Разговор са професором Карлом В. Нибуром

[Guest]

Разговор са професором Карлом В. Нибуром (о Шестом симпосиону источних и западних библиста у Београду )

Сусрет источне и западне традиције

Аутор: Марко Јовановић, Број 1116, Рубрика Разговор Овај скуп је био добра прилика да се превазиђе изолација коју можда неки из ове земље осећају. То је био наш заједнички интерес, да превазиђемо ову изолацију и да се ујединимо око будућности ваше земље и напретка ваше библистике.

Разговарамо са професором Карлом Вилхемом Нибуром, председником Одбора за везу са Источном Европом Друштва за изучавање Новог Завета о његовом виђењу протеклог симпосиона источних и западних библиста, након напорног рада, бројних сесија, излагања, дискусија, размене различитих гледишта источних и западних библиста, као и стручњака из области патристике и систематског богословља.

 

Професоре Нибур, реците нам какви су Ваши утисци о подухвату на којем сте радили заједно са Православним богословским факултетом у Београду?

 

– Када је реч о овом симпосиону веома сам задовољан тиме како је протекао, јер је успео да окупи не само библијске истраживаче из више земаља и различитих конфесионалних позадина, већ и патристичке и систематске теологе. То је и био део замисли овог научног скупа који се бавио темом „Свети Дух и Црква према Новом Завету“. Ако задате такву тему групи истраживача из православних и западних традиција, онда не можете искључити историју рецепције. Она је, разуме се, веома важна за православну теологију, која тежи да разуме Свете оце и њихово тумачење Светог Писма, али је, све више и више, важна и за западну традицију која оно што су Свети оци радили у својим егзегетским делима укључује у сопствено разумевање библијског текста. Нарочито смо задовољни овим симпосионом јер смо имали две трећине радова из егзегетске области и једну трећину радова из других области теологије.

 

Стручњаци из области историје рецепције, систематског и патристичког богословља су били веома активни у раду симпосиона, доприносећи не само представљањем својих радова, већ и разменом својих виђења са библијским истраживачима.

 

– То је тачно, потпуно сте у праву. О томе сам разговарао са једним патрологом за време нашег дивног путовања бродом. За њу је ово био први пут да, као патролог, учествује у раду једног библијског симпосиона. Помислила је да се можда налази на погрешном месту. Касније је, међутим, са задовољством говорила о томе што је по цео дан могла да разговара са колегама из библијских области. Све то је искусила као значајан и радостан догађај за некога ко се бави Оцима. То нам је и била замисао када смо започели са организовањем низа симпосиона. Нисмо желели само да прикупимо научне радове које касније можете прочитати у некој публикацији, већ смо хтели да имамо сусрете. Као део програма, сусрете међу истраживачима, сусрете са онима који живе у местима у којима организујемо скупове, са студентима и колегама са ПБФ у Београду, колегама који су похађали овај скуп и представљали своје радове. Ови сусрети чине важан део наше замисли при организовању оваквих симпосиона.

 

Поред тога овај скуп је имао екуменску и духовну позадину, како због теме која је била у средишту пажње, са једне стране, тако и због тога што су, са друге стране, учесници из различитих традиција имали прилику да се сусретну са православним богослужењем и разноврсношћу православне традиције. Како Ви видите екуменске учинке протеклих разговора између источних и западних истраживача?

 

– То питање је заиста важно. О томе смо говорили током закључног заседања нашег симпосиона. Пре свега, треба узети у обзир да ми, који смо се овде окупили, нисмо званични представници својих Цркава. Нисмо нека врста „васељенског сабора“, нити смо изасланици својих Цркава који треба да расправљају о екуменским питањима. Са друге стране, ми смо активни чланови својих Цркава, из различитих традиција. Чак и када радимо као библијски истраживачи, користећи научне технике и методе, ми смо и даље активни хришћани у својој Цркви. Ова комбинација научног приступа и нашег личног идентитета као чланова Цркве је веома важна, и она је у средишту нашег читавог подухвата.

Вама је вероватно познато да смо са организовањем оваквих скупова започели још 1998. Овогодишњи је био шести у низу симпосиона који се организују сваке треће године. Од самог почетка наша основна замисао је била да позовемо библисте из различитих земаља Источне Европе и различитих конфесионалних корена. Увек смо били веома доследни у нашој политици да зовемо припаднике свих конфесија: ако је неко квалификован, треба га позвати, а у том случају нема места ни за каква ограничења. Услов је, свакако, да неко поседује научне квалификације, а не само да је одређене конфесионалне позадине. Тако смо хтели да окупимо истраживаче да уче једни од других, да боље разумеју једни друге и себе саме кроз заједничко читање, истраживање и тумачење Писма. Мислим да смо у великој мери успели у тој намери, иначе не бисмо одржали шест симпосиона до сада.

 

Овим симпосионом се не завршавају Ваше активности. Одбор за везу са источном Европом Друштва за изучавање Новог Завета (EELC SNTS) настоји да организује још симпосиона. На последњој сесији сте рекли да имате намеру да покренете не само велике симпосионе, већ и оне мање на локалним универзитетима. То би, свакако, могло да доведе до зближавања теолошких факултета из окружења. Какав је, дакле, план EELC–а у будућности?

 

– Наравно, ми желимо да наставимо са радом великих симпосиона, који се организују сваке треће године. Још увек се нисмо одлучило за место или тему одржавања наредног. Међутим, ја сам поприлично оптимиста када је реч о одржавању седмог симпосиона. Прибојавао сам се да ћемо се зауставити на овом броју, јер је рана Црква имала само седам васељенских сабора. Свакако смо расположени да организујемо и осми, а можда и девети скуп. Поред тога, тачно је да смо направили план да покренемо рад мањих, регионалних сусрета библиста Источне Европе, које би требало да организују библисти из једне земље, тако што би позивали истраживаче из суседних земаља на дводневни скуп. Свакако је лакше организовати такав сусрет од оног који траје седам дана. За мене, као председника овог одбора, био би велики помак ако би сами библисти из региона били у могућности да сазивају такве скупове, да их организују и можда позову и неколико гостију из других земаља. Све би се збивало на регионалним нивоу, чиме би се постепено осамостаљивали. Није добро да нека организација са Запада стално организује скупове у Источној Европи. То је, наравно, од помоћи, али то, коначно, није намера овог подухвата.Дозволите ми да, на послетку, изразим своју коначну реч захвалности домаћину овог скупа. Ваше срдачно гостопримство је на нас оставило велики утисак. Такође, и то што смо тако топло примљени не само од Православног богословског факултета, чији су чланови уложили много труда око организовања овог скупа, већ и од Ваших архијереја, нарочито од Владике Иринеја који је дао своју пуну подршку његовом одржавању од самог почетка. Тако, сви ми одлазимо кући са предивним искуствима вашег гостопримства и ваше земље. Чини ми се да сам о овоме већ говорио вечерас са Владиком Иринејом. Овај скуп је био добра прилика да се превазиђе изолација коју можда неки из ове земље осећају. То је био наш заједнички интерес, да превазиђемо ову изолацију и да се ујединимо око будућности ваше земље и напретка ваше библистике. Захваљујем свима који су нас овде овако дивно примили.

 

 

Православље