Други ватикански концил

[Guest Alefshin]

Једно виђење ове теме.

Дакле, ово је вероватно најзначајнији Сабор који је РКЦ одржала у прошлом миленијуму. Изволите мало да продискутујемо о тој теми.

[karadjordje]

Ево овдје има интересантних ствари

http://www.snc.hbk.hr/pape.html#vatikan

Пасторална конституција:``GAUDIUM ET SPES``

http://www.snc.hbk.hr/public_html/vaticanum_ii_gaudium_et_spes.pdf

Декларација ``DIGNITATIS HUMANAE``

http://www.snc.hbk.hr/public_html/vaticanum_ii_dignitatis_humanae.pdf

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Dobra tema ! Mislim da je na ovom koncilu Rkc pretrpela najvece izmene jos od vremena reformacije i da nisu sve bas toliko lose ! Pre svega ovo je bio pokusaj Rkc da se priblizi coveku tada 20-tog veka i da na neki nacin uspe da ucrkovi sekularnog coveka koji se tada nasao pod udarom hipi pokreta i evropskog liberalizma !Moramo imati na umu da se sfera uticaja Rkc proteze na bogate,dinamicne i moderne zapadne zemlje u kojima se stil i nacin zivota razlikuje od naseg ! Od dana kada se Rodio BogoCovek Hristos covecanstvo se nije srelo sa tolikom promenom koja je nastupila u 2o-tom veku ! Taj vek je poceo skromnom elektrifikacijom a zavrsio pojavom interneta a samim tim nastupila je i promena u stilu covecijeg zivota od privredjivanja pa do uzivanja !Na sve te promene morao je da usledi neki odgovor i mislim da su odluke ovog koncila u najmanju ruku iznudjene ,neke mozda i malo brzopleto ,od sekularizovanog drustva !

[Лазар Нешић]

Најбоље што сам икада прочитао о Ватикануму II:

Hans Kung

IZBORENA SLOBODA - SJEĆANJA

Иначе, а то је моје лично мишљење, не би било Флоровског, Шмемана, Афанасјева и Зизјуласа без ове господе, НИКАДА:

Henri de Lubaca, Karla Rahnera, Yvesa Congara, Eduarda Schillebeeckxа, Jana Danielua, Josepha Ratzingera, Hars Urs von Balthasara.

Њих треба читати, о да!!!

Ватиканум је сјајан пример "кориговања" средњовековне томистичке теологије и побожности, којој, нпр. ми православни, још увек робујемо, али и они такође.

Текст В.Д.-а је неозбиљни памфлет препун индоктринизације и стереотипа човека који никада није прочитао ни страницу било које од конституција Ватиканума.

[Aristotel]

Изволите мало да продискутујемо о тој теми.

Dokumenti Drugog vatikanskog koncila u prijevodu na više jezika su na internetu dostupni ovdje:

http://www.vatican.va/archive/hist_councils/ii_vatican_council/index.htm

[rogi]

постоје и католици који одбацују други ватикански концил, и папе после њега сматрају јеретицима и анти-папама. врло су конзервативни- не само миса, него све молитве (и личне) морају да буду на латинском, жене да носе мараме, скоро стално се клечи при молитви, а што се тиче морала- држе се томе аквинског до у детаљ, значи врло су аскетски настројени, чак држе и прилично строг пост, а занимљиво- сматрају крсташке ратове и инквизицију добрим, можда понегде злоупотребљеним, али у суштини добрим стварима.

http://en.wikipedia.org/wiki/Sedevacantism

[Aristotel]

постоје и католици који одбацују други ватикански концил, и папе после њега сматрају јеретицима и анти-папама.

I po čemu su ti "католици" - katolici?

[rogi]

pa po tome shto prihvataju prvi vatikanski koncil koji kazhe da papine poslanice eks katedra imaju autoritet kao i poslanice apostola petra. a poshto postoji dosta stvari u 2.vatikanskom koncilu stoje u kontradikciji sa raznim eks katedra pisanjima ranijih papa- samim tim treba odbaciti 2.v.k.

[Zawisza]

To ti je kao i "istinita pravoslavna crkva".

[Aristotel]

pa po tome shto prihvataju prvi vatikanski koncil koji kazhe da papine poslanice eks katedra imaju autoritet kao i poslanice apostola petra.

Nemoj pričati napamet!

Ne kaže Prvi vatikanski koncil to što Ti misliš. Poslanice apostola Petra su dio Biblije, ostalih papa nisu.

poshto postoji dosta stvari u 2.vatikanskom koncilu stoje u kontradikciji sa raznim eks katedra pisanjima ranijih papa- samim tim treba odbaciti 2.v.k.

