Deja Vu Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Занима ме једна ствар у вези Светог Духа. Како сам чуо једном, а и у Библији пише нешто, Бог Отац би се могао назвати Умом. Он је Ум који је све створио, из кога се родио Син Божји који је Реч. Е сад, то би се могло и разумети, Отац Ум, Исус је Реч која се оваплотила и још Бог беше Реч како каже у Јовану. Такође, ум је реч исто што се повезује са тим да је Исус Бог. Шта је онда Дух Свети? Некако Он се не спомиње баш нешто пуно и нико га не објашњава па реко да упитам овде. Моја нека теорија је да је Он Знање. Е сад колико сам лупио, реците ми у процентима Ум је повезан са знањем увек, и још је знање реч. Или је Свети Дух само Дух као људски дух само је то Дух Бога а не човека. Некако као да је Свети Дух нека врста тела божјег да тако кажем, Ум везан за главу тог тела а Реч за језик. Може неко да ми објасни и расветли моје глупости ако их има. Нисам био сигуран где да започнем тему, али бих овде пошто мислим да ће бити у питању филозофски разговор. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Благовесник Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Моја нека теорија је да је Он Знање. Е сад колико сам лупио, реците ми у процентима Sveti Teofil Antiohijski (II vek) kada spominje reč Sveta Trojica kaže da se pod tim podrazumeva: Bog, njegov Logos i njegova Mudrost. ,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца!" Јеванђеље, Јн 5:23 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Септембар 15, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Његов Логос би био Син Божји, Исус, Мудрост би био Свети Дух онда или Отац? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зосима Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Мени је лепо објашњење о св Тројци објашњено преко сунца... Сунце је Бог , зраци сунца који се спуштају на земљу Христос,а топлота коју осећамо Дух Свети... DYNABLASTER and Лидија Миленковић је реаговао/ла на ово 2 "Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато" Гандалф Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Благовесник Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Његов Логос би био Син Божји, Исус, Мудрост би био Свети Дух онда или Отац? Lepo piše njegov Logos (Reč) i njegova Mudrost, dakle pod Bogom se misli na Boga Oca. ,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца!" Јеванђеље, Јн 5:23 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Септембар 15, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Lepo piše njegov Logos (Reč) i njegova Mudrost, dakle pod Bogom se misli na Boga Oca. Аха. Значи Бог Отац је својом Мудрошћу (Духом) и Речју (Сином) створио све. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Благовесник Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Božija mudrost je večna, bestrasna i nadsuštastvena ljubav, koja i nas osvećuje, a s tim u vezi stoji Duh Sveti, kako kaze i Sv. PALAMA: ,,Duh Sveti karakteriše odnos izmedju Oca, kao izvora ljubavi, i njegovog ljubljenog Sina." (The Greek and Latin Regarding the Procession of the Holly Spirt, 1995.). ,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца!" Јеванђеље, Јн 5:23 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Благовесник Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Lično samome sebi sam veru u Boga Oca tj. tajnu Svete Trojice, približio i jednostavno objasnio: IDENTITET Boga je njegov Logos (prisnije rečeno - Sin Božiji), a Sveti Duh je njegov ipostazirani odnos prema svom identitetu. Срђан Шијакињић је реаговао/ла на ово 1 ,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца!" Јеванђеље, Јн 5:23 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
horatio Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 Lično samome sebi sam veru u Boga Oca tj. tajnu Svete Trojice, približio i jednostavno objasnio: IDENTITET Boga je njegov Logos (prisnije rečeno - Sin Božiji), a Sveti Duh je njegov ipostazirani odnos prema svom identitetu. Надам се да нећу превише промашити ако изнесем своју недоумицу у вези реченог...углавном постоји сагласност да је однос двостран, те уколико Бог Отац налази иденитет у Сину, а Син свој идентитет налази у Оцу...зар се не би могло рећи да би и Син могао ипостазирати свој однос ка Оцу или би се могло рећи да тај однос (као двостран) излази и из Сина? То изгледа као неки filioque... Врло могуће да сам ја то лоше разумио,а и рекао си да је то поједностављено и метафорично, па праштај брате... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Септембар 15, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2013 http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/13/o-duhu-svetom-potresno/ – bez Duha Svetoga nema hrišćanstva, nema ni Hrista bez Njega. On je Taj Kojim jedino možemo poznati u Isusu Hristu – Sina Božijeg (1. Kor. 12,3) i u Sinu Božijem poznati Boga Oca. Zaista je naša vera bitno zavisna od Duha Svetoga, i On je, kako kaže jedan pravoslavni teolog, tajanstvena Ličnost, koja se iz smernosti povlači, ne istupa u prvi plan, a sve On čini i sve On deluje, sve On zaista ostvaruje, oprisutnjuje, prezentira i nas nadahnjuje a Sam se On povlači, ustupajući sve Ocu i Sinu, kao što se i Sin povlačio i sve ustupao i pridavao Ocu. Njegova uloga, dejstvo, služba, Njegova -ekonomija- tj. Domostroj, koji nije poseban nego je jedan i isti Domostroj Sina – jedinstveni domostroj sve Svete Trojice. Njegovo delo je izrazito delo ljubavi, utehe i nadahnuća a to znači delo smirenja i On je sav u službi Bogočovečanske Tajne Sina, kao što na svoj način i Bog Otac nas upućuje ka Sinu a Sin opet sve prinosi i pridaje Ocu i sve pripisuje Duhu. To je tajna ljubavi i smirenja Svete Trojice. (iz knjige Predavanja o liturgiji, Jeromonah Atanasije (Jevtić)manstir Žiča, 2008. Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука