Вести из православног света

[Милан Меденица :)]

која је то светиња!  8084.gif sv-maksim 4chsmu1

[Guest Оливера]

Први епископски сабор канонских православних архијереја Сјеверне и Централне Америке

Први епископски сабор канонских православних архијереја Сјеверне и Централне Америке састао се у сриједу 26. маја у Њу Јорку, под предсједништвом архиепископа Димитрија, предстојатеља Православне Архиепископије Америке Константинопољске Патријаршије.

Одлука о одржавању овог Сабора донијета је на Четвртој пред-саборској свеправославној конференцији, која је одржана у јуну 2009. у Шамбезију. Ово је први од дванаест Сабора, који ће се одржавати у разним крајевима свијета, у којима нема јединственог православног присуства. На сваком сабору предсједаваће најстарији архијереј Константинопољске Патријаршије.

Како је архиепископ Димитрије објаснио, Сабор по природи „није стална, већ привремена институција.“ По његовим ријечима, Сабор ће се састајати годишње „ради припреме плана решавања аномалија, као што су постојање више од једног епископа на одређеном простору, и других ствари које ометају живот Цркве“. Сабор је такође осмишљен да „представља јединствено свједочанство вјере“.

Први епископски сабор канонских православних архијереја Сјеверне и Централне Америке ће закључити рад у петак 28. маја, када ће у саборном храму Свете Тројице бити служена Света Литургија.

[Guest Оливера]

ЦАРИГРАД – ЈЕРУСАЛИМ

Јерусалимски патријарх Теофил посетио је средином априла васељенски трон на Фанару, како би са Патријархом Вартоломејем размотрио "актуелна питања православља и јелинства". Наглашен је значај припрема Свеправославног сабора. Констатовано је да православље данас има значај и за међународну политику, Цариград у светским релацијама, а Јерусалим за очување хришћанске мањине на Блиском истоку. Двојица патријарха осветили су потпуно обновљен храм Светог Георгија у цариградској четврти Неахори, који је под јурисдикцијом Јерусалима.

Патријарси су на Фанару заједно примили познатог грчког певача Гиоргиоса  Алкаиоса (Γιώργος Αλκαίος), рођеног 1971, који своју земљу крајем маја у Норвешкој представља на такмичењу за Песму  Евровизије. Од обојице провојераха је добио благослов са жељом "да победи" – на радост свих Јелина.

Фанар је посетио и поглавар Кипарске Цркве, архиепископ Хризостом Други. Он је са дводневним закашњењем из Брисела, где се налазио у посети, у Цариград стигао преко Шпаније, где је изнајмљена брза јахта за вожњу до Босфора преко Шпаније. Посета је веома важна, јер обе Цркве раде на заједничкој стратегији према турској влади, која по први пут показује скромну спремност да измени свој ригидан став према православљу. Премијер из Анкаре, могао би да се ускоро састане са кипарским архиепископом ради разматрања судбине подељеног острва.

[Guest Оливера]

БОГОСЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК

У Атини и Москви се у оквирима Цркве води дискусија о томе да ли треба богослужити на савременом језику. У  Грчкој епископ никопољски Мелетије и митрополит стијатијски Павле, на тражење Светога Синода, треба да објасне зашто они и њихово свештенство служе на језику свакодневице (димотики), а не на старијем, коришћеном, како је речено, у епохи Византије.

Неколико архијереја је нашло за сходно да јавности изнесе свој став. Митрополит месинијски Хризостом, такође професор у Атини, сматра да је ова тема осетљива за грчки клир и да се ипак мора сагледати у пасторалној димензији. Потребан је дијалог, никако само у епископату, већ и у академским, посебно теолошким срединама, али и у парохијама. Значајно је и питање адекватности превода – ко да га ради, ко контролише и усваја.

Када је 1900. објављен превод Јеванђеља, на улици су протестовали поједини епископи, професори, студенти. Сада је дошло до тога да је и тај превод "застарео". Бројни митрополити не желе да се тема уопште покреће и траже одговорност за оне који већ практикују савремени језик "улице".

Блаженопочивши архиепископ атински Христодул допуштао је да се у Атини Јеванђеље и Апостол читају на савременом језику, што је било праћено великим протестима.

Митрополит козански Дионисије превео је 1980. текст Свете Литургије.

