Поводом јубилеја Митрополита дабробосанског г. Николаја

[Guest]

 

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/

[Guest]

Велики јубилеји Митрополита дабробосанског г. Николаја

10. Септембар 2013 - 8:07

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај у септембру 2013. године обиљежава два велика јубилеја – 60 година свештеномонашког и 40 година архијерејског служења у Српској Православној Цркви.

 

Обиљежавање овог великог јубилеја у недјељу, 15. септембра 2013. године, својим присутвом увеличаће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који ће началствовати светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву са почетком у 9 часова. Његовој Светости саслуживаће више архијереја Српске Православне Цркве. Програм прославе: 

• у суботу, 14. септембра, у 13 часова, дочек патријарха Иринеја у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву и доксологија која ће бити служена у његову част,

• у недјељу, 15. септембра, у 9.00 часова, Света архијерејска литургија у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице.

Извор: Митрополија дабробосанска

[Guest]

Поводом јубилеја Митрополита дабробосанског г. Николаја

12. Септембар 2013 - 9:17

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај у овом мјесецу обиљежава два велика јубилеја - 60 година монашког и 40 година архијерејског служења, а ова година му је и 21. на трону митрополита дабробосанских.

 

 

 

Митрополит Николај је рођен 17. августа 1927. године у селу Смољана, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић, а на крштењу је добио име Гојко. Послије основне школе у родној Смољани и мале матуре у Смедеревској Паланци, 1946. године се уписује у Богословију, најприје у Београду, а потом у Призрену. „Кад сам се одлучио да учим Богословију нисам мислио да ћу бити монах и да ћу завршити високо богословско школовање. Све што се догађало било је Божија ствар, а не лично моја. Бог ме на овом путу којим идем водио и ја сам се трудио да познам вољу Његову“ – рекао је једном приликом митрополит Николај.

Иако су и његова породица и владика Николај имали великих проблема од тадашњих комунистичких власти, зато што је одлучио да заврши Богословију, од тога није одустао. Замонашио се у  манастиру Копорину 1953. године и тада је добио монашко име Николај, по његовој крсној слави Светом Николи. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953. године, који је завршио у редовном року 1957. године. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош, иако је захтјев за то подносио чак осам пута.

Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод га 1957. године поставља за суплента у Богословији „Светог Саве“ у манастиру Раковица у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је, 1963. године, положио професорски испит. Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије „Света три Јерарха“ у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку обављао је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем петоразредне Богословије, 1966. године, постављен је за њеног ректора.

 

 

Прва архијерејска служба у Аустралији

 

На овој дужности је остао до 1973. године, када је изабран за Епископа аустралијско-новозеландског. Хиротонисан је 8. септембра 1973. године у Саборној цркви у Београду, руком патријарха српског Германа. Дошавши у Аустралију, као први епархијски архијереј, организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре.

На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији, а на Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице код Велингтона - први православни манастир у историји те државе.

Први је српски свештеник који је посјетио Тасманију и први српски архијереј који је боравио у Јужној Африци гдје је 1978. године освештао темеље цркве посвећене светом апостолу Томи и темеље Српског центра. „Гдје сам год ишао и био постављан, постављан сам на сами почетак, па сам до сада седам кућа скућио“ – рекао је једном приликом владика Николај.

 

 

Епископ далматински и ректор Богословије у Крки

 

Свети архијерејски сабор га је 1978. године изабрао за Епископа далматинског и на тој дужности је остао до маја 1992. године, када је епархију предао новоизабраном епископу далматинском Лонгину. Због избора ректора Богословије у манастиру Крка, архимандрита Митрофана, за епископа моравичког, владика Николај је, поред својих редовних дужности, до 16. октобра 1992. године, обављао и дужност ректора Богословије.

