Jump to content

Čovek sa kečetom i Davidom zvezdom


Danijela

Препоручена порука

Listajući foto galeriju Bundes arhive, naišla sam na ove fotogorafije:

 

athene-5dmr8au6fqc1g4imahhk_layout.jpg

 

athene-5dmraln9oig18d5s0hhk_layout.jpg

 

http://www.bild.bundesarchiv.de/cross-search/search/_1380179151/

 

Snimljene su u okupiranom Beogradu od strane nemačke vojske u aprilu 1941. i privremeni logor se nalazi u tvrđavi na Kalemegdanu kraj zoološkog vrta.

 

athene-5dmraeatvwk6iuznhhk_layout.jpg

 

Nikad nisam videla nekog ko ima na sebi keče (tradicionalnu kapu koju nosi albanski muškarci) i Davidovu zvezdu (simbol judaizma). Da li neko zna nešto ovom?

 

 

 

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре свега ... морамо да знамо ... тзв ''КЕЧЕ'' (што је уједно и назив који на  територијама где се исто носи, не постоји, већ је ''увежен'' одавде)... није само традиционална капа албанских мушкараца како рече .. НЕ..!  Кече је традиционална капа на тим поросторима и носили су је равноправно сви мушкарци а пре свега Срби, на простору Метохије, Шарпланинског краја дакле од Тетова до Дебра, Косова и делова данашњег Санџака и Црне Горе ... Зашто то последњих 50. година није тако .. то је већ друго питање ... 

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala Rilski na objašnjenju.

A da li znaš nešto o ovom gore što sam pitala?

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па велика је вероватноћа да се ради о Човеку који је са ових простора које сам поменуо а да је Јеврејског порекла ..

 

У то време су те капе јошп увек биле саставни део одевних предмета, као што рекох Срба, па и Албанаца, али и

 

Рома, верујем и Јевреја ..

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А мене интересује да ми појасниш пошто не разумем баш најбоље ..

 

Шта то пише поред саме фотографије .. ово..,  датум је 1. април ... или је она јединица (римска) од Нојбауер 1. или шта .. ??

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па велика је вероватноћа да се ради о Човеку који је са ових простора које сам поменуо а да је Јеврејског порекла ..

 

У то време су те капе јошп увек биле саставни део одевних предмета, као што рекох Срба, па и Албанаца, али и

 

Рома, верујем и Јевреја ..

 

 

Hvala.

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А мене интересује да ми појасниш пошто не разумем баш најбоље ..

 

Шта то пише поред саме фотографије .. ово..,  датум је 1. април ... или је она јединица (римска) од Нојбауер 1. или шта .. ??

 

 

Neubauer je prezime fotografa.

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Београд је 41 интернирано са простора Рашке и Косова и Метохије неколико хиљада Јевреја, који су даље транспортовани за логоре у Трећем Рајху или задржани ради ликвидације  у Београду на Сајмишту - логор сајмиште је тада територијално припадао НДХ, дакле био је под контролом усташа.

 

Онај споменик у Рашкој што је подигнут Аћиф Ефендији је подигнут човеку који је најзаслужнији за затирање Јевреја на тим просторима иначе Албанац са Космета. Имовина тих Јевреја је развучена и подељена међу муслиманима квислинзима. Јако мали број ових Јевреја се спасао, статистика наводи да је рашких( санџачких) Јевреја претекло свега 18-20 по рату.

 

 

Осим једног броја Новопазараца, јеврејском имовином овајдили су се Немци, Бугари, па чак и усташе које су дошле да на Пештеру покупе стоку коју су Јевреји дали на чување својим пријатељима муслиманима. Од свих новопазарских Јевреја, рат је преживело 18 душа, махом оних који су се затекли у Сјеници и Тутину, јер су ове две општине припадале италијанској окупационој зони. Када су 1943. године Италијани напустили Сјеницу, Јевреји су кренули за њима према Подгорици, тамо су их Немци спровели у логор Берген-Белзен, али су преживели и после рата отишли у Израел. Само један је остао у Албанији. После Другог светског рата у Новом Пазару су остале да живе само две јеврејске породице Моша и Арона Ментус (Ментовић), Арон је са својима касније отишао у Израел, а Мошо у Београд. Данас у Новом Пазару више нема Јевреја, њихово гробље је оскрнављено и узурпирано, а синагога је оштећена и такође узурпирана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што би рекли да је ово слиока од ПРВОГ АПРИЛА?? Или је она јединица испред ''Април'' ипак уз презиме Нојбауер?? Ако је од 1. априла.. онда је то чињено пре окупације?? Ај'да разјаснимо то ...

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U opisu piše da je april 1941. al ne piše datum.

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...