Поновљен час историје у Јерусалиму

[ego]

Поновљен час историје у Јерусалиму

 

Међународни институт за истраживање холокауста: Јад Вашем

 

У Јад Вашему – Међународном институту за истраживање холокауста, одржан је научни скуп о холокаусту у Југославији.

Иако су у поратном времену рађена истраживања о страдању Јевреја (од 75.000 у Југославији је преживело само 6.500), сматра се да су многе чињенице прећутане или недовољно разјашњене. Стварање Израела, распад Југославије и мали број преживелих припадника јеврејске заједнице били су повод да се дефинишу околности и догађаји међу онима који их памте и оних који их истражују. У раду овог форума учесници из западне Европе, Сједињених Држава, Израела и земаља некадашње Југославије преиспитали су догађаје који су довели до холокауста на југословенском простору.

Организатор скупа била је др Мирјам Рајнер, пореклом из Београда, предавач модерне и јеврејске уметности на Бариланском универзитету у Тел Авиву и Хебрејском универзитету у Јерусалиму, коаутор часописа „Ars Judaica”. Такође, она је била оснивач и организатор радионице „Јеврејска уметност и култура” на Филозофском факултету у Београду (2008–2010).

Уводна предавања одржали су Дан Михман, представник Јад Вашема, Јован Бајфорд са Факултета социјалних наука „Отвореног универзитета” из Енглеске и Мирјам Рајнер.

О „Расистичкој идеологији о уништењу партизана за време Другог светског рата у Србији” говорио је  Валтер Маношек са Универзитета у Бечу. У својим истраживањима Маношек је приказао уништење Јевреја у Србији, одмах након окупације априла 1941. године, где је до марта следеће године страдао целокупни јеврејски живаљ. Александар Прусин из Сједињених Држава говорио је о „Идеологији колаборације – Администрација у Србији за време холокауста” (1941–1944).

Томислав Дулић, из Шведске, говорио је о геостатистичкој анализи страдања у Јасеновцу. Горан Хутинец, из Загреба, одржао је предавање о усташком терору против Срба и Јевреја у Независној држави Хрватској (1941), истичући случај који се догодио у Великој Жупи крај Вараждина. Томазо Делера, из Италије, говорио је о италијанском расизму и антисемитизму за време фашистичког режима, представљајући расистичка документа о Јеврејима речима и документарним филмом (1942).

У раду овог научног скупа учествовали су и Милан  Ристовић, аутор књиге „У потрази за уточиштем – југословенски Јевреји у бекству од холокауста (1941–1945)”; Кринкa Видаковић-Петров са Института за књижевност и уметност у Београду која је представила Дневник Ервина Милера и Милана Кољанина (Институт за савремену историју – Београд) који је одржао предавање „Југословенски Јевреји у антифашистичкој борби (1941–1945)”.

Мирјам Рајнер представила је тему „Уметност у концентрационим логорима”, осврћући се посебно на рад Данијела Озма у Јасеновцу. Елијезер Папо, пореклом из Сарајева, данас предавач на Универзитету „Бен Гурион”, са много духа представио је хумористичку литературу Јевреја у време Другог светског рата.

Дина Катан Бенцион, књижевница и преводилац, рођена у Сарајеву. говорила је о својој новој књизи „Свет у очима жене” – јеврејско феминистичко писмо у послератној Југославији” где је обрадила стваралаштво Фриде Филиповић, Ане Шомло, Гордане Куић и Јудите Шалго.