вијека. То ми је најдрагоцјенија похвала“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

Васељенски Патријарх Вартоломеј: Освећење подгоричког Саборног храма – изузетан догађај

Његова Свесветост Архиепископ Константинопоља, Новога Рима Патријарх васељенски Господин Вартоломеј вечерас је казао да је радосан што је поново у Црној Гори гдје је прије двадесет година у посјети званичној Српској православној цркви имао част и радост да положи камен темељац Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

„Сада ме Господ удостојио да, заједно са предстојатељима осталих помјесних Православних цркава, оно што смо утемељили прије двадесет година заједно освештамо“, казао је Патријарх Вартоломеј у изјави медијима на подгоричком аеродрому.

„Освећење православног, нарочито саборног, катедралног храма представља изузетан догађај за то мјесто и за Цркву православну“, рекао је Његова Свесветост.

Он је додао да је сјутрашњи дан сам по себи изузетан јер се освећење подгоричког Саборног храма остварује заједно са првојерарсима Православне цркве. „А изузетно је значајно због тога што је храм посвећен Христовом Васкрсењу. Васкрсење је суштинска порука свијету и човјеку“.

„У тешким временима, која је прошла и ова земља, и Балканско полуострво, а онда и даље, једина нада ових народа јесте управо нада у васкрсење“, поручио је Патријарх Вартоломеј и додао да у Црну Гору поново долази под новим условима.

Он је објаснио да се радује доласку у Црну Гору у којој среће свог школског друга, садашњег Митрополита Амфилохија са којим је шездесетих година 20. вијека студирао у Риму.

Патријарх Вартоломеј је нагласио да су он и остали првојерарси дошли да подрже благодатно дјело Цркве Христове у Црној Гори које тече кроз вјекове а наставља се и крунише у наше дане освећењем Храма Христовог Васкрсења.

„Посебну молитву упућујем Црној Гори да јој Бог подари јединство, и народа Божјега црквенога, и свега народа који овдје живи. Знамо из историје како су трагични расколи и међусобице. Мој претходник на трону цариградских Патријараха Свети Јован Златоусти је рекао да мученичка крв не може опрати расколе и шизме које се догађају међу људима и у заједници. Сјутра ћемо посебно да се помолимо за то јединство народа Божјег у Црној Гори, као и за мир и јединство у читавом свиојету“, поручио је Патријарх васељенски Вартоломеј.

Р.В.

[Guest]

 

 

 

Директан пренос освећења храма Христовог Васкрсења.

 

ТВЦГ2 и ТВЦГ-Сателит у 8 часова.

 

Подгорица, 7.10.2013.г.Г.

 

http://extratv.me/webtv

 

http://rtcg.me/tv/programska-sema.html?broadcastId=179&typeId=0&day=

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/28747-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81/

[Guest]

444 Корисник (а) чита ову тему

[Guest]

Klikom na ovaj link će vam se otvoriti media player sa programom RTCG SAT.

 

Korisnici sa Windows operativnim sistemom mogu da koriste već instalirani Windows Media Player.

Korisnici drugih operativnih sistema (MacOS ili Linux) mogu da koriste, na primer, VLC Player.

Ukoliko ga nemate na vašoj Windows instalaciji, Windows Media Player možete skinuti ovdje

VLC Player možete naći ovdje

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0-2013-r2516