За вријеме службовања у Епархији далматинској подигао је зграду Богословије, укупне површине 1700 метара квадратних, седам нових цркава и шест других црквених објеката. У гласилу „Истина“, листу за богословску науку и пастирску практику, у броју од јула 1991. године, о епископу Николају је објављено: „Ректор Николај био је неуморан радник. Дошао је у стару оронулу зграду древног манастира Крке, да би за девет година из темеља обновио здање. Било је то вријеме подвига и спартанског рада ученика и професора. Само они који су били ту знају натчовјечанске напоре и одрицања, будући да је манастир био без пута и у тешким условима за живот.“

За вријеме службовања у Епархији далматинској, епископа Николаја Свети архијерејски сабор је одредио за администратора Епархије бихаћко-петровачке. На тај начин је обновио бившу бихаћку епархију са сједиштем у Босанском Петровцу, пошто се одавно осјећала потреба за постављањем епископа на том простору. Остало је записано да је епископ Николај „за годину и по дана, успио да ту епархију у потпуности организује и као такву је преда свом насљеднику епископу Хризостому“, сада епископу Зворничко-тузланском.

 

 

На трону Митрополита дабробосанских већ 21 годину

 

На редовном засједању Светог архијерејског сабора, маја 1992. године, преосвећени Николај је изабран за митрополита дабробосанског, са сједиштем у Сарајеву. Нажалост, због ратних дејстава сједиште Митрополије је пресељено из старог дијела Сарајева у Соколац гдје је, захваљујући властима Републике Српске, откупљен објекат за њено привремено сједиште. Из наведених разлога митрополит Николај је у трон митрополита дабробосанских уведен тек 11 година након што је дошао на чело епархије, јер за овај свечани чин прије тога није било услова. У трон митрополита дабробосанских увео га је 2003. године Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин Јован, као изасланик Његове светости патријарха српског господина Павла и Светог архијерејског сабора у храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. 

Митрополит Николај је у Епархију дабробосанску дошао у најтеже вријеме, у вријеме рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења. Владика Николај је за вријеме рата дијелио и добро и зло са својим народом. Непрекидно је путовао од парохије до парохије, посјећивао рањене и болесне, организовао хуманитарну помоћ, одлазио у иностранство - упућујући апеле за мир и трудећи се да у свијет продре истина о српском народу. За то вријеме организовао је рад Кола српских сестара, и покренуо двије крупне иницијативе: за оснивање Духовне академије „Светог Василија Острошког“ у Фочи, тадашњем Србињу,  и пресељење Богословије „Света три Јерарха“ са Дивчибара у Фочу, која је 1995. године прогнана из манастира Крка.

При Епархији је основао пензиони фонд свештеника митрополије.

Кад је Богословија „Света три Јерарха“ 1995. године, на бруталан начин протјерана из манастира Крка, митрополиту Николају, као њеном првом ректору, било је веома тешко. Прогон богослова и скрнављење светиња доживио је као одузимање завичаја и гашење огњишта, али у свему томе, често је истицао, највише је бринуо за дјецу, за младе богослове, који су се ни криви ни дужни, нашли у великој опасности.

Иако још нико није направио статистику о томе колико је ко у новије вријеме подигао или обновио светих храмова, извјесно је да у тој области црквене праксе истакнуто мјесто припада и митрополиту Николају. За ово вријеме од када се налази на катедри Сарајевских митрополита обновљено је 17 цркава порушених у посљедњем рату, а подигнуто је 26 нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је 61 свештеника и свештеномонаха и 13 ђакона и свештенођакона и попунио све парохије у Федерацији БиХ са жељом да се преостали српски живаљ задржи на тим просторима. Стрпљиво ради на обнављању монашког кадра као и на изградњи манастира.

Упркос својој стрпљивости и упорности, упркос своме угледу у земљи и иностранству, митрополит Николај још није успио да оствари своју велику жељу и жељу вјерника, да СПЦ буде враћена зграда Богословије у Сарајеву.

 

 

Велика љубав према дјеци и младима

 

Посебно мјесто у архијерејској служби митрополита Николаја заузима васпитно-образовни рад и одгој младих нараштаја. Често је митрополит истицао да је просвјетни радник, али да је у томе увијек дјеци био прво родитељ, а онда учитељ.

