О Светом Духу

[Deja Vu]

Занима ме једна ствар у вези Светог Духа.

Како сам чуо једном, а и у Библији пише нешто, Бог Отац би се могао назвати Умом. Он је Ум који је све створио, из кога се родио Син Божји који је Реч. Е сад, то би се могло и разумети, Отац Ум, Исус је Реч која се оваплотила и још Бог беше Реч како каже у Јовану. Такође, ум је реч исто што се повезује са тим да је Исус Бог. 

 

Шта је онда Дух Свети? Некако Он се не спомиње баш нешто пуно и нико га не објашњава па реко да упитам овде. Моја нека теорија је да је Он Знање. Е сад колико сам лупио, реците ми у процентима  Ум је повезан са знањем увек, и још је знање реч. Или је Свети Дух само Дух као људски дух само је то Дух Бога а не човека. Некако као да је Свети Дух нека врста тела божјег да тако кажем, Ум везан за главу тог тела а Реч за језик. 

 

Може неко да ми објасни и расветли моје глупости ако их има. 

 

Нисам био сигуран где да започнем тему, али бих овде пошто мислим да ће бити у питању филозофски разговор. 

 

[Благовесник]

Моја нека теорија је да је Он Знање. Е сад колико сам лупио, реците ми у процентима 

 

  Sveti Teofil Antiohijski (II vek) kada spominje reč Sveta Trojica kaže da se pod tim podrazumeva:

Bog, njegov Logos i njegova Mudrost.

[Deja Vu]

Његов Логос би био Син Божји, Исус, Мудрост би био Свети Дух онда или Отац? 

[Зосима]

Мени је лепо објашњење о св Тројци објашњено преко сунца...

 

Сунце је Бог , зраци сунца који се спуштају на земљу Христос,а топлота коју осећамо Дух Свети...

[Благовесник]

Његов Логос би био Син Божји, Исус, Мудрост би био Свети Дух онда или Отац? 

Lepo piše njegov Logos (Reč) i njegova Mudrost,

dakle  pod Bogom se misli na Boga Oca.

[Deja Vu]

Lepo piše njegov Logos (Reč) i njegova Mudrost,

dakle  pod Bogom se misli na Boga Oca.

 

Аха. Значи Бог Отац је својом Мудрошћу (Духом) и Речју (Сином) створио све. 

[Благовесник]

Božija mudrost je večna, bestrasna i nadsuštastvena ljubav, koja i nas osvećuje,

a s tim u vezi stoji Duh Sveti, kako kaze i Sv. PALAMA:

,,Duh Sveti karakteriše odnos izmedju Oca, kao izvora ljubavi, i njegovog ljubljenog Sina."

(The Greek and Latin Regarding the Procession of the Holly Spirt, 1995.).

[Благовесник]

Lično samome sebi sam veru u Boga Oca tj. tajnu Svete Trojice, približio i jednostavno objasnio:

 

IDENTITET Boga je njegov Logos (prisnije rečeno - Sin Božiji),

a  Sveti Duh je njegov ipostazirani odnos prema svom identitetu.

[horatio]

Lično samome sebi sam veru u Boga Oca tj. tajnu Svete Trojice, približio i jednostavno objasnio:

 

IDENTITET Boga je njegov Logos (prisnije rečeno - Sin Božiji),

a  Sveti Duh je njegov ipostazirani odnos prema svom identitetu.

Надам се да нећу превише промашити ако изнесем своју недоумицу у вези реченог...углавном постоји сагласност да је однос двостран, те уколико Бог Отац налази иденитет у Сину, а Син свој идентитет налази у Оцу...зар се не би могло рећи да би и Син могао ипостазирати свој однос ка Оцу или би се могло рећи да тај однос (као двостран) излази и из Сина? То изгледа као неки filioque...

 

Врло могуће да сам ја то лоше разумио,а и рекао си да је то поједностављено и метафорично, па праштај брате...

[w.a.mozart]

http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/13/o-duhu-svetom-potresno/

 

– bez Duha Svetoga nema hrišćanstva, nema ni Hrista bez Njega. On je Taj Kojim jedino možemo poznati u Isusu Hristu – Sina Božijeg (1. Kor. 12,3) i u Sinu Božijem poznati Boga Oca. Zaista je naša vera bitno zavisna od Duha Svetoga, i On je, kako kaže jedan pravoslavni teolog, tajanstvena Ličnost, koja se iz smernosti povlači, ne istupa u prvi plan, a sve On čini i sve On deluje, sve On zaista ostvaruje, oprisutnjuje, prezentira i nas nadahnjuje a Sam se On povlači, ustupajući sve Ocu i Sinu, kao što se i Sin povlačio i sve ustupao i pridavao Ocu. Njegova uloga, dejstvo, služba, Njegova -ekonomija- tj. Domostroj, koji nije poseban nego je jedan i isti Domostroj Sina – jedinstveni domostroj sve Svete Trojice. Njegovo delo je izrazito delo ljubavi, utehe i nadahnuća a to znači delo smirenja i On je sav u službi Bogočovečanske Tajne Sina, kao što na svoj način i Bog Otac nas upućuje ka Sinu a Sin opet sve prinosi i pridaje Ocu i sve pripisuje Duhu.

To je tajna ljubavi i smirenja Svete Trojice.

(iz knjige Predavanja o liturgiji, Jeromonah Atanasije (Jevtić)
manstir Žiča, 2008.