У Русији се, надовезујући се на грчку дискусију, поставило питање да ли у Цркви постоји проблем језика. У различитим одговорима пошло се од тога да је питање постављено још у 19. веку, а њиме се бавио и Помесни сабор 1917/1918. Неки су изнели став да је тема данас актуелнија него икад – богослужење треба да је свима, до последње речи, јасно. Не спори се да је црквенословенски део "велике културе", али је еволуција говорног језика природна. Има предлога "русификације старословенског", постепеног "безконфликтног" преласка, допуштања "експерименталних форми", а у манастирима се могу придражавти досадашње праксе. Сви се, пак, слажу да је проблем адекватног превода веома велик, али не и нерешив. Треба објављивати и паралелне богослужбене текстове.

Други сматрају да паству треба "боље образовати" да би разумела црквенословенски.  Преводити сматрају "бесмисленим" – није могуће "постићи красоту" на савременом језику. Верници нека се самообразују – препоручују они. Узимају пример Римокатоличке цркве, где прелазак са латинског на народне језике није довео до веће посећености богослужењима, а неке је и одвратио од долажења.

Како у Москви, тако и у Атини кажу да се за Русе и Грке у иностранству, у дијаспори, обично служи на језику тамошње средине – енглеском, немачком, француском, што се показало добрим.

[Милан Меденица :)]

НАЈЗАД!  :0104cheesy: :0104cheesy:

[Guest Оливера]

ПАПА РИМСКИ БЕНЕДИКТ У ПОСЈЕТИ КИПРУ

НИКОЗИЈА, 7. јуна – У недељу 6. јуна окончала се тродневна посјета папе Бенедикта XVI Кипру. Поглавара Римокатоличке цркве је у Архиепископији дочекао поглавар Кипарске Православне Цркве, архиепископ Хризостом II, са члановима Светог Синода.

Архиепископ је говорио о значају Кипарске Цркве као апостолске, која је добила аутокефалност на Трећем васељенском сабору 431. године, и истакао да од 1974. године, када је турска војска извршила инвазију на сјеверни дио острва, „Кипар пролази кроз најтеже тренутке у својој историји“. Он је такође изразио наду у даљи дијалог између Цркава.

Захваљујући на добродошлици, као и на недавном богословском сусрету на Кипру, папа је ову земљу назвао „дијелом Свете земље“ и охрабрио односе између православних и римокатолика ради очувања хришћанске прошлости.

Исто вече у Архиепископији је за поглавара Римокатоличке цркве и његову пратњу приређена вечера. Папа је овом приликом архиепископа Хризостома даривао мозаичном иконом свете Недеље, а домаћин је њему поклонио икону оснивача Кипарске Цркве, светих апостола Павла и Варнаве.

Светигора

[Guest Оливера]

Саопштење Свеправославног сабора епископа Британских острва

У понедељак 21. јуна, у сједишту Архиепископије Тијатире и Велике Британије (Константинопољске Патријаршије), одржано је уводно засиједање Свеправославног сабора епископа Цркава на Британским острвима. Сабор дјелује сагласно одлуци донесеној 13. јуна 2009. на Четвртој предсаборској свеправославној конференцији у Шамбезију.

Учествовали су следећи архијереји:

Архиепископ Тијатире и Велике Британије Григорије (Константинопољска Патријаршија)

Митрополит Западно и Централноевропски Јован (Антиохијска Патријаршија)

Архиепископ Сурошки Јелисеј (Московска Патријаршија)

Епископ Британско-скандинавски Доситеј (Српска Патријаршија)

Архиепископ Западно и Јужноевропски Јосиф (Румунска Патријаршија)

Епископ Великобритански Зинон (Грузијска Патријаршија)

Архиепископ Берлинско-германски и Великобритански Марко (Руска Загранична Црква)

Архиепископ Керча (Сурошка епархија)

Митрополит Диоклијски Калист (Архиепископија Тијатире)

Епископ Кијански Хризостом (Архиепископија Тијатире)

Епископ Тропоа Атанасије (Архиепископија Тијатире)

Митрополит Централно и Западноевропски Симеон (Бугарска Патријаршија) и представник Украјинске епархије Константинопољске Патријаршије у Великој Британији су били онемогућени да дођу.

