Ко су данас свештеници

[Баба]

Подстакнут једном темом овде имам на уму већ годину дана једну идеју.

 

Наиме размишљао сам колико реално данашње свештенство пре свега наше Цркве па онда уопште хришћанских деноминација и затим осталих религија има утицај на масе.

 

Читајући новију историју јевропе и нарочито Србаља видим рецимо од 19-ог века код нас како утицај попова на народ слаби,тамо негде од Доситеја и како улогу народних учитеља полако преузимају просветни радници, политичари, и други активисти у друштву а Црква некако остаје на маргини.

 

Међутим од средине 20-ог века мистицизам у западној хемисфери под утицајем хипи и других покрета поново заокупља масе, али те масе се не окрећу традиционалним религијама него кроз неке субкултуре траже задовољење својих потреба.

Тако рецимо очигледно ми је то у музици.

 

 

Почевши од рок музичара који су својеврсни свештеници ове субкултуре, чији се начин и стил живота опонаша у масама чије се речи слушају као речи проповедника и који имају реалан утицај на омладину до данашњих ди џејева и огромних перформанса техно рејв журки.

 

 

Сада већ постоје покрети и правци који имају склоп одређене музике и стила живота рецимо вегани + нека музика итд који су практично квазирелигиозни покрети.

 

 

Е сад долазим на оно што желим рећи.

 

Наиме сматрам да се некако то "свештенство" изместило не у смислу благодатног свештенства које постоји у Цркви и које се предаје прејемством, него у смислу утицаја на масе. Дакле да се оно изместило из цркве и са попова прешло на ди џејеве, музичаре, глумце, и уопште јавне медијске личности + ако су повезани са одређеним занимљивим стилом живота то је онда то.

[Баба]

Пошто волим СФ жанр дао сам себи слободу да замислим неку нову религију будућности или не тако далеке будућности где ће свештеник бити уједно и ди џеј на некој великој технорејв журци која ће бити нека врста тадашње литургије.

[Баба]

Елеузинске мистерије су биле нешто слично овоме, а ипак биле су и нека врста драме, глуме, музике и представе кроз религиозни симболизам.

 

Православна литургија је такође сем што је молитва и врста представе, представља драму Христовог страдања и проповедања и врхунац ове представе је у чину евхаристије.

[Баба]

Замислите неку модернизовану литургију у виду техно рејв партија.

Са свим специјалним ефектима, где су свештеници на бини као ди џејеви и где њиљаде верника одушевљено дочекује усклик " СВЕТИЊЕ СВЕТИМА!"

 

Да ли можете то да замислите?

 

 

Пре две хиљаде година литургија је била такава врста перформанса.

[Лазар Нешић]

Данашњи свештеници и свештенице су продавци и продавачице у савременим храмовима, тј. великим шопинг моловима. То што они могу да пруже савременом човеку, то не може нико. Концерти, музика, итд. су за одређени број људи. Не воле сви ни ди џејеве ни народњаке, а ни музику генерално. Али сви воле добар и велики шопинг мол и могућности доживљаја светог које тај шопинг мол пружа.

 

И то не треба да чуди. За разлику од Цркве која много обећава (бесмртност) и не испуњава (на крају сви умремо), шопинг молови потпуно испуњују оно што обећавају (дођеш, купиш, обучеш, поједеш, срећан си, итд).

[Баба]

Данашњи свештеници и свештенице су продавци и продавачице у савременим храмовима, тј. великим шопинг моловима. То што они могу да пруже савременом човеку, то не може нико. Концерти, музика, итд. су за одређени број људи. Не воле сви ни ди џејеве ни народњаке, а ни музику генерално. Али сви воле добар и велики шопинг мол и могућности доживљаја светог које тај шопинг мол пружа.

 

И то не треба да чуди. За разлику од Цркве која много обећава (бесмртност) и не испуњава (на крају сви умремо), шопинг молови потпуно испуњују оно што обећавају (дођеш, купиш, обучеш, поједеш, срећан си, итд).

 

 

Одлично

 

Али где је ту перформанс, где је драма, где динамика, где евхаристија?

 

Јасно ми је шта је причешће, шта је одрицање, шта пост, али некако ми фали овај део.

 

А где је мистицизам у мега маркетима?

[Лазар Нешић]

Али где је ту перформанс, где је драма, где динамика, где евхаристија?

Па шта знам. Велика је ово тема што си поставио. Не може се у пар речи.

Ја сам само набацао онако на брзину. У праву си за ово о музици, чини се да она највише пружа те драме и димамике и остало.

