Ћерка Рудолфа Хеса даће интервју за Вашингтон Пост

[коЖељ њацИ]

 

Осамдесетогодишња Бригит живи скромно у својој кући у Америци. Сваке вечери, она и даље спава под будним оком свог вољеног оца – фотографија Рудолфа Хеса (Rudolf Höss) виси изнад њеног кревета.

Бригит Хес живи повучено у Северној Вирџинији. Сада је у пензији, а радила је у једном модном салону у Вашингтону више од 30 година. Од када јој је дијагностикован рак време проводи обилазећи лекаре у потрази за леком. Свако ко је види на путу до болнице, помислио би да је реч о најобичнијој баки на свету.

Ипак, Бригит има једну тајну – она је ћерка Рудолфа Хеса, команданта Аушвица, која је добар део свог детињства провела управо у овом нацистичком логору смрти.
Осамдесетогодишња Бригит живи скромно у својој кући у Америци. Сваке вечери, она и даље спава под будним оком свог вољеног оца – фотографија Рудолфа Хеса виси изнад њеног кревета.
- Он је био најфинији човек на свету. Био је веома нежан и добар према нама – сећа сеБригит.

Тај „најфинији човек на свету” изградио је Аушвиц, усавршио гасне коморе и претворио старе војне бараке у Пољској у машину за убијање способну да избрише животе 2.000 људи по сату. До краја Другог светског рата, овде је убијено 1,1 милиона Јевреја, око 20.000 Рома и десетине хиљада пољских и руских политичких затвореника. Као такав, Бригитин отац је један од највећих масовних убица у историји!

- Он је морао то да уради! Претили су му! А он је био само један у низу СС-оваца. Било је других који би то урадили да је он одбио – убеђена је Бригит која се оца сећа по заједничким ручковима, читању „Ивице и Марице” и како се са њом и њеном браћом и сестрама игра у башти.

Бригит тога тада можда није била свесна, али ипак данас зна – њихова игра и дружење дешавали су се у сред Аушвица где је породица Хес од 1940. до 1944. године живела.

 

Са горњег спрата, могли су да виде бараке у којима су живели заробљеници и крематоријум. Оно што је Бригитина мајка описала као „рај” био је пакао за милионе људи.

Ипак, не за породицу Хес – имали су куваре, дадиље, баштоване, собарице … сви ови људи, били су затвореници режима коме је служио Бригитин отац. Кућа је била намештена и декорисана стварима одузетим од оних који су свакодневно упућивани у гасну комору. У башти, Бригита се играла на тобогану и у великој реплици авиона коју су изградили затвореници.

Био је то живот у луксузу на свега неколико корака од највећег хорора икада виђеног у историји човечанства.
Како се крај рата ближио, Рудолф Хес је са породицом побегао на север. Бригита је остала са мајком, док јој је отац променио идентитет и сакрио се на једној фарми недалеко од данске границе.

 

Њихов план да у правом тренутку побегну у јужну Америку поремећен је када је њихово склониште откривено 1946. године. Хес је био прва особа из нацистичког врха која је признала постојање геноцида у Аушвицу. Сведочио је у Нинбершком процесу, аонда је обешен поред крематоријума у Аушвицу.

Бригитина породица је после рата живела тешко. Она се после удаје преселила у Америку. О свом пореклу није причала никоме и за њену причу до сада нису знали ни њени унучићи. Ако би је неко питао за оца, рекла би му да је „умро у рату”.

Међутим, Бригит сада има 80 година и можда је време да исприча своја сећања. Због тога је вероватно и пристала на разговор са Томасом Хардингом, а који је пренео „Washington post”.

 

Иронично, Хардинг је потомак Ханса Александра, немачког Јеврејина који је ухватио Рудолфа Хеса. Недавно је о томе издао и књигу у коју је укључио и разговор са Бригитом.

Иако каже да се не осећа одговорном ни за шта (и зашто би, она је била само девојчица ухваћена у вихор историјских догађаја које није разумела и за које није била крива) она је пристала на разговор, али само ако њено венчано презиме и подаци који би открили њен идентитет, не буду откривени.

 

Извор: Дневно

[Јаков.]