Сви учесници истакли су значај овог сусрета, будући да до сада на Британским острвима није постојао међуправославни епископски савјет. Архијереји су разматрали будуће оквире свог рада, а основан је и Извршни савјет, са архиепископом Григоријем као предсједником, митрополитом Јованом и архиепископом Јелисејем као подпредсједницима, епископом Доситејем као благајником и архиепископом Јосифом као генералним секретаром.

Основана су и још три савјета:

Богословски савјет, предсједник: митрополит Диоклијски Калист (За сада, овај савјет ће се бавити и литургијским, канонским и екуменским питањима, као и припремом листе светитеља Британских острва)

Пастирски савјет, предсједник: архиепископ Јелисеј (Овај савјет ће се бавити међуправославним односима и организацијом свеправославних дешавања)

Образовни савјет, предсједник: архиепископ Григорије (Овај савјет ће бити посвећен питањима свештенства на универзитетима, катихетском раду и издаваштву).

За све савјете, епархије ће поставити своје представнике из редова свештенства и лаика.

Током засиједања Сабора, учесници су посебно истакли потребу да се дјеца и млади задрже у Цркви. Говорено је и о пастирским проблемима везаним за брак, као и канонским питањима приликом преласка клирика из једне епархије у другу. Архијерији су примјетили потребу разматрања савремених питања у био-етици и питања везаних за богословље и личност.

Следеће засиједање заказано је за децембар ове године.

Следећег дана, 22. јуна, архијереји су на позив поглавара Англиканске цркве, архиепископа Кентерберијског Роана Вилијамса, присуствовали вечери у Ламбет палати.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

У БРИСЕЛУ ОДРЖАНA ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ПРАВОСЛАВНЕ ЕПИСКОПСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ БЕНЕЛУКСА

Објављено од стране Светигора на 26. јун 2010.

БРИСЕЛ, 24. јуна – Прво сабрање православних епископа, који под својим руководством држе парохије у Бенелуксу (Белгија, Холандија и Луксембург) одржано је 23. јуна у Бриселу, гдје су архијереји дошли на позив Митрополита белгијског Пантелејмона (Константинопољска патријаршија), који је предсједавао на конститутивном сабрању Епископске конференције, саопштио је сајт Белгијске архиепископије Константинопољске патријаршије.

Епископска конференција Бенелукса утемељена је на рјешењима, донијетим на Четвртом Свеправославном предсаборском сабрању у Шамбезију (Швајцарска) у јуну 2009. године.

Учесници сабрања су били епископи Константинопољске патријаршије: Митрополит белгијски Пантелејмон, Архиепископ комански Гаврило, епископи евменијски Максим и синопски Афинагора. У име Московске патријаршије су учествовали Архиепископ бриселски и белгијски Симон. У име Српске патријаршије Епископ Западноевропски Лука. Испред Румунске патријаршије присутни су били Митрополит Западне и Јужне Европе Јосиф (Париз) и Митрополит Централне Европе Серафим (Нирнберг).

Оправдано су одсуствовали: Епископ Парнаски Јован (руководи украјинским парохијама Константинопољске Патријаршије у Западној Европи), Епископ Женевски Михаил (Руска Загранична Црква), Митрополит Симеон (Бугарска Патријаршија) и Митрополит Авраам Западноевропски (Грузијска Патријаршија).

Као званично име овог сабрања Епископа утврђен је назив: Православна епископска конференција Бенелукса („Orthodoxe Bisschoppenconferentie van de Benelux“ (OBB) (холандски); „Conférence Episcopale Orthodoxe du Benelux“ (CEOB) (француски).

За предсједника Православне епископске конференције земаља Бенелукса изабран је Митрополит Пантелејмон. Архиепископ Симон ће бити на дужности замјеника предсједника, Митрополит Јосиф ће бити благајник, а Епископ Атинагора – секретар. За Јерарха који ће представљати Православну Цркву у Холандији назначен је Епископ Атинагора.

Усаглашена дјелатност православних Епископа у земљама Бенелукса омогућиће успјешније служење православних заједница, јаснију пројаву јединства Православља и његово јачање.

