Група Металика је снимила филм и приказала га у Москви

[коЖељ њацИ]

 

У Кремљу је организована премијера филма «Металика: Кроз немогуће» над којим су заједно са режисером Нимродом Анталом радили музичари групе Металика. Пре пројекције одржан је сусрет фанова групе са бубњарем Ларсом Улрихом и бас гитаристом Робом Трухилио. Препричава БОРИС БАРАБАНОВ.

Музику групе Металика у филму прате слике зобми апокалипсе или побуне у радничким четвртима

Премијера хеви метала

За Државни Кремљовски дворац то је био посебан експеримент. Тамо се не организују филмске премијере мада потребне техничке могућности за то постоје. Од тога како ће проћи пројекција филма «Металика: Кроз немогуће» зависило је да ли ће у дворцу наставити са овом праксом.

Најпроблематичнија зона је био црвени тепих код главног улазу у салу. Без обзира на кишу, око хиљаду фанова је чекало своје љубимце, резонски претпостављајући да ако већ постоји црвени тепих, онда ће музичари прошетати по њему, уз позирање за камере, аутограме и руковање са фановима. Сала се полако пунила. За гледаоце који се досађују организовано је нешто као Металика караоке. Уз анимацију чуле су се омиљене песме, на екрану су приказивани одломци из видео спотова, архивске фотографије и концертни снимци групе, а у доњем делу екрана промицали су текстови песама. Гледаоци су имали доста времена да певају. Ларс Улрих и Роб Трухилио су озбиљно закаснили за сусрет са фановима код улаза, и на црвеном тепиху се нису дуго задржали. Програм за питања и одговоре који је у самој сали водио Иван Охлобистин такође су морали да скрате.

Обожаваоци Металике слали су питања на интернет-ресурсе за групу и на сајту «Rock.FM“. Организатори премијере су изабрали најинтересантнија питања, водитељ је давао реч час једном фану, час другом, при чему је сам кинематограф био потпуно заведен и често је преузимао иницијативу и изражавао своје виђење дела Металике и своје богато животно искуство. Један од обожаваоца је био навијач Спартака и на сцену предао дрес Спартака са именом сина Ларса Урлиха, а за четири музичара Металике такве поклоне је уручио када је група долазила прошли пут. Музичари су били задовољни, али у сали, судећи по реакцијама гледалишта, нису баш сви делили занос навијача. Између осталог, на кремљовским фотељама седели су различити људи, и по узрасту и по друштвеном положају. На интернету се бурно расправљало о скупим картама. Није објављено да су карте распродате, а сала ипак није изгледала празна, и ипак организатори премијере је успело да се у ваздуху осећа празнична атмосфера. Сами Ларс Улрих и Роб Трухилио су достојанствено издржали и притисак смелог водитеља и неуобичајени формат креативног сусрета и уопште, цео тај дан који је био преплављен промотивним активностима.

Већи део филма «Металика: Кроз немогуће» је снимљен током прошлогодишњег концерта групе у Ванкуверу. Као основа за сценски дојам послужиила је декорација светске турнеје "World Magnetic", која је одржана пре око пет година као подршка последњег у овом тренутку студијског албума групе "Death Magnetic" (2008): сцена је смештена у центру сале, изнад ње су висиле светлосне конзоле у облику мртвачких сандука. Међутим бина која је постављена за снимање филма била је попуњена разном додатном сценографијом коју тешко да могу да носе са собом, па чак и такви монструми као што је Металика. На пример, могуће је обезбедити такав простор за видеопројекције, али толику количину отвореног пламена пожарне службе не би дозволиле ни у једном земљи. Вероватно је могуће монтирати у бини крстове са гробља, а који су представљени на омоту албума "Master of Puppets" (1986), али изградња у реалном времену огромне статуе богиње правде са омота «...And Justice for All» (1988) може себи да се дозволи само једанпут, а већ њено рушење са крхотинама које падају на музичаре, то је наравно замисао кинематографа. Заголицавши машту публике на екрану и реално, у сали, размерама шоа и пратећег разарања опреме, учесници Металике завршавају у крајње шкртој «гаражној» варијанти звука и светлости, а у инструменталном «поговору», помешаном са кадровима филма, и сасвим у режиму пробе, готово у тренеркама.

План је био да заплет филма буде допунски сиже по ком млади техничар и фан групе, Трип (Дејн Де Хан), добија задатак да хитно пронађе у улицама града камион који се заглавио, а који је носио терет веома важан за Металику. Овај сиже потраге за камионом и паклом који се наставља укључен је у хронометражни део концерта, што само по себи интригира. Али, осећај је такав, да док се разматра на кога је у већој мери адресиран филм, да ли фановима групе или филском гледалишту, продуценти су се приклонили томе да ће новац у касу донети «бивиси» са Металика мајцама, а "уметничка" компонента филма је сажета у неколико кратких клипова. Комби којим управља Трип се преврће. Трип се нашао у сред зараћеним уличним бандама и полиције. Трип се добровољно спаљује да би након неколико секунди остао неповређен. Трип ступа у борбу са коњаником-крвником у гасмасци.

Без посебног комплекса, Нимрод Антал је позајмио централну слику „тајног блага“ од Квентина Тарантина. Слично садржају кофера из Петпарачких прича, ствар из кожне торбе која је потребна групи Металика, неће ни бити приказана гледаоцима, преостаје само да се машта. "Глава Дејва Мастејна" — такву је на пример варијанту чуо репортер Комерсанта од некога од фанова у сали. Имао је у виду бившег члана Металике, који је некада био на челу групе Мегадет. Уопштено, судећи по свему, публика је била расположена да сав не баш богат наративни моменат тумаче у координатама митологије Металике. Када се дешифрују кратке епизоде са Трипом, онда то није ни комедија, ни авантура, већ оживљени омоти албума Металике — то је ипак целокупна, специјална, визуелна традиција.

Тешко је замислити неприпремљеног гледаоца који ужива у биоскопу током 110 минута гласне музике, која је оплемењена магловито-суреалистичким сликама зомби-апокалипсе или немирима у радниким четвртима. Али фанови Металике ће највероватније заборавити компоненту сижеа чим изађу из биоскопа. А у сећању ће им остати само монументални ликови музичара посебно ако се погледа филм у 3D. Фронтмен Џејмс Хетфилд који свира последње ноте "Nothing Else Matters" док седи на сцени,— то је крајње емотивни тренутак који ће дирнути сваког четрдесетогишњег меломанијака, без обзира да ли је схватио сиже или не.
 

Извор: Rusija.rs

[Милан М.]

Мени је најзанимљивије ово:
 

Иако је било предвиђено да се сцене где Владимир Путин ради троструки салто мортале снимају са каскадером, харизматични председник је инсистирао да лично изведе поменуте подухвате.

[коЖељ њацИ]

Путин је блесав а изгледа и ради на рејтингу.

 

Једино ми није јасно где си ово нашао у тексту?

[Милан М.]

[коЖељ њацИ]

Кад си баксуз

[GeniusAtWork]