Ovde se radi o lingvističkoj zameni. Dragi bi mogao da pomogne oko nemačkog. Poznajem prilično dobro biografije glavnih nacista. Rudolf Hes je 1941. prebegao u Škotsku. Bio je Hitlerov zamenik i posle njega najviši naci funkcioner. 1987. je izvršio samoubistvo u 90-i nekoj godini. Bio je jedini zatvorenik zatvora Špandau u tadašnjem Zapadnom Berlinu. Nakon njegove smrti, zatvor je srušen. 

 

 

Rudolf Hes.

 

U tekstu se govori o Rudolfu Hosu. Razlika je u jednom slovu, koji je od 1940-1943 bio komandir Aušvica. 

 

Rudolf Hess i Rudolf Hoss. Kako god da se čita. 

 

Rudolf Walter Richard Heß i Rudolf Franz Ferdinand Höss (na originalu)

 

[Срђан Шијакињић]

Пар занимљивих делова из текста о Хесу (Хосу?) са Википедије :

 

Four days before he was executed, Höss sent a message to the state prosecutor, including these comments:“    My conscience compels me to make the following declaration. In the solitude of my prison cell I have come to the bitter recognition that I have sinned gravely against humanity. As Commandant of Auschwitz I was responsible for carrying out part of the cruel plans of the 'Third Reich' for human destruction. In so doing I have inflicted terrible wounds on humanity. I caused unspeakable suffering for the Polish people in particular. I am to pay for this with my life. May the Lord God forgive one day what I have done.[14]

 

Превод на брзину : Четири дана пре смртне казне, Хес је посла поруку државном тужиоцу, у којој је између осталог писало : " Савест ме тера да изјавим следеће. У самоћи моје ћелије дошао сам до горког схватања да сам тешко згрешио против човечности. Као командант Аушвица био сам одговоран за спровођење дела окрутних планова Трећег рајха, планова уништења људи. радећи то, нанео сам страше ране човечности. Изазвао сам неизрециве патње Пољског народа нарочито. За ово ћу платити својим животом. Нека би ми Бог опростио једног дана за оно што сам починио."

 

Амерички војни психолог, псоле разговора са Хесом : 

 

After discussions with Höss during the Nuremberg trials at which he testified, the American military psychologist Gustave Gilbert wrote the following:“    In all of the discussions, Höss is quite matter-of-fact and apathetic, shows some belated interest in the enormity of his crime, but gives the impression that it never would have occurred to him if somebody hadn't asked him. There is too much apathy to leave any suggestion of remorse and even the prospect of hanging does not unduly stress him. One gets the general impression of a man who is intellectually normal, but with the schizoid apathy, insensitivity and lack of empathy that could hardly be more extreme in a frank psychotic.[32]

 

"у свим разговорима, Хес делује апатично, показује неки закаснели интерес за величину свог злочина, али одаје утисак да му то никада не би пало напамет када га неко не би запитао о томе. У њему је превише апатије да би се могло размишљати о томе да осећа кајање а чак и извесност да ће бити обешен га не узнемирава превише. Стиче се утисак да се радио о интелектуално нормалном човеку, али са шизоидном апатијом, дозом неосетљивости и толиким одсуством саосећања, какав би се тешко могао срести и код човека са психозом."

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Rudolf_Höss

[ZarkoZ]

Skrivao se pod laznim imenom kao Rudolf, Franz Lang....u knjizi ,,Smrt je moj zanat"... parafraziracu ,pominje se njegov odgovor na konstataciju sudija: ,,gospodine Vi ste ubili 3.000.000 ljudi." , njegov odgovor je bio ,,Ne gospodine,  ja sam ubio samo 2.500.000..."
Evo upravo nadjoh koji autor knjige bese  Robert Merle 1952. godine napisao je biografski roman „La mort est mon métier“...

[zuti car]

Hes je ako me secanje ne vara , covek kojii je Hitleru pomogao da napise onu njegovu knjigu , bio organizator naci partije i bliski saradnik Hitlera . Po nekim tvrdnjama on je Hitlera uveo u okultizam 

[коЖељ њацИ]

Занимљиво ми је сведочење ћерке овога нацисте, где говори како је Аушвиц био рај...ужас...

[Јаков.]

Један од најлепших филмова, уједно и најтужнијих говори управо о дечаку чији је отац командант концентрационог логора. 

 

"Дечко у пиџами на пруге"