Протојереј-ставрофор Ранко Билинац каже да су за митрополита Николаја дјеца чисте душе, срца без корова, неугажени пут, у којима највише има љубави, поштења, доброте и радости, и да је зато пред вјероучитељем, у овом времену, тежак задатак да приђе дјеци, да упозна њихову душу и да им на пријемчив начин приближи знање о Богу, цркви и животу уопште.

У свему томе, истиче митрополит Николај, љубав према дјеци најважнија је особина вјероучитеља. То није осјећање да су дјеца „слатка“, или обожавање „малих анђела“, нити то значи вољети сву дјецу подједнако. „Тешко је и претешко бити свједок страдања најближих и рушења светиња, али кад сретнем своје некадашње ученике, кад видим да су зрели људи, да су по много чему надмашили своје учитеље, буде ми лакше, јер видим да се остварује промисао Божија, видим да ће та некадашња дјеца, у коју сам увијек вјеровао, још упорније и још истрајније градити порушено и освјетљавати пут Христовог Јеванђеља“ – наглашава владика Николај. Због тога митрополит Николај вјерује у препород православља, у обнову свих порушених храмова и изградњу нових и повратак вјерника на своја вјековна огњишта.

Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука, а Универзитет у Источном Сарајеву додијелио му је 6. децембра 2006. године звање почасног доктора наука /honoris causa/.   

 

 

Велика дјела и велика скромност

 

Носилац је више црквених и свјетовних одликовања, међу којима су орден Светог Саве првог степена, орден Његоша првог степена /1993/, орден заставе Републике Српске са златним вијенцем /2010/, те орден Републике Српске на ленти /2012/, којим га је одликовао предсједник Републике Српске.

Епархија милешевска одликовала га је орденом Бијелог анђела првог степена /2011/, Епархија банатска орденом Светог Теодора Вршачког, а свештенство Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра Дабробосанског /2012/, поводом 20 година очинског старања и архипастирског управљања Митрополијом дабробосанском.

 „Мојих 40 година архијерејске службе брзо је прошло. Много сам путовао да бих био тамо гдје ми је мјесто, али ја нисам позван да говорим о својим дјелима. Једино што могу рећи јесте да сам се трудио да увијек мислим о добру, као одбљеску благодати, `зраку који показује Бога`, подражавајући божанско човјекољубље и покушавајући да чиним добро“ – рекао је митрополит Николај поводом овог свог великог јубилеја и додао: „Ако је нешто у мом раду добро и вриједно, ако је јеванђелско и православно, то више припада људима с којима сам радио и онима од којих сам учио вјечне истине Божје, а све што није било добро у мом раду припада мени. А колико сам успио и успијевам на том јеванђелском путу, могу да цијене други, а сама истина о томе је у Божјим рукама.“

• фотогалерија

Приредили: протојереј-ставрофор Ранко Билинац и Невенко Ерић

 

 

Извор: Митрополија дабробосанска

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Патријарх српски Иринеј у Митрополији дабробосанској

15. Септембар 2013 - 12:09

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дошао је јуче, 14. септембра 2013. године у дводневну посјету Митрополији дабробосанској гдје је данас, 15. септембра, у 9 часова у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву служио свету архијерејску Литургију поводом 60 година свештеномонашког и 40 година архијерејског служења у Српској Православној Цркви Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Николаја

 

Дочек Патријарху српском г. Иринеју приређен је у Саборном храму, гдје је у његову част служена доксологија којој су присуствовали Митрополит дабробосански г. Николај, Епископ осечкопољски г. Лукијан, свештеници и монаси Митрополије дабробосанске, као и вјерници из Сарајева, Источног Сарајева, Пала, Сокоца и других мјеста из Републике Српске, БиХ и Србије.

