Биографије

[ego]

Драгољуб Бешлин

 

конст. Драгољуб Бешлин

 

Драгољуб Бешлин (Ново Милошево 1910. - Земун 1996.) је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Рођен је у мјесту Ново Милошево, код Кикинде, 20. марта 1910. године (у литератури се спомиње и као Драгутин Бешлин). Пријатељи и колеге су га звали „Лала“, одакле потичу и узроци за замјене његовог правог имена.

Биографија

Основну школу учио је у родном месту, а нижу гимназију у Кикинди. Од 1926. до 1930. похађао је Средњу техничку школу у Београду и постао дипломирани техничар машинске струке. Још у школи се заинтересовао за ваздухопловство, па је 1931, током одслужења војног рока завршио Пилотску школу Поморског ваздухопловства (ПВ) у Дивуљама, где је положио и испит за резервног официра.

Опширније: Драгољуб Бешлин

Категорија: Биографије

 

Коста Милетић

 

Коста Милетић

 

Коста Милетић (Аранђеловац, 21. септембар 1874 — Београд, 1953) је први школован ваздухопловац у Србији. Завршио је Војну академију као пети у рангу у 25 класи (1892 — 1895). Био је у пешадијској служби две године, а затим прелази у инжењерију. Учествовао је у оба Балканска рата и Првом светском рату. Био је командант српског ваздухопловства до 1916. године.

Биографија

Јануара 1901, као најбољи на конкурсу за вадухопловно школовање, је упућен у Техничку ваздухопловну школу у Волковом Пољу код Петровграда и Царског Села. Од 1. фебруара 1901. до 30. октобра 1902. је похађао школу и успешно је завршио као други у рангу. На крају школовања је учествовао на великим маневрима руске војске када је први пут управљао слободним балоном прелетевши нелолико десетина километара са највећом висином лета од 1100 метара.

Опширније: Коста Милетић

Категорија: Биографије

 

Бранко Вукосављевић

 

пилот Бранко Вукосављевић

 

Бранко Вукосављевић (Неготин 23. март 1887. — Нови Сад 19. јун 1919.) је први вршилац дужности команданта ратног ваздухопловства Краљевине СХС.

Биографија

Након завршене гимназије ступио је у нижу Војну академију 1. септембра 1905. године као питомац 38. класе. Школовање је завршио с одличним успехом као први у рангу. У чин артиљеријског потпоручника Бранко Вукосављевић је унапређен 1. септембра 1909. године. Потом је распоређен у Дунавски артиљеријски пук, где је био на служби три године. У чин артиљеријског поручника је унапређен 2. октобра 1912. године.

За време балканских ратова Бранко Вукосављевић био је командир Друге коњичке батерије, а у чин капетана друге класе унапређен је 31. октобра 1913. године, а у чин капетана прве класе унапређен је 15. јуна 1915. године.

Опширније: Бранко Вукосављевић

Категорија: Биографије

 

Михаило Мерћеп

 

пилот Михаило Мерћеп

 

Михаило Мерћеп (Дубровник, 1864 — Београд, 1937) је био свестрани спортиста, светски путник и авантуриста; интелигентан, окретан, предузимљив и успешан пословни човек; глава многобројне породице и један од пионира авијације на просторима Балкана. Бавио се пилотирањем и конструисањем авиона.^[1]

Биографија

Михаило Мерћеп је изучио фотографски занат, првих година XX века и отворио фотографску радњу у Загребу, где је живео до 1934, када се преселио у Београд.

Опширније: Михаило Мерћеп

Категорија: Биографије

 

Михајло Петровић

 

пилот Михајло Петровић

 

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 (27.06.1884. по новом календару) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913., (20.03.1913. по новом календару)) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Биографија

Основну школу је завршио у свом селу Влачка округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897, а 1902. године је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Опширније: Михајло Петровић

Категорија: Биографије

 

Димитрије Коњовић

 

индустријалац Д. Коњовић

 

Димитрије Коњовић (рођен 31.12.1888. у Станишићу код Сомбора — умро 5.1.1982. у Београду) је некадашњи пилот, поморски официр и чувени српски индустријалац, оснивач Фабрике авиона Икарус у Земуну.

Биографија

Потиче из угледне породице учитеља Павла Коњовића. Његов старији брат био је угледни српски композитор Петар Коњовић, а брат од стрица познати сликар Милан Коњовић. По завршеној основној школи у Станишићу, завршава мађарску гиманзију у Сомбору, и као стипендиста црквене општине Димитрије Коњовић је похађао престижну аустроугарску Поморску академију у Ријеци.

