Чувари народне традиције

[Срђан Ранђеловић]

Фестивал културно-уметничких друштава Војводине, одржан у Врбасу, по броју учесника и квалитету програма надмашио све досадашње.

 

 

 

Врбас – Више од деведесет културно-уметничких друштава из свих војвођанских општина, са око две хиљаде чланова, наступило је на 35. фестивалу фолклорних традиција ове покрајине, одржаном минулог викенда у Врбасу. На овој репрезентативној манифестацији изворне игре и песме, обичаја, здравичара, старих заната и кулинарских специјалитета представљено је богато културно наслеђе 26 националних заједница, колико их живи у овом делу Србије. Таква етно-музиколошка разноврсност не постоји нигде у Европи.

 

Од петка по подне до недеље дубоко у ноћ трајала је маратонска ревија аутентичног народног стваралаштва, углавном на пространој позорници у Великој дворани Центра за физичку културу, на којој су се смењивале фолклорне и певачке групе, док је на платоу испред овог здања приређен својеврсни сајам народних рукотворина и старих заната. На двадесетак штандова најзаступљенији су музички инструменти, народне ношње, плетива, везови, разни украси, керамичко посуђе и предмети за домаћинство, маштовито креирани „баш као што некад бејаше“. На изложби старих јела посетиоци су, уз дегустацију, могли уживати у укусу и мирису карактеристичним за већ помало заборављене бакине кухиње, а ни слаткиша – лицидерских срца, бомбона свилених и гумених, па ни штрудли разних није мањкало.

 

У атрактивном фолклорно-музичком делу програма виђени су, кроз занимљиве кореографије, сценски прикази древних свадбарских и жетелачких обичаја, надигравања млађарије у колу, девојачких и момачких натпевавања на поселима…Преплитали су се мађарски чардаш и црногорски оро, личко глуво коло и украјински хопак, буњевачко коло и сремски бећарац, па русинска доља и шумадијски моравац…

Наступило је 140 извођачких група, различитог узраста, чији су чланови, одевени у живописне народне ношње, одсликавали сву раскошност културне мапе Војводине.

 

– Окупили су се овде, на једном месту, чувари традиције Срба староседелаца у Војводини, потомци колониста из врлетних предела Црне Горе, Херцеговине, Крајине, Лике, Баније и Кордуна, као и бројних националних мањина које баштине културу и традицију својих матичних држава – рекао је Саво Мучибабић, председник Савеза аматера Србије, наговештавајући да ова манифестација треба да добије међународни карактер, са учешћем културно-уметничких друштава из свих земаља у окружењу из којих води порекло знатан део становништва Војводине.

 

Према оцени кореографа Љубомира Вујчина, руководиоца Фолклорног ансамбла „Врбас“, овакве смотре су најбоља потврда да се све већи број младих „с пуно ентузијазма и љубави посвећује чувању од заборава и афирмацији истинских вредности и традиције наслеђене од предака“.

 

А да је конкуренција била жестока казује и чињеница да стручни фестивалски жири ни до јуче по подне није могао да се определи који ће ансамбли и с каквим програмом представљати Војводину на Смотри фолклорних традиција Србије, која ће се другог октобарског викенда одржати у Тополи. Правило да се за ту манифестацију одабере пет најбољих културно-уметничких друштава, сва је прилика, овога пута биће прекршено, будући да је број финалиста „Панонског вашара“ који завређују да се појаве на републичкој смотри знатно већи.

 

 

П. Копривица

 

 

Политика

 

[Милан М.]

Ја реко' о Жељку тема.

[Срђан Ранђеловић]

ахахаххахахахаххахахааххахахахаха ) ) )

[Јелина]

Ја рекох: нешто свеобухватније што би ме баш занимало. Фин наслов теме, могли бисмо да га редовно допуњавамо оваквим садржајима. Мене, рецимо, баш занимају занати и њихова реанимација (ако постоји).

 

Јел имамо негде такву тему?

[Јелина]

рецимо:   Очување старих заната

Очување старих заната

Као један од својих дугорочних циљева ЈП "Београдска тврђава" дефинисало је активности везане за очување традиције старих заната и остваривање услова за примењивање Конвенције о заштити старих заната. У оквиру активности налазе се пројекти презентације старозанатских производа, као и радионице и изложбе старозанатских техника.

http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/%D0%9E%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0_2206-70_1930

[Баба]

  On 26. 9. 2013. at 16:58, Милан М. рече

Ја реко' о Жељку тема.

 

И ја сам то помислио

[Јелина]

OČUVANJE STARIH ZANATA  

PREDLOG SRPSKIH STUDENATA  I POSLANIKA SAVETA EVROPE

OČUVANJE STARIH ZANATA

Prvi put u istoriji evropski parlamentarci prihvatili studentski predlog

(preuzeto iz Politike od 14.10.2006.)

Evropska konvencija o zaštiti starih i tradicionalnih zanata, koju su pripremili studenti beogradskog Pravnog fakulteta, prvi je dokument iz Srbije, koji je, zahvaljujući podršci srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštani Saveta Evrope, zvanično ušao u proceduru ove međunarodne institucije. Ujedno, to je i prvi dokument u istoriji SE koji su pripremili studenti, rečeno je na jučerašnjem predstavljanju konvencije u srpskom parlamentu.

Kako je rekao Miloš Aligrudić, šef naše delegacije, parlamentarci iz drugah zemalja, kao i čelnici PSSE, bili su oduševljeni Predlogom konvencije, pa je ona dobila jednoglasnu podršku Pododbora za kulturu. Prema njegovim rečima, konvencija će biti predstavljena na zasedanju Komiteta ministara, 17. novembra u San Marinu, a Parlamentarna skupština SE, usvojiće je, najverovatnije, krajem marta iduće godine, mada je teoretski moguće da se ona nađe pred evropskim parlamentarcima već 25. januara.