Извор: Sedmitza.RU/Московска Патријаршија

[Solomon Kane]

АТИНА ПОДИГЛА ТУЖБУ ПРОТИВ МАНАСТИРА ВАТОПЕД

АТИНА – Грчка влада тужила је манастир Ватопед на Светој Гори због незаконите размене некретнина која је довела до великог политичког скандала.

Грчко Министарство финансија саопштило је да влада у Атини тражи од 1.000 година старог манастира на Атосу одштету од 10 милиона евра.

Истрага о размени земљишта између државе и манастира Ватопед, коју је спровела претходна, конзервативна грчка влада, показала је да је том трансакцијом манастир оштетио државу за најмање 100 милиона евра, пренеле су агенције.

Због овог скандала смењена су два министра конзервативне владе, која је касније прекинула уговоре с манастиром, саопштивши да они штете јавним интересима.

Грчка влада такође је тражила потврду о власништву над свим земљиштем повезаним с овим спором.

Истрага о размени земљишта између државе и манастира Ватопед покренута је 2008. године, јер је, према прелиминарној судској истрази, манастир у аутономној монашкој заједници на Атосу заменио земљиште мале вредности за непокретну имовину у власништву државе, при чему је зарадио 138 милиона евра.

Спор се претворио у политички скандал и, пре две године, довео до јавних протеста у Грчкој на којима је тражена оставка владе.

Тањуг

[Sanjica]

229229229  Боже сам' помози!!!  :cheesy2:

[Guest Оливера]

ПРЕДСТОЈАТЕЉИ НЕКОЛИКО ПОМЈЕСНИХ ЦРКАВА НА ПОКЛОЊЕЊУ СВЕТИЊАМА КАПАДОКИЈЕ

Објављено од стране Светигора на 29. јун 2010.

ФАНАР, 29. јуна – У суботу 26. јуна, вечерњом службом у цркви Светих Константина и Јелене у граду Синосасу, отпочело је јединствено ходочашће светињама Кападокије, предвођено Његовом Светошћу Патријархом Константинопољским Вартоломејем. Гости предстојатеља Константинопољске Цркве били су Патријарх Александријски и све Африке Теодор, Архиепископ Атински и све Грчке Јероним и, по благослову Патријарха Московског и све Русије Кирила, предсједник Одјељења за спољне црквене везе, Митрополит Волоколамски Иларион. Осим свештенства Руске и Грчке Цркве, у служби су узели учешћа и потомци житеља Кападокије из Грчке, као и монаси и монахиње из грчких манастира.

На крају вечерње службе патријарх Вартоломеј се обратио присутнима бесједом, у којoj  је рекао: „Стигли смо у земљу Кападокију, колијевку мноштва светитеља, који сијају као звијезде небеске. Нажалост, прије више деценија, због пресељења хришћанског становништва, овдашњи храмови су опустјели.“ Његова Светост је са задовољством примјетио да турске власти сада издају потребне дозволе за савршавање богослужења у кападокијским светињама.

О историјским духовним везама Константинопољске и Александријске Цркве говорио је Патријарх Теодор, а затим су поклоници наставили обилазак светих мјеста.

У недељу 27. јуна, архијереји су служили Свету Литургију у Храму Светих великомученика Теодора Тирона и Теодора Стратилата у Малакопи, а пјевали су монаси светогорског манастира Ксенофонт.

Након свете службе, Митрополит Иларион се обратио предстојатељима Цркава, свештенству, монаштву и вјерном народу ријечима: „У име Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила и своје лично, срдачно поздрављам све вас који сте се сабрали у овом светом храму. За нас, чланове Руске Православне Цркве, Кападокија је света земља. Овдје су просијали велики Оци, стубови Цркве и васељенски богослови – Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски. Овдје, по пештерама и по јамама земаљским (Јев. 11, 38) подвизавали су се монаси и монахиње, овдје је проливена крв мученика и исповједника.

Кападокије је многострадална земља, о чему свједоче њени храмови, некада величанствени и дивни, а сада напуштени или порушени“

„Придружујем се Патријарху Вартоломеју у његовом позиву“, казао је даље Владика Иларион, „Не заборавите земљу својих отаца, чувајте сјећање на њих, преносите љубав на своју дјецу и унуке, и увијек се враћајте овдје.“

Окупљенима се обратио и предстојатељ Грчке Цркве, Архиепископ Јероним, а затим је Патријарх Вартоломеј одслужио помен православним хришћанима који су некада живјели у Кападокији.