Opet pričaš napamet!

1. Nisu poslanice "ex cathedra", nego su takve samo definicije dogmi.

2. Nema raznih "eks katedra pisanja ranijih papa" nego samo dvije "ex cathedra" definicije.

3. Ništa u Drugom vatikanskom koncilu nije u kontradikciji sa vjerom i učenjem Crkve od apostolskih vremena dalje, na najmanje "dosta stvari".

[rogi]

Ne kaže Prvi vatikanski koncil to što Ti misliš. Poslanice apostola Petra su dio Biblije, ostalih papa nisu.

niti sam ja rekao je 1.v.k. rekao da su papine eks katedra izjave deo kanona.

1. Nisu poslanice "ex cathedra", nego su takve samo definicije dogmi.

dobro, poslanice u kojima se promulgira dogma.

2. Nema raznih "eks katedra pisanja ranijih papa" nego samo dvije "ex cathedra" definicije.

da, da, mislio sam na nepogreshivost crkve a pocheo da prichao samo o dogmi o papinoj nezabludovosti.. moja greshka, nisam hrishcjanin vecj neko vreme pa nisam skoro chitao o tome dada

3. Ništa u Drugom vatikanskom koncilu nije u kontradikciji sa vjerom i učenjem Crkve od apostolskih vremena dalje, na najmanje "dosta stvari".

najochiglednija jeres je npr. u dokumentu Unitatis Redintegratio gde se odbacuje dogma da izvan katolichke crkve nema spasenja, blisko toj temi- dozvoljene su neke ekumenistichke prakse, postoje mnoga odstupanja od katolichkog uchenja, shto vezano za misu, shto vezano za podrzhavanje tkzv. ljudskih prava i modernizma (chak je tu toliki apsurd da Dignitatis Humanae odobra stvari koje su eksplicitno osudjene u Syllabus Errorum), a npr. i neki kanoni kodeksa iz 1983 su u direktnoj kontradikciji sa kanonima kodeksa iz 1917.

[Aristotel]

najochiglednija jeres je npr. u dokumentu Unitatis Redintegratio gde se odbacuje dogma da izvan katolichke crkve nema spasenja,

Opet ponavljam: vjera Crkve se ne mijenja i ne može se mijenjati.

A načelo "Izvan Crkve nema spasenja" (Extra Ecclesiam nulla salus) potječe još od prvih stoljeća i vrijedi uvijek. Ali pogrešno je njegovo formalno, "knjigovodstveno" tumačenje.

A Drugi vatikanski koncil u Dogmatskoj konstituciji o Crkvi kaže:

"Sveti sabor najprije okreće svoju pozornost prema katoličkim vjernicma. Oslanjajući se na Sveto pismo i Predaju, on naučava da je ta putujuća Crkva nužna za spasenje. Jedini je, naime, Krist posrednik i put spasenja; on nam biva prisutan u svojem Tijelu, koje je Crkva; izričito ističući nužnost vjere i krsta (usp. Mk 16, 16; Iv 3, 5), on je time ujedno potvrdio i nužnost Crkve u koju ljudi ulaze po krstu kao kroz vrata. Zato se ne bi mogli spasiti oni ljudi, koji – iako im nije nepoznato da je Bog po Isusu Kristu ustanovio Katoličku crkvu kao nužnu – ipak ne bi u nju htjeli ući ili u njoj ustrajati." ("Lumen Gentium", 14)

A onda tumači što to znači biti u Crkvi:

"Potpuno se pritjelovljuju društvu Crkve oni koji, jer imaju Kristova Duha, prihvaćaju njezino cjelovito uređenje i sva u njoj ustanovljena sredstva spasenja te se u njezinome vidljivorn ustrojstvu – svezama ispovijedanja vjere, sakramenata, crkvene uprave i zajedništva – združuju s Kristom, koji njome upravlja po vrhovnome svećeniku i biskupima. No ne spašava se onaj koji, makar bio pritjelovljen Crkvi, ne ustraje u ljubavi, a ostaje u krilu Crkve »tijelorm«, ali ne i »srcem«. A sva djeca Crkve neka se sjete da svoje izvrsno stanje nemaju pripisati svojim zaslugama, nego posebnoj Kristovoj milosti; ako joj ne budu odgovorili mišlju, riječju i djelom, oni ne samo da se neće spasiti, nego će biti strože suđeni."  ("Lumen Gentium", 14)

A o drugim kršćanima u istom dokumentu kaže:

"Crkva zna da je zbog više razloga povezana s onima koji su kršteni te se diče kršćanskim imenom, ali ne ispovijedaju cjelovitu vjeru ili ne drže jedinstvo zajedništva pod Petrovim nasljednikom. Ima, naime, mnogo onih koji poštuju Sveto pismo kao pravilo vjere i života te pokazuju iskrenu vjersku revnost, s ljubavlju vjeruju u Boga Oca svemogućega i u Krista, Sina Božjega i Spasitelja, te su obilježeni krstom kojim se povezuju s Kristom i, dapače, priznaju i primaju također druge sakramen te u svojim Crkvama i crkvenim zajednicama. Mnogi među njima imaju i episkopat, slave svetu euharistiju i gaje pobožnost. prema Djevici Bogorodici. K tomu pridolazi zajedništvo u molitvama i drugim duhovnim dobrima te, štoviše, i prava povezanost u Duhu Svetom, koji po darovima i milostima također u njima djeluje svojom posvećujućom snagom te je neke od njih ojačao sve do prolijevanja krvi. Tako Duh pobuđuje u svim Kristovim učenicima želju i djelovanje kako bi se svi, na način koji je ustanovio Krist, miroljubivo sjedinili u jedno stado pod jednim Pastirom. Da bi to postigla, Majka Crkva ne prestaje moliti, nadati se i raditi te potiče svoju djecu na čišćenje i obnovu, kako bi Kristov znak jače zasjao na njezinu licu."  ("Lumen Gentium", 15)

A o spasenju nekrštenih ili bezvjeraca kaže:

"Vječno spasenje mogu, naime, postići i oni koji bez krivnje ne poznaju Kristovo evanđelje i njegovu Crkvu, a ipak iskrena srca tragaju za Bogom te pod utjecajem milosti nastoje djelom ispuniti njegovu volju koju su spoznali po glasu savjesti.” Božanska providnost ne uskraćuje pomoć potrebnu za spasenje ni onima koji bez svoje krivnje još nisu došli do izričitoga priznanja Boga te nastoje, ne bez božanske milosti, ispravno živjeti. Sve dobro i istinito, što se kod njih nalazi, Crkva smatra pripravom za evanđelje i danim od Onoga koji rasvjetljuje svakoga čovjeka kako bi napokon imao život. No ljudi su se, obmanuti od Zloga, češće gubili u svojim mislima te su Božju istinu preokrenuli u laž tako da su više služili stvoru negoli Stvoritelju (usp. Rim 1, 21 i 25) ili se, pak, izlažu krajnjem očaju jer u ovom svijetu žive i umiru bez Boga. Zbog toga Crkva marljivo nastoji njegovati misije radi promicanja Božje slave i spasenja svih ljudi, spominjući se Gospodnjega naloga: »Propovijedajte evanđelje svakomu stvoru« (Mk 16,15)."  ("Lumen Gentium", 16)

blisko toj temi- dozvoljene su neke ekumenistichke prakse,

A što bi to točno značilo "ekumenističke prakse" i što je u tome zlo?

postoje mnoga odstupanja od katolichkog uchenja,

Baš "mnoga"? Ne postoje uopće.

shto vezano za misu,

???

shto vezano za podrzhavanje tkzv. ljudskih prava

Pa Crkva je uvijek podržavala i branila ljudska prava, to čini i danas. I ta ljudska prava na koja se danas mnogi pozivaju imaju izvor u Bogu (ako se taj izvor odbaci, onda uopće nemaju izvora).

a npr. i neki kanoni kodeksa iz 1983 su u direktnoj kontradikciji sa kanonima kodeksa iz 1917.

U čemu je problem da se neki crkveni zakon promijeni? Božji zakoni su nepromjenjivi, a crkveni nisu. I nema tu "kontradikcije" nego samo postoji promjena.

[rogi]

evo linkova pa ko hocje da prochita, nek chita..

http://www.cmri.org/02-doctrinal-errors-v2.html

http://www.catholictreasures.com/articles/25errors.html

[alduk]

Evo citata iz knjige  Pravoslavlje i ekumenizam ( Solun, 1974., strana 184.) Svetog Justina Popovica o 2. vatikanskom koncilu-

2.Vatikanski Koncil-renesans svih  evropskih humanizama, renesans leseva. Jer otkako je Bogocoveka Hrista u zemaljskom svetu, svaki je humanizam -les. A sve je to tako zato sto je Koncil uporno ostao pri dogmatu o nepogresivosti pape-coveka.

[zejak]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8859.msg267293.html#msg267293

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8859.msg265126.html#msg265126