Опширније: Димитрије Коњовић

Категорија: Биографије

 

Тадија Сондермајер

 

Тадија Сондермајер

 

Тадија Сондермајер  (Београд 1892 - Београд 1967) је српски и југословенски пилот, ваздухопловни инжењер, оснивач и директор Аеропута, један од оснивача Аероклуба Југославије и један од пионира ваздухопловног спорта у Србији.

Биографија

Тадија Сондермајер је рођен 19. фебруара 1892. године, а умро је 10. октобра 1967. у Београду. Његов отац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Кракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је кћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете, заступник министра иностраних послова, пред. скупштине, проф. Лицеја и др.

Опширније: Тадија Сондермајер

Категорија: Биографије

 

Мирослав Ненадовић

 

проф.др. Мирослав Ненадовић

 

Мирослав Ненадовић (Београд, 18. март 1904 — Београд, 21. фебруар 1989) био jе инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски аеро-наутичар веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и Југословенског ваздухопловства уопште. Од 1958. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1965.биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 18. март 1904. године у Београду (Србији), где је завршио основну школу и гимназију. Математичке науке је студирао на Универзитету у Београду где је и дипломирао 1926. године. По завршетку студија математике наставио је студије на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду и дипломирао је 1932. године.

Опширније: Мирослав Ненадовић

Категорија: Биографије

 

Светополк Пивко

 

проф.др. Светополк Пивко

 

Светополк Пивко (Марибор, Аустроугарска, 29. септембар 1910 — Београд, Југославија, 13. октобар 1987) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду и Природно-математичког факултета у Београду, био је пуковник Југословенског Ратног ваздухопловства, помоћника команданта ЈРВ и оснивач и први директор Ваздухопловнотехничког института у Жаркову. Од 1961. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1976. биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 29. септембар 1910. године у Марибору (Словенија), где је завршио основну школу и гимназију 1928. године. Студије машинске технике је отпочео у Прагу на Чешкој високој техничкој школи и похађао две године. Затим прелази у Београд и завршава студије машинства на Техничком факултету Универзитета у Београду 1933. године. После завршене школе резервних официра у октобру 1934. одлази на специјализацију у Француску. У Паризу је провео 4 године радећи у Аеротехничком институту Сен Сиру на докторској дисертацији. У доктора наука је промовисан 1938. године на Сорбони. Умро је 13. октобар 1987, Београд, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Опширније: Светополк Пивко

Категорија: Биографије

 

Душан Станков

 

проф. Душан Станков

 

Душан Станков (Вршац, 30. 04. 1900 — Београд, 4. 03. 1983) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски конструктор авиона веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и југословенског ваздухопловства уопште.

Биографија

Рођен је 30. 4. 1900. године у Вршцу (Банату), где је завршио основну школу и гимназију. Матурирао је у вршачкој Реалци 1920. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио октобра месеца 1924. године са средњом оценом 8,15. Био је ожењен Маром и имао је троје деце сина Војислава, и две ћерке Јелену и Невену. Живео је и радио у Београду. Умро је 4. 3. 1983, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Опширније: Душан Станков

Категорија: Биографије

 

Сима Милутиновић

 

проф. Сима Милутиновић

 

Сима Милутиновић (12. јул 1899, Мостар — 11. децембар 1981, Београд) је био инжењер и професор Машинског факултета у Београду, најплоднији југословенски конструктор авиона. 

Биографија

Рођен је 12. јула 1899. године у Мостару Херцеговина, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Реалку је завршио у Сарајеву 1919. године, а у октобру исте године почео студије на Техничком факултету Универзитета у Београду. У петом семестру прелази на политехнику у Берлину, где је са врлодобрим успехом завршио општу машинску технику и специјализацију у ваздухопловној струци. Дипломирао је новембра месеца 1925. године. Умро је 11. децембар 1981, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Опширније: Сима Милутиновић

Категорија: Биографије

 

Сава Микић

 

Сава Микић

 

Сава Микић (Сировац код Боана, 1884. — Београд, 1982.), био је адвокат, српски политичар, официр, солунски ратник и пилот. Први је историчар ваздухопловства на просторима бивше Југославије. Добитник је многобројних одликовања, међу којима и два Ордена легије части, а проглашен је и почасним грађанином Париза. Све документе и признања су његови наследници поклонили Музеју ваздухопловства у Београду.

Животни пут му је био пребогат догађањима, успесима, признањима и на одређен начин специфичан је. Почео је као чобанче на Сињајевини, а доживео да постане почасни грађанин Париза, први и најзначајнији историчар српског и југословенског ваздухопловства.