Na ovom predlogu radila je grupa od 40 studenata, okupljenih u Stručnoj grupi za međunarodno javno i evropsko pravo, predvođena profesorom Brankom Rakićem, oko godinu i po dana. Kako je rekao Vuk Cucić, motiv za podnošenje ove konvencije bila je želja da se zaštite stari i tradicionalni zanati, kojima preti izumiranje, a koji su važan deo kulturne baštine Srbije i drugih evropskih zemalja. Cucić je, takođe, kao važan motiv naveo i želju da se, na ovaj način, Srbija približi Evropi, da „pokažemo da joj pripadamo u svakom, a ne samo geografskom smislu". Konvencijom se, između ostalog, predlaže formiranje nacionalnih i evropskog komiteta za zaštitu starih i tradicionalnih zanata, kao i izrada strategije zaštite. Države potpisnice konvencije omogućile bi poreske i fiskalne olakšice onima koji se bave starim zanatima. Najkasnije u roku od dve godine od usvajanja konvencije, svaka od država potpisnica sačiniće inventar starih i tradicionalnih zanata koji postoje, ili su postajali na njenoj teritoriji, i dostaviti ga evropskom komitetu. Pod starim zanatima podrazumevaju se zanati koji su na prostoru država potpisnica postojali u dužem periodu stekavši tako ukorenjenje kod naroda, kao i određene osobenosti, čime su postali deo kulturnog i duhovnog nasleđa tih naroda. Ovaj dokument evropskim parlamentarcima predstaviće Dušan Proroković (DSS), koji je i prvi potpisnik konvencije.

M. Čekerevac

Datum postavljanja vesti:  

16.10.2006

 

http://poslovi.infostud.com/vesti/OCUVANJE-STARIH-ZANATA/8485

 

[Јелина]

Kako i kada je nastala Grlica i sa kakvim ciljem. Misija

Da bi sačuvali svoj identitet i oživeli bogatu tradiciju koja im je ostavljena u amanet od vrednih predaka, osnivači su 11.08.2005. oformili „ Udruženje za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica„ sa sedištem u Pirotu.
Svrha postojanja Udruženja je prevashodno očuvanje, zaštita i pospešivanje razvoja starih proizvodno umetničkih zanata, od strane države ocenjenih kao nisko akumulativnih i veoma deficitarnih zanimanja sa težnjom izumiranja.

Žene kao najugroženija grupa u procesu tranzicije. Ciljne grupe

Jedan od značajnih ciljeva i aktivnosti udruženja je da vrati nadu ženama koje su ostale bez posla u procesu tranzicije, koje su stubovi porodice ali neupošljene i otpuštene osećaju se kao beskorisne. Grlica želi da žene ostvare sebe kao angažovane, kreative licnosti upravo izradujuci unikatne proizvode kao zanatsko-umetnicke rukotvorine sa upotrebnom vrednošcu.
Još jedan veoma važan cilj jeste edukacija mladih i osposobljavanje za nastavak tradicije starih zanata, kao i stimulaciju postojećih zanatlija kroz zajedničke nastupe na sajmovima i izložbama, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Želja i vizija

Organizovanjem ovog Udruženja, izražena je želja onih koji na neposredniji način vode brigu o starim zanatima i razvoju Pirota, kako bi najvredniji ali i najugroženiji deo populacije ovog grada dobio mogućnost da se samouposli i na velika vrata vrati pirotski esnaf direktno u centar srpske kulturno-privredne javnosti.
Ova prezentacija je jedan mali prikaz onoga što imamo, negujemo, čuvamo i pokušavamo da otrgnemo od nestajanja, jer mi jesmo neraskidivi deo prošlosti i karika ka boljoj budućnosti.
Grlica

 

http://www.grlica.org/

[Јелина]

Katalog „Starih zanata u Srbiji“

Datum i vreme održavanja Sreda, 23. 12. 2009. godine, u 12:00

Mesto održavanja Etnografski muzej u Beogradu

Tema Promocija publikacije „Stari zanati u Srbiji“, grupa autora

• 
•  

Pozivamo Vas da prisustvujete promociji publikacije „Stari zanati u Srbiji“ koja predstavlja prvu fazu u realizaciji projekta „Podrška očuvanju i unapređenju starih zanata u Republici Srbiji“.

Publikacija je produkt jedinstvene saradnje Ministarstva trgovivine i usluga Republike Srbije i Etnografskog muzeja u Beogradu i nudi osvrt na osobenosti najzastupljenijih zanata u Srbiji, kao i na tendencije njihovog očuvanja u savremenom svetu modernih tehnologija i medija.

„Stari zanati u Srbiji“ svojim konceptom predstavlja delo koje je od velikog značaja za naučnu i kulturnu javnost, ali i ukazuje domaćim investitorima na mogućnosti koje očuvanje starih zanata nudi za razvoj domaćeg tržišta.

Na promociji publikacije će govoriti:

• Vilma Niškanović, v.d. direktor Etnografskog muzeja u Beogradu
• dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga

Kontakt osoba Saša Srećković

Načelnik odseka za nematerijalnu baštinu

Tel +381 (62) 80 66 732

etnografski.muzej@nadlanu.com, info@zanati.org

www.etnografskimuzej.rs

http://www.zanati.org/srb/promocije/katalog-starih-zanata-u-srbiji.html

[Јелина]

И томе слично, јел то овде некога занима и да ли се тиме бави?

[Срђан Ранђеловић]

  On 26. 9. 2013. at 18:18, Јелина рече

Јел имамо негде такву тему?

 

Мислим да немамо, а старе занате бисмо могли у уметност да ставимо, јер по мени, то је баш уметност!