Prokopi: Mesto Svetog Jovana Rusa

[Danijela]

Kada ste već na Eviji, lepo je, a i bogougodno, obići manastir - crkvu Svetog Jovana Rusa. Ne možete da zalutate, jer na Eviji postoji više putokaza ka ovoj crkvi nego ka bilo kojem drugom mestu, pa čak i ka ostrvskoj prestonici Halkidi.

 

 

Crkva se nalazi u mestu Prokopi, mestu izniklom iz iseljeničke volje i muke, ali i emocija stanovnika nekadašnjeg Prokopiona, danas Urgupa u Turskoj. Mošti Svetog Jovana Rusa ležale su u crkvi svetog Georgija (Đorđa) u starom Prokopionu, sve do dvadesetih godina prošlog veka, kada se odigrala velika razmena stanovništva između Grčke i Turske.

E sad, kad se seli mesto - seli se i svetac. Tako to biva - jer ako je uobičajeno da svetac čuva mesto i meštane, valja ponekad i da meštani pričuvaju svog sveca. Tako se mošti Svetog Jovana danas nalaze u velikoj crkvi, u impresivnoj građevini sa dva velika zvonika, u Prokopiju, podno 1.236 metara visokog vrha Kandili planine. S koje god strane prilazili ovome svetom mestu, drumovi vas vode kroz predivne, guste i zimzelene šume, pa imate osećaj kao da, u najmanju ruku, vozite preko Tare! Uostalom, za Grke je Evija - koliko za more i plaže - isto toliko i sinonim za zimu i skijanje.

Reka hodočasnika, od kojih neki pešice dolaze iz dvadesetak kilometara udaljene Halkide, lenjo teče pored srebrnog kivota zatvorenog staklenim poklopcem - te svako može jasno videti Svetog Jovana Rusa, u sjajnoj svetloplavoj odori, dok mu lice delom prekriva zlatna posmrtna maska. Mošti, to jest nezaklonjeni deo lica, vrat i ruka Svetog Jovana izgledaju kao da ih je sam Fidija, čuveni helenski vajar, oblikovao od tamnog, čvornovatog, suvog i sjajnog drveta. Druga njegova ruka čuva se u manastiru Sveti Pantelejmon, na Svetoj Gori.

Molitva pored kivota verovatno nikada i ne prestaje, a nesrećni, bolesni, verni, krotki i zabrinuti - u tišini prolaze crkvom. Pošto se poklone svecu, vernici odlaze do kapelice pored crkve, gde se, stavljajući svetiteljevu kapu na glavu i pojas oko pasa - još jednom pomole, sada pred ikonom Svete Ane i Svetog Siluana.

Inače, Sveti Jovan je rođen na jugu Rusije, a kao vojnik, u ratu protiv Turaka, bio je zarobljen i prodat u roblje turskom Agi iz Prokopiona. Iako su mu sve oduzeli, veru nisu mogli, pa se Jovan još za života, svojim pravedničkim životom i za Turke neobjašnjivim čudima - preporučio za budućeg sveca. Jer, ako je neko svoj život proveo skromno, smerno, u stalnom podvizavanju - to je bio Sveti Jovan Rus.

Za njegovo ime, tj. za njegove mošti, vezana su nebrojena čuda, jer se svetac često javljao i odgovarao na izgovorene i neizgovorene molitve vernika.

 

http://www.b92.net/putovanja/moj_put.php?yyyy=2013&mm=09&dd=24&nav_id=756968

 

 

 

 

 

 

http://www.orthphoto.net/photo.php?id=48871

 

Litija sa moštima (klik na link)

http://www.flickr.com/photos/eviagreece/sets/72157605322087534/with/2534815510/

[мирођија]

  Потресно је чути, а тек доживети,  када св.Јован Рус, окрене главу на другу страну,

  у неким приликама пред верницима, или на литургији... читала сам о томе, нисам лично доживела.

 

  Можда сте чули и истиниту причу о супружницима са Евије који су се 10 год. молили св.Јовану за потомство,

  идући на сваку литургију у његову цркву. Али молитве им нису биле услишене.

  Једне вечери су тако седели у дневној соби и одмарали. И жена одједном каже мужу...''Љута сам на св.Јована Руса

  и више му се нећу молити јер неће да нам услиши жељу за дететом.''

 

  Само што је то изговорила, зачуше се кораци у ходнику куће где су иначе била закључана врата.

  Одмах затим у соби се појавио св.Јован Рус и

  рекао благо...''Зашто се љутиш на мене? Одмах бих ти услишио молитву, али воља је нашег Господа да немаш деце.''

 

  Слава Богу.