 

 

Ријечи добродошлице патријарху Иринеју упутио је његов домаћин високопреосвећени Николај изразивши радост што је дошао да заједно са њим и свештенством прослави 40 година  архипастирског служења митрополита Николаја. Подсјетивши да је хиротонисан у септембру 1973. године, владика Николај је истакао да се трудио да што боље ради на проповједи и ширењу Јеванђеља Христовог. „Ако је нешто у нашем раду добро и вриједно, ако је јеванђелско и православно, то поред нас припада и људима с којима смо радили и онима од којих смо учили вјечне Истине Божије“ – рекао је митрополит Николај.

 

Захваливши митрополиту Николају, свештенству и вјерујућем народу на дивном дочеку, патријарх Иринеј је истакао да, иако долази директно из САД гдје је имао обавеза још неки дан, није могао да пропусти прилику да не буде на обиљежавању јубилеја митрополита Николаја – узвишене и предане архијерејске службе Богу и нашем народу. „Није мали период 40 година и Ви сте у том периоду цијелог себе дали Цркви Христовој, Цркви Светосавској. Од првих дана Ваше службе, Ваше пастирске мисије обављали сте одговорну службу и дужност у нашој Цркви. Све сте то спроводили на најбољи начин, онако како то Господ  жели и како је то Црква очекивала од Вас као од једног од најугледнијих архијереја Српске Православне Цркве“ – истакао је патријарх Иринеј.

 

 

Његова Светост је нагласио да јубилеј који слави митрополит Николај није само његов него и Митрополије дабробосанске и цијеле Српске Православне Цркве. „Чинили сте све на најбољи начин и сада заиста можете да кажете: `Хвала ти Господе на подршци Твојој на овој светој и апостолској мисији Богу и нашем вјерујућем народу православном`. Нека Господ за тај велики труд који сте уложили Цркви својој и народу своме да оно што даје онима који му вјерно служе – да нам још дуго поживите, да дјелујете према моћи и снази коју вам је Господ дао, на славу Божију, а на радост и добро Цркве наше и нашег благочестивог народа“ – рекао је патријарх Иринеј.

 

Констатујући да је „овај благочестиви народ, заједно са нашим народом у осталим крајевима, доживио велику трагедију и страдање“, патријарх Иринеј је нагласио да дјецу која су се данас окупила  у великом броју у храму види као наду не само својих родитеља него и Цркве и наше будућности. „Видим овдје нашу будућност, нашу младост, оно што је Цркви данас и свагда најпотребније“ – истакао је патријарх Иринеј.

 

 

Његова Светост истакао је да је Црква дом Божији и да је Црква као њежна мајка која је увијек била са нама у времену добрих дана и радости, али и у времену страдања, туге и невоље. „Поред страшне голготе коју сте претрпјели, дјелимично и сада трпите, Господ је тај који ће нам дати снагу да издржимо и да останемо вјерни, својој вјери, Цркви, историји, традицији и култури. Не малаксавајте у вјери својој, нади и ревности за име Божије, за правду његову“ – поручио је патријарх Иринеј.

 

 

Извор: Митрополија дабробосанска

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Патријарх Иринеј служио у Саборном храму у Сарајеву

16. Септембар 2013 - 10:42

Његова Светост патријарх српски  Иринеј служио је у недјељу, 15. септембра, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, поводом 60 година свештеномонашког и 40 година архијерејског служења у Српској православној цркви Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Николаја.

Патријарху Иринеју саслуживали су Преосвећени Епископи: бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и моравички Антоније.

Његова Светост је додијелио Митрополиту Николају орден Светог краља Милутина, највећег градитеља цркава, што је и чинио и Високопреосвећени Николај.

У обраћању великом броју вјерника Патријарх Иринеј је запитао да ли има ишта љепше него служити Богу и народу, као што је то чинио Митрополит Николај у протеклих 60 година.

Истичући да је то света апостолска служба коју Господ награђује и у овом и у оном животу, Патријарх Иринеј је рекао да је бити свештеник и Епископ у овом времену у нашем поднебљу заиста велики подвиг и велика жртва, „подвиг који је народ наш подносио заједно са својом светом Црквом“.

„Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог вјерујућег народа. Митрополит Николај је својој Цркви послужио на најбољи начин, и то на мјестима и у приликама које нису биле нимало лаке, али чинио је оно што је Богу најмилије, а његовом народу и Цркви најпотребније, и никада у томе није изневјерио. То је наш понос и радост цијеле Цркве - што смо имали таквог човјека који је сав свој живот и све своје биће дао својој Цркви и своме народу“ – нагласио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је истакао да је Црква на томе веома захвална Митрополиту Николају, али да су ријечи захвалности слабе да изразе оно што владика Николај заслужује. „Зато ће наше недостатке допунити Онај који награђује свако добро дјело, сваки труд и подвиг. Благодаримо Господу на свему што је дао Митрополиту Николају“ – истакао је Патријарх Иринеј. 

Његова Светост је рекао да је Литургија служена у Сарајеву - некад великом и славном српском граду, а данас граду остатака Срба православних.

„Не тако давно у Сарајеву је живјело више од сто педесет хиљада Срба, а данас их је мали број. Али Господ је посијао сјеме, а оно има моћ  да се оплођава, расте и умножава. Господ не оцјењује вриједност једног народа по његовом броју, него по ономе што даје, како служи Богу и своме народу. Ви који сте преживјели многе трагедије, за које смо и ми чули, останите вјерни Господу своме, Цркви и вјери својој“ – поручио је патријарх Иринеј и поручио присутнима, али и свим православним вјерницима, да чувају вјеру и Цркву своју, јер за то вриједи живјети и жртвовати живот свој.

Патријарх српски је истакао да с крстом који носимо потврђујемо чији смо, кога слиједимо. „Ми смо онога који је крст на рамену носио и на њему разапет био, њему слиједимо и зато страдање не схватамо као проклетство него као дар Божији“ – рекао је Патријарх. Његова Светост је истакао да се „ми не молимо Богу само за свој народ, него за све људе, свих народа, свих култура и боја, јер смо сви дјеца Божија“.

Ректор Богословије у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић,  школски друг Митрополита Николаја, у бесједи по благослову патријарха Иринеја, казао је да ништа не смије да нас веже за овај свијет и ништа не смије да буде важније од љубави наше према Богу, јер је Бог највећа истина, и у исто вријеме љубав.

„Пошто је он први показао љубав према нама, ми смо дужни да пођемо ка њему и да га славимо због живота вјечнога. Нико нам у овом свијету не може дати као што он може да да, а то је живот вјечни. Христос је та истина и тај живот којем тежимо. Никаква друга љубав нас не може спасити, чак ни врлине, ако немамо љубави према Христу, према једином Спаситељу и пријатељу нашем“ – рекао је отац Милутин.

Прота Тимотијевић је додао да многи не знају да је Христос једина светиња у свим нашим животима, јер све друге вриједности бивају и пропадају, а само та вриједност остаје у вјечности.

Током Литургије Патријарх Иринеј уручио је одликовања свештеницима којима их је одликовао Митрополит Николај. Чином протојереја одликовани су парох которачки протонамјесник Милорад Вујић, парох сарајевски јереј Вања Јовановић и старјешина Саборног храма у Сарајеву јереј Борислав Ливопољац.

Достојанством синђела одликовани су сабрат манастира Добруна јеромонах Михаило Боровић и настојатељ манастира Светог Георгија на Равној Романији јеромонах Андреј Ковачевић.

Достојанством протонамјесника одликовани су парох мокрањски јереј Драган Матић и парох вишеградски јереј Александар Топаловић, а протођакон Митар Танасић из Сарајева одликован је Златном плакетом Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.

На крају Литургије, мноштво вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, приступило је Светим даровима Тијела и Крви Христове којима их је причестио Патријарх Иринеј.

