Šipak - Cynosbati fructus, Rosa canina

[ribar]

Šipak - Cynosbati fructus, Rosa canina

Rosaceae

Wild dog rose - Églantier   

    Šipurak, divlja ili pasja ruža je vrlo trnovit grm, visok oko 2 m. Raste svuda, a najviše po obodima šuma i kao živa ograda pored puteva i po međama u celoj Evropi, severnoj Africi i severnoj i zapadnoj Aziji. Treba brati još tvrd, nedozreo plod sjajne crveno-narandžaste boje. U zelenom šipku, a isto tako i u prezrelom (mekanom, tamne, mutne boje), ima manje vitamina nego u poluzrelom. Šipak se bere početkom jeseni ili krajem leta, što zavisi od kraja, nadmorske visine i godine.   

  Šipak treba brati po lepom i suvom vremenu i odmah preraditi ili sušiti. Svež Sipak je čvrst, sočan, gladak i sjajne crvene boje, a osušen je tvrd, crveno-mrk i malo naboran. Ukusa je prijatno nakiselo-slatkog i pomalo oporog. Plod divlje ruže je jajast, a od drugih je više okruglast. Šipak je nepravi, sočan, jagodast plod; cvetna loža se pretvorila u mesnat sočan, ovalan oklop u kome se nalaze mnogobrojne čekinjaste dlake i uspravno, pravilno poređani, vrlo tvrdi i sjajasto čekinjavi plodovi, koje svi pogrešno nazivamo semenkama (Cygosbati semen). Šipak je dugačak oko 2 cm. Plodovi su kao kost tvrdi, sivkasto-žućkasti, oko 5 mm dugački i 2—3 mm de beli, glatki, jajasti, ćoškasti, bez mirisa.

Sastav: Nađena je velika količina vitamina C, mnogo vitamina P, karotena (provitamina A),  vitamina B2 PP i oko 40 bioloških jedinica u gramu vitamina K. Šipci imaju još i flavonoida, tanina, limunove i jabučne kiseline, pektina, šećera (invertnog i saharoze), malo masnog ulja i vrlo malo etarskog ulja (sa aldehidima), od koga potiče prijatan miris čaja, koncentrata i raznih galenskih preparata od šipuraka. U lišću ima oko 0,4% vitamina C.

Upotreba: Svezi i osušeni šipci upotrebljavaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva, naročito protiv dosadnih letnjih dečjih proliva. Cynosbati semen se upotrebljava i kao diuretik. Zbog velike količine mnogih vitamina, a posebno vitamina C šipurak je naročito neophodan kao čaj u zimskom periodu, po kućama u gradu i selu, školama i u vojsci.   

   

Od šipurka pravi se i odlična marmelada, kao odlična hrana i poslastica.

Narodna imena za Rosa canina: šipurak, šipurika, pasja ruža, bela ruža, divlji šipak, divlja ruža visoka, pasja drača, pasja roža, plotna ružica, rosa od plota, šepurika, šepu-rina, šibek, šip, šipek, šipke, šipkovima, šipurina, šipčanica, ščipak. 

[ribar]

Domaći liker od šipkaČaj od šipka jedan je od najčešćih čajeva, šipak je bogat izvor vitamina C, pa čaj od šipka jača imunološki sustav, potiče prirodnu obranu organizma, te jača otpornost organizma na mnoge bolesti. Osim askorbinske kiseline šipak sadrži i tanine, voćne kiseline, karotinoide, pektin.Posebno ga je korisno piti u zimskim mjesecima, kada djeluje preventivno u borbi protiv gripe, ali također olakšava prehladu i gripozna stanja.

Sirup od šipka (Nara)Sad je sezona voća koje je priroda okrunila pravom krunom. Kao da je htjela reći ispod ove krune krije se kraljevstvo bobica koje će vas štititi kao mali čuvari dobrog raspoloženja i zdravlja. Jedite šipak što češće, ali ako volite sok od šipka, nemojte kuhati, najbolji recepti za sve što sadrži vitamin C su oni koji ne uključuju termičku obradu.

