Ексклузивно - Исповести лекара са ВМА: Павле - био је свети човек

[Зоран]

BEOGRAD  06. 01. 2010

PRESS

EKSKLUZIVNO... Ispovest osoblja VMA koje je više od dve godine lečilo patrijarha srpskog Pavla

Ekskluzivno - Ispovesti lekara sa VMA: Pavle - bio je sveti čovek

VMA je bila njegova druga kuća. Nekada je sa nama pričao više, nekada manje, ali nas nikada nije ostavio bez odgovora niti nam dao odgovor bez smisla. Ni onda kada mu je bilo najteže... Patrijarh srpski Pavle proveo je poslednjih 737 dana života na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, prestižnoj medicinskoj ustanovi koja je za to vreme postala njegov drugi dom... mesto gde je živeo, gde je primao crkvene i državne zvaničnike, mesto odakle je rukovodio Srpskom pravoslavnom crkvom sve dok Sveti sinod nije preuzeo njegove ingerencije 13. maja 2008. godine

Skromna proslava patrijarhove slave... Načelnik VMA general dr Miodrag Jevtić,

glavna setra Mara Tešić sa patrijarhom Pavlom

Sve to vreme patrijarh je na 13. spratu VMA imao vrhunski tretman koji nije tražio - u VIP apartmanu iza obezbeđenih vrata o njemu su brinuli brojni lekari i sestre VMA, koji su se, osim o zdravlju, starali i o njegovoj privatnosti. Tako, za sve vreme lečenja nije procurela nijedna informacija koju nije odobrio Sinod, iako je javnost i te kako zanimalo šta patrijarh radi, kako se oseća i kako izgleda.

Glavni lekar zadužen za patrijarhovo lečenje, potpukovnik doktor Toplica Lepić, inače načelnik Instituta za neurologiju VMA, ekskluzivno za Press govori o patrijarhovim poslednjim godinama i danima i praznini koja se posle njegove smrti oseća u ovoj ustanovi.

- Mi smo brinuli o patrijarhovom zdravlju i pre nego što je primljen na VMA u novembru 2007. godine, i to tako što smo odlazili kod njega u Patrijaršijski dom. Vremenom su problemi sa plućima i mokraćnim kanalima postajali sve ozbiljniji, pa smo odlučili da ga smestimo ovde. Otada je, praktično, VMA postala njegova druga kuća. Njegovo stanje za te dve godine je nekada bilo bolje, a nekada se pogoršavalo. Zbog ranijih povreda leve noge i opekotina nije mogao da hoda, ali smo ga stavljali da sedi. Nekada je pričao više, nekada manje, ali nikada nas nije ostavio bez odgovora, niti je dao neki odgovor bez smisla. Naprotiv - priča dr Lepić.

Mudri saveti i šale

On objašnjava da je osoblju VMA posebna čast bila to što mogu da pozdrave patrijarha i celivaju mu ruku.

- Od njega smo čuli brojne mudre savete i misli. Ujutru sam ga pozdravljao sa „Pomaže Bog" pitajući ga kako je. Odgovarao je „Slava Bogu, dobro. Daće Bog da bude bolje". Sećam se, jednom sam ga pitao kada će nam svima biti bolje, a on mi kaže: „Kada mi budemo bolji, kada budemo bili bolji ljudi". To je bila njegova poruka, da od nas zavisi da li ćemo od Boga dobiti ono što želimo, da treba da zaslužimo. Umeo je i da se našali, pa mi je jednom rekao: „Ne bi bilo zgoreg da je malo bolje" ili „Đa bolje, đa joke.." - priseća se doktor Lepić.

Patrijarhovi bolnički dani zavisili su od njegovog zdravstvenog stanja, pa je apartman napustio samo jednom i to kada su ga, na njegovu slavu Lazarevu subotu, odneli na svečano otvaranje paraklisa Svetog Luke u okviru kompleksa VMA.

- Televiziju nije gledao, ali je dok je mogao čitao, i to bez naočara, jer je ranije operisao kataraktu i dobro je video. Za praznike je imao posete državnih i crkvenih velikodostojnika. Dolazili su i rođaci, donosili kolače. Priređivali smo mi ovde i zajedničke ručkove, povodom njegove slave, rođendana ili velikih praznika kakav je Božić. Patrijarh je umereno jeo, a uzimao je i malo vina iz svoje čaše. Sve postove je strogo poštovao, i to na vodi. Mi smo mu pripremali hranu uz poštovanje svih njegovih zahteva, ali istovremeno prilagođenu potrebama ozbiljnog bolesnika, kako bi imao dovoljno energije. Za njega je bila poslastica da uzme hleb i kiflu, da je usitni i pojede - priseća se doktor i dodaje da je patraijarh bio skroman u svemu.