Извор: Митрополија дабробосанска

[Guest]

Митрополит Николај уприличио трпезу за многе званице

16. Септембар 2013 - 10:48

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај уприличио је у недјељу, 15. септембра, у Источном Сарајеву, поводом обиљежавања јубилеја 60 година монашког и 40 година архијерејског служења у Српској православној цркви, трпезу љубави за Његову Светост Патријарха Иринеја, архијереје СПЦ, свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске, високе представнике Римокатоличке цркве и Јеврејске заједнице у БиХ, као и политичког и јавног живота из Републике Српске.

Трпези љубави присуствовали су Епископи бачки: Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и викарни моравички Антоније.

Честитајући митрополиту Николају велике јубилеје, Патријарх Иринеј је истакао да је пресрећан што је имао прилику да присуствује овој свечаности Владике Николаја. Његова Светост, коме је митрополит Николај у знак захвалности за долазак на прославу поклонио архијерејску одежду, рекао је да му је драго што Владика Николај прославља ове јубилеје, јер су пријатељи и познају се из младих дана када су заједно изучавали школе.

Патријарх Иринеј је поздравио присуство свечаности представника Католичке цркве и Јеврејске заједнице, изразивши жаљење што нема и представника Исламске заједнице у БиХ, „који су наша браћа“.

„Доста је било рата и мржње. Вријеме је да се окренемо миру и љубави“ – истакао је Патријарх Иринеј, додајући да је митрополит Николај много учинио на помирењу у БиХ.  

Митрополиту Николају је велике јубилеје честитао и директор Секретаријата за вјере  Републике Српске Јово Турањанин, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић.

„Поносан сам што сам имао Вашу подршку за посао којим сам се бавио“ – истакао је Турањанин који је Митрополиту Николају поклонио позлаћено Јеванђеље. 

Директор Канцеларије за вјере Владе Србије Милета Радојевић захвалио је Митрополиту Николају за све жртве које је поднио заједно са својим народом „у овом тешком и смутном времену“. „И он и његово свештенство преживјели су тешко вријеме“ – рекао је Радојевић, који је Митрополиту Николају такође уручио пригодан поклон.

У име свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске јубилеје је честитао протојереј ставрофор Ранко Билинац.

„Од Вас смо научили како се приступа послу, како се човјек цијелим својим бићем ставља у службу Цркве и свога народа, јер Ваш рад и Ваша мисија својствени су само великим  и даровитим људима, који својим способностима и духовношћу свуда стварају атмосферу оптимизма и повјерења у стварне вриједности живота“ – истакао је Билинац.

Прота је навео да се митрополит Николај прихватио свете и апостолске службе у тешком времену када је у Митрополији дабробосанској и цијелој нашој помјесној  Цркви постојала велика духовна опустошеност, проблеми и изазови.

„Требало је у том времену не само настављати оно што су други прије Вас радили или бар започели, него, врло често, ако не и најчешће, почињати од нуле“ – нагласио је Билинац. Прота је истакао да је Божјим промислом  у најсудбоноснијем тренутку по српски народ, Цркву и свештенство 1992. године, у страшном вихору рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења, Митрополит Николај преузео кормило Епархије дабробосанске са сједиштем у Сарајеву.

„Те и наредних година ни Сарајево, ни више од половине своје епархије нисте могли ни видјети ни обићи. Без свога дома, без крова над главом, чинили сте невјероватне напоре обилазећи своју паству, пробијајући се понекад и кроз куршуме и гранате да бисте окупили, подарили благослов, храбрили своје свештенство да преживи и да буду достојни свога светога позвања, како би подијелили судбину свога народа. Дијелили сте и добро и зло са својим народом“ - навео је Билинац.

Прота је рекао да је Митрополит Николај увијек, па и у посљедњем рату, на сваку мржњу одговарао љубављу, па и кад нам је било најтеже. „Та Ваша огромна животна енергија, жртва, о којој смо ми свештеници често међу собом разговарали и дивили се, давала је и нама велику моралну обавезу да не клонемо духом и да издржимо у свим ратним тешкоћама“ – истакао је Билинац.  