Sok/sirup od sipka

Priprema

svjeze ubrane sipkove, neprskane, operemo, posusimo.

presu za cijedjenje dooobro nakvasimo, da se “napije” vode, da ne bi “popila” sok.

stavimo cijeli sipak, ili parcad i onda radna snaga nek dooooobro pritisne, dok joj zubi ne zazvece, i dok se ne odigne od zemlje… nista? hm… dohvatimo drugo dijete koje se uglavnom samo smije, tako da ni ovoga puta nista…. eh… shvatili ste… crogorka je morala sama….

dakle, cijedimo sok malo po malo…

procijedimo kroz gazu – ili kroz cjediljku, ali da nije metalna. ne znam zasto, valjda zbog neke oksidacije, tako sam cula i naucila i tako radim.

ko ima uslova da cuva gotov sok, neka doda secer – 1kg na 1 l cistog soka. kad se secer istopi, mozete dodati malo limontusa, ali ja mislim da nema potrebe, jer je sipak ionako dovoljno kisjeo.

ko nema uslova, kao ja, neka cist sok sipa u flasu, takodje cistu 0203_cool i neka ne skroz pune flase zamrzne. kad nam prifali soka, odmrznemo onaj iz zamrzivaca i tada dodajemo secer, mijesamo dok se ne istopi, i imamo sirup.

nema konzervansa, nema hemije, cisto zdravlje iz case!

Posluživanje

vec znate, ali valja dodati – kore od sipka se osuse i cuvaju za slucaj neke nevolje (u prevodu dijareja) – od njih se kuva caj, koji je jaaaaako gorak, ali zaustavlja pomenutu nevolju.

Pravo je vreme za šipak

Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.

Šipak se nalazi se u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.

Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastoja čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.

Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.

I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.

[ribar]

Džem od šipka

Džem od šipka zahteva dosta truda i vremena da se skuva, mada se trud na kraju isplati jer je džem od šipka po mom mišljenju najukusniji od svih džemova.

Treba da očistimo šipak (otprilike 5kg), odsečemo vrhove, prepolovimo ih nalijemo vodom da ogreznu pa ih kratko obarimo da omekšaju. Tako obaren šipak propasiramo na krupnije sito dodavajući vodu u kojoj je šipak kuvan. Ponovo ga stavimo da prokuva 10-15 minuta na jačoj vatri. Zatim ga procedimo kroz duplu gazu da se oslobodimo sitnih iglica koje šipak ima. U međuvremenu prokuvamo šećer u ostatku vode gde smo barili šipak, i kuvamo dok se šećer ne ušpinuje. Dodamo kuvan šipak prokuvanom šećeru i još malo prokuvamo. Ako je džem suviše redak stavimo malo pečene bundeve za jelo. Ona će stegnuti džem. Može se upotrebiti i želatin za pravljenje zimnice mada je najbolje bez ikakvih dodataka. Zagrejati tegle u rerni na 100C pa sipati u njih gotov džem, dobro zatvoriti i ponovo vratiti u rernu na 150C da se “zapeku”. Najbolje je ostaviti ih u rerni dok se ne ohlade.

Salata od šipaka

Potrebni sastojci:

600 g šipka

4 bijeli luk

1/2 persunov list

5 biber

2 loberov list

1/2 limun

2 ulje

so

 

Priprema jela:

Šipak očistiti i dobro oprati pod mlazom vode. U lonac s vodom staviti loverov list i biber u zrnu.

Kad voda prokuva, dodati šipak i kuvati dok ne omekšaju.

(Zavisi o veličini, treba im 1 do 2 sata kuvanja). Kad je šipak mekan, izvaditi i narezati na kolutiće. Kolutiće sipka posložiti u činiju za salatu i posipati sitno iseckanim peršunom i belim lukom.

Začiniti maslinovim uljem i limunovim sokom, posoliti i pobiberiti.

Salatu hladiti u frižideru nekoliko sati i poslužiti s kriškama limuna.