Следећег дана, у понедељак 28. јуна, након обиласка више светиња, међу којима су црква светог Јована Богослова из 9. вијека, црква Светог великомученика Димитрија и пећински манастири Кападокије, окончано је ово тродневно поклоничко путовање.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Павлија 2010

2. јул 2010

Име „Павлија" у Православном свету је већ препознатљиво име за дешавања, која у току јуна месеца одбележавају празновање светог Апостола Павла, у граду Верији, где је, као што је познато, проповедао овај Апостол народâ. У саставу ових празновања, са благословом домаћина, Митрополита Верије, Наусе и Камбаније г. Пантелејмона, одржава се и међународни богословски конгрес, који је ове године имао следећу тему: „Институција и благодат према Апостолу Павлу".

На конгресу са својим предавањима наступили су еминентни теолози, социолози и мисионери, професори факултетâ из Грчке, као и из неколико осталих земаља. На овим 16. по реду празновањима су, као и до сада, тако и сада, били присутни Епископи претставници помесних Православних Цркава, који су на почетку конгреса прочитали поруке Претстојатеља Цркава од којих долазе.

На предлог Светог Архијерејског Синода Српске Православне Црква, у сагласност Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована, ове године на „Павлији" СПЦ претстављао је Његово Преосвештенство Епископ стобиски и Местобљуститељ струмички г. Давид. Епископ г. Давид је пред пуном салом прочитао поздравно слово Његове Светости Патријарха српског г.г. Иринеја.

Васељенску Патријаршију је претстављао Митрополит Шпаније и Португалије г. Поликарп, Александријску Патријаршију Митрополит иринопољски г. Димитриј, Јерусалимску Патријаршију Митрополит востронски г. Тимотеј, Руску Патријаршију Епископ Бобрујска и Бихова г. Серафим, Румунску Патријаршију Епископ унгарски г. Силуан, Бугарску Патријаршију Епископ велички г. Сиониј, Кипарску Архиепископију Митрополит Лемесуа г. Атанасије, Цркву Еладе Митрополит Димитријаде г. Игњатије, Пољску Православну Цркву Архимандрит Андреј.

На петровданској Литургији је началствовао претставник Цариградске Патријаршије Митрополит г. Поликарп у саслужењу свих поменутих Архијереја, а на истој Литургији је саслуживао и Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битољски г. Марко.

Вечери 19. јуна на месту где је Апостол Павле проповедао у Верији, названом „Олтар Апостола", у атмосфери саборне и братске љубави, Архијереји су служили вечерњу службу са литијом кроз град Верија, којом је началствовао Епископ домаћин, Високопреосвећени Митрополит Верије, Наусе и Камбаније г. Пантелејмон.

Извор: www.poa-info.org

Извор: Сајт СПЦ

[Guest Оливера]

100 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ХРАМА ПРЕПОДОБНОГ ОНУФРИЈА ВЕЛИКОГ У КАНАДСКОМ ГРАДУ ФОУМ ЛЕЈК

Објављено од стране Светигора на 3. јул 2010.

РЕЏАЈНА, 1. јула – 27. јуна 2010. године парохија преподобног Онуфрија Великог, која спада у канадске парохије, обиљежила је 100 година постојања, саопштава Служба за комуникације Одјела спољних црквених веза Московске патријаршије.

Тога дана литургију је служио Епископ каширски Јов, управник Патријарашких парохија у Канади. Након литургије Епископ Јов је честитао вјековни јубилеј парохијанима. Богослужење се завршило освећењем воде и литијом.

Послије тога уприличена је празнична трпеза и концерт парохијског хора, на коме је присуствовало више од 100 људи. Многи од њих су прешли стотоне километара из сусједних провинција Канаде да би дошли на свечаност.

Храм преподобног Онуфрија Великог се налази у близини града Фоум Лејка, канадске провинције Саскачеван. Парохију су основали сељаци, који су почетком двадесетог вијека емигрирали у тај дио Канаде из Западне Украјине (Буковине). 1910. године изграђена је дрвена црква. 1924. године парохијани су почели да подижу нову већу цркву која је заршена 1925. године. Данас парохија има само десет вјерника. Служи се четири пута у години.

Извор: Pravoslavie.RU