Милован Бјелица, начелник општине Соколац, гдје је у ратном периоду било  измјештено сједиште Митрополије дабробосанске, истакао је да Митрополит  Николај већ више од пола вијека са својим народом и Православном  Црквом служи Господу, обнавља порушене цркве, подиже и освећује нове богомоље, подиже ниво толеранције и разумијевања међу народима – живи у духу божанских закона.

„Само је Божије провиђење могло да доведе великог духовника, човјека који је својом благошћу и смиреношћу, даноноћним радом препородио ове крајеве.  Градио је нове богомоље, подизао цркве изнова из пепела, учио младе како се постаје добар човјек, враћао заблудјеле својој вјери и православљу“ – навео је Бјелица.

Према његовим ријечима, Град Источно Сарајево и његове општине морају да буду неизмјерно захвални за оно што је на духовном плану урадио Митрополит Николај.

„Митрополит Николај је у поратном времену више од било ког духовника урадио на помирењу народа у БиХ. Добро је позната његова улога у раду Међурелигијског  вијећа БиХ“  - истакао је г. Бјелица.

Извор: Митрополија дабробосанска

[Guest]

Патријарх Иринеј позвао сарајевске Србе да сачувају своју вјеру, културу и језик

16. Септембар 2013 - 10:56

Његова Светост Патријарх српски  Иринеј посјетио је у недјељу, 15. септембра, зграду Административног центра Града Источно Сарајево, гдје је разговарао са руководством Града, градских општина, као и представницима Републике Српске у институцијама БиХ. 

Патријарх српски је том приликом поручио да је најбитније да Срби, у времену велике духовне, моралне и материјалне кризе, опстану као народ, да сачувају своју вјеру, културу и језик, јер имају вјеру, културу и историју коју не смију да изневјере.

Патријарх Иринеј је нагласио да је Србима, и овдје и на Косову, најпотребније да се ослободе политичких партија, као и да треба да постоји једна јединствена партија српског народа, те да не чине ништа на сопствену штету, а у корист својих непријатеља.

„Морамо бити јединствени, јер то нам је нада за опстанак. Нису случајна она четири `С`. У Источном Сарајеву је та свијест о јединству присутна, и надам се да ће та свијест остати“ – нагласио  је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је поручио да Административни центар града Источно Сарајево треба да буде мјесто окупљања народа, а народ да има повјерења у ову институцију и људе који раде у њој.

Патријарх српски је  рекао да из Источног Сарајева одлази са најљепшим утисцима. „Одлазим задовољан оним што се данас десило у српском Сарајеву и задовољан српским народом који овдје живи и лијепом, драгом и благословеном омладином“ - поручио је Патријарх Иринеј, којег су поздравили многи грађани који су се окупили испред новоизграђеног Административног центра града Источно Сарајево.

Градоначелник Источног Сарајева г. Ненад Самарџија истакао је да су поруке које је послао Патријарх Иринеј биле јаке и да су изазвале јаке емоције код свих присутних.

„Патријарх је апеловао да српски народ буде јединствен и сложан, јер једино тако можемо да успијемо. Сви који су били тамо, исправно су разумјели његове поруке и надам се да ће у својим пословима и радним задацима које обављају то и примјењивати“, рекао је г. Самарџија.

Према његовим ријечима, Патријарх Иринеј је дао свим учесницима сусрета храбрости и снаге да наставе да раде послове за народ за које су и бирани.

„Ова посјета пада у дане када обиљежавамо 20 година од оснивања града Источно Сарајево и крсну славу светог Петра Зимоњића Сарајевског. У овом граду је рођена Република Српска и установљене су многе институције Српске“ - подсјетио је г. Самарџија.

Посјетом Источном Сарајеву Патријарх српски је окончао дводневни боравак у Митрополији дабробосанској у оквиру које је у недјељу, 15. септембра, служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву поводом 40 година архијерејске службе Митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: Митрополија дабробосанска

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411

[Guest]

 

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411