Али, драма у супермаркетима је инвертована, тј. налази се унутра у човеку: сва динамика се налази у човековом осећају напетости пре куповине (долазак у маркет, напетост, потражња, бројање новца, итд) и испуњења после куповине (срећан си што си купиио, сит си, некако испуњен и задовољан). Наравно, ово је све уопштено речено.

А где је мистицизам у мега маркетима?

Ха, ха ... мистике има мање. Можда је мистично оно кад немамо пара да купимо, па чезнемо за неким недодирљивим и недоступним предметом, правећи од њега божанство. Немам појма, али чини се да је овако некако ...

[Баба]

Ја ипак говорим о нечему што би најприближније било литургији, дакле мора музика, мора мирс, мора слика, мора спектакл, перформанс, драма, уренебес.

 

Разумеш.

А онда је ту и поп или "поп" који тим свиме руководи.

[Лазар Нешић]

@@Жељко,

 

Да, у праву си!

[Милан Б]

Данашњи свештеници и свештенице су продавци и продавачице у савременим храмовима, тј. великим шопинг моловима. То што они могу да пруже савременом човеку, то не може нико. Концерти, музика, итд. су за одређени број људи. Не воле сви ни ди џејеве ни народњаке, а ни музику генерално. Али сви воле добар и велики шопинг мол и могућности доживљаја светог које тај шопинг мол пружа.

 

И то не треба да чуди. За разлику од Цркве која много обећава (бесмртност) и не испуњава (на крају сви умремо), шопинг молови потпуно испуњују оно што обећавају (дођеш, купиш, обучеш, поједеш, срећан си, итд).

Жива истина, кад ме жена тера да идемо у куповину, ја је увек питам - опет у Меркаторску цркву?

[Ђуро Станивук]

Замислите неку модернизовану литургију у виду техно рејв партија.

 

Немој ићи далеко у будућност...то већ јесте тако...кад си на техно рејв парти онда ти проповедају кроз оне просто проширене реченице у њиовим песмама шта да радиш: 

 

"мув јор бади"

"шејк дет бути"

"вуд ју го ту бед вид ми" итд...

 

Још кад се надрогирају, све им то добива много дубљи смисао..

[Милан Б]

Данас су "свештеници" они који смишљају рекламе које се пуштају кроз различите медије (ТВ, интернет, радио) а за циљ имају да продру дубље у свест од површног опажања. Мој син (2 год.) пре неки дан гледа рекламу за ВИП телеком и чим је почела реклама - он крене да виче "Друга прича, друга причааааа...". Није ми било јасно шта се дерња, све док на крају рекламе, потпуно другачијим тоном се није чуло "Вип - друга прича". Ето шта се урезује у памћење...

 

Све је повезано са оним што је Прокло написао, циљ је продати робу, а "попови" наводе масе да купе њихове производе.

[gavrosaurus]

У свету где Хришћанство већ дуго нема ни главну нити водећу улогу на место свештенства је свашта могло да се постави и да човеку то постане идол а не свештеник, пријатељ и вођ јер данашњи човек деценијама нема вољне потребе за Богом. Када је бозбожништво и дарвинизам, материјализам "победило" човека није ипак могао да се сакрије пораз да је човек и духовно биће које има суштаствену потребу за Богом, колико год да је купац и радник сваки човек има потребу да зна ко је, зашто је ту и где на крају иде. У таквој обезглављености човеку је наместо Бога живог и свештенства постављен Холивуд, лепи и красни људски богови, да им се клањамо, будемо им покорни, да нас они воде јер човек верује Ријани, Хетфилду, Ким Кардашијан, они су тако лепи и насмејани, богати су и успешни а и недодирљиви смртнику, зар не жели свако да је (Бог) такав? И онда ћеш слушати шта тај прича и пева јер тај зна пут ка лепоти, успеху, срећи јер то је за човека Бог.

 

И проблем је спречен, духовност човека је решена музиком и филмом тиме што за ново свештенство заиста има "пропеведнике" са бина који говоре како да се облачи, како да се мисли, шта да се једе или пије, ко да се воли а ко презре и човек данашњи је вазда гладан музике и шарениша као да је то Реч Божија које је човек уистину жедан и њихова се реч заиста слива у једну мисао — мене следите, чините по вољи мојој, ништа ти неће бити "верниче" док си у маси, на Вудстоку, Егзиту или Метрополитену. Али најављене су ове ствари одавно, сви за њих знамо, неко пред њима жмури а неко не али истина је истина и док год човек општи и узима благослов од свог православног свештеника он неће имати потребе за ма каквим другим јер то је све сам лажни пророк који ће доћи и преварити многе.

Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти.

[Никола Поповић]

Чист пример који врло сликовито показује како се Литургија имитира и користи у служби некога...

А избрала је православни крст...

http://www.youtube.com/watch?v=g4ny-nhl3kQ