- Ovde je doneo odela koje sam sebi šio, a čuo sam da je pravio i kape i cipele. Sam je, ko zna kad, napravio aluminijumski češalj i i češljao se njime sve vreme. Valjda je to poruka svima da budemo što skromniji i korisniji - priča potpukovnik Lepić.

Poslednji dani

Uz patrijarha je sve vreme bio neko iz SPC. Smenjivali su se otac Metodije, otac David i otac Radič, koji je sa patrijarhom došao sa Kosova i koji ga je najčešće pričešćivao. Oni su, otkriva dr Lepić, zajedno sa Pavlom pevali duhovne pesme kako bi ga animirali i nadoknadili mu što ne može da odlazi u crkvu. Uz njega su bili i kada mu se letos pogoršalo zdravlje .

- Od tada je imao nekoliko epizoda sa veoma visokom temperaturom i stomačnim smetnjama. Nedelju dana bi se osećao slabo, pa bi se onda stanje malo popravilo. U danima pred smrt imao je pogoršanje sa temperaturom, probleme sa srčanom dekompenzacijom i vodom u plućima. Probleme je imao i poslednje noći, kada je uz njega sve vreme bio dežurni lekar. Ujutru se normalno probudio, primio pričest... Nekoliko sati kasnije došlo je do definitivnog pogoršanja. Bio je vikend, bio sam van Beograda. Kada su mi javili da je umro patrijarh, osetio sam veliku tugu... Znate, na VMA se još uvek oseća praznina. Meni je čast što sam lečio tog svetog čoveka, a prava sreća što sam bar nešto mogao da učinim za njega, da ga svako jutro pozdravim, uhvatim za ruku...

Sestra Mara: Patrijarh mi je promenio shvatanje o životu!

Glavna sestra na VMA Mara Tešić upoznala je patrijarha Pavla još 1989. godine i to dok je obilazio prethodnog patrijarha Germana u njegovoj bolesničkoj postelji. Tešićeva kaže da joj patrijarh Pavle nije bio samo pacijent, već duhovni vođa sa kojim je vodila duge razgovore koji su joj promenili poglede i shvatanja o životu, a sada joj bude želju za pisanjem.

- Izmenila sam vrednosti i trudim se da poštujem sve ono što mi je Patrijarh pričao i onako kako je on živeo. Postala sam zadovoljnija, srećnija... Bivanje sa njim mi je iz dana u dan predstavljalo sve veće zadovoljstvo. Vremenom smo se razumeli i kada smo ćutali. I sada znam šta bi mi rekao. Sada je sve bez njega prazno. Trebaće mi mnogo vremena da shvatim da ga nema u njegovoj sobi - priča sestra Mara. Ona kaže da ne postoje reči da opišu dobročiniteljstvo i skromnost patrijarhovu.

- Ta njegova skromnost je išla do te krajnosti da nije imao potrebu da jede i pije. Ta prirodna potreba bila je kod njega toliko minimalna da bi se svako od nas pitao kako je uopšte moguće tako preživljavati. Meni je sada jasno da je duhovna snaga iznad svih prirodnih potreba. Ja sam kroz našu verbalnu komunikaciju tačno znala kakvo je njegovo trenutno zdravstveno stanje. Kada je bivao dobro on bi nastavljao priču sa mnom posle našeg uobičajenog pozdrava „Pomoz Bog vaša svetosti", „Bog ti pomogao". Na pitanje kako ste, rekao bi: „Bogu hvala dobro, a ne bi bilo zgoreg da je bolje". Obično bi pitao za moje zdravlje i zdravlje mojih bližnjih - kaže Mara i dodaje da joj još odzvanjaju patrijarhove reči: „Blagoslovena bila kćeri Božja".

Zaključan apartman na 13. spratu

Apartman u kojem je boravio patrijarh Pavle na 13. spratu VMA je zaključan i, kako se Press uverio na licu mesta, nijedan pacijent u njemu nije boravio od smrti patrijarha. Rukovodstvo VMA još nije odlučilo da li će ovaj apartman ponovo biti otvoren za pacijente. Patrijarhove stvari odneli su predstavnici SPC neposredno posle njegovog upokojenja.

Danijela Isailović

Извор

[Тавита]

Слава Теби Господе!!!  0442_feel

[Аљонка]

Ja se rasplakah danas kad sam ovo procitala... svaka rec o njegovom svetom zivotu mi izmami i radost i suze...