Опширније: Сава Микић

Категорија: Биографије

 

Коста Сивчев

 

инж. Коста Сивчев

 

Коста Сивчев (Кикинда, 9. фебруар 1903 — Београд, 1. децембар 1982.), пилот и конструктор авиона, ваздухопловнотехнички пуковник ЈНА.

Биографија

Рођен је у Кикинди у трговачкој породици где је завршио основну школу, нижу и вишу гимназију 1922. године. Дипломирао је 20. октобра 1927. године на Техничком факултету у Београду. У току одслужења ђачког (војног) рока 1928. године, завршио је школу резервних војних пилота у Петроварадину и 1. јуна 1929. године добио звање дипломираног пилота, да би на крају војног рока био произведен у чин потпоручника. Постдипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, Швајцарска.

Опширније: Коста Сивчев

Категорија: Биографије

[Милан Ракић]

Mihailo Petrović, a ne Mihajlo... Odlična tema, čim budem blizu kompa, priključiću se...

[ego]

Сава Пустиња

 

 Сава Пустиња

 

Сава Пустиња (Банатско Карађорђево 14.06.1936.)  је  ваздухопловни инжењер, магистар техничких наука, пензионисани генерал ппуковник Војске Србије, готово цео радни век је провео у Ваздухопловно техничком институту у Жаркову био је у саставу пројектанских тимова и вођа пројекта најзначајнијих наших авиона. На крају радног века отишао је у пензију са места Помоћника Министра одбране, за војнопривредну делатност. Живи и ради у Београду, иако у осмој деценији свог живота, активно пише у оквиру тема из ваздухопловства и ваздухопловних технологија.

Биографија

Сава Пустиња је рођен у Банатском Карађорђеву (општина Житиште) 14.06.1936. године, од оца Петра и маjке Саве (девојачко Бунчић),  као једанаесто дете. Преживело и одрасло је осморо. Отац му је био добровољац, „солунац“, у Првом светском руту. Кад се родиш у оваквој много чланој породици не остаје ти ништа друго него да будеш борац. Тако је и Сава изабрао војни позив и био борац читавог свог живота. Све што је у животу постигао то је било захваљујући себи самом.

И сад Сава има многочлану породицу, ожењен је  Садетом, има ћерку Татјану рођену 1963. године и сина Игора рођеног 1974. године. Ћерка има синове Стевана и Ивана, а Игор ћерку Алису и синове Филипа и Давида.

Опширније: Сава Пустиња

Категорија: Биографије

 

Марјан Јелен

 

пилот М. Јелен

 

Марјан Јелен (Цеље, Словенија децембар.1950.) је пробни пилот, инструктор летења, пензионисани пуковник Војске Србије и професионални пилот, са многобројним овлашћењима у цивилном ваздухопловству. Био је  командант Ваздухопловног опитног центра у Батајници у два наврата од 1991.-1992. године и од 1997.-2002. године. Живи и ради у Земуну, активан је члан Аероклуба "Галеб" где негује ваздухопловне традиције наше земље и преноси своја богата летачка искуства и љубав према ваздухопловству на млађе нараштаје. У историју нашег ваздухопловства је ушао као једини пилот који је летећи авионом домаће производње СОКО Ј-22 "ОРАО" летео брже од звука.

Биографија

Љубав ка летењу и ваздухопловству М.Јелен је наследио од свог оца Михаела који је био подофицир, пилот Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Војну пилотску школу је завршио пред сам рат, а 1941. године нашао се на аеродрому у Никшићу. Тамо је дочекао априлски рат у којем је Југословенско војно ваздухопловство уништено на земљи. После дванаест дана Краљевина Југославија је капитулирала, а Михаел се вратио у Цеље.  Преживео је рат у заробљеништву и 1945. се вратио кући. Одлучио је да више не буде пилот и запослио се на железници у Цељу, где је након вишегодишњег упорног рада постао шеф механизације. У Цељу се оженио Маријом, која му је прво родила ћерку Мајду, а 1950. године у децембру и сина Марјана.

Опширније: Марјан Јелен

Категорија: Биографије

 

Божидар Петровић

 

пилот Б.Петровић

 

Божидар Бошко Петровић (Бела Паланка 1911 - Брунета Шпанија 1937.) је био дипломирани правник, фудбалер, дипломирани пилот, добровољац у шпанском грађанском рату и поручник Шпанске републиканске армије. Њему се приписују 5 самосталних ваздушних победа и 3 заједничке у којима је укупно оборено 8 противничких авиона. Захваљујући томе понео је ласкаву титулу АСА Шпанског републиканског ваздухопловства. У авионе које је оборио Бошко Петровића налазе се: Fiat CR.32, Heinkel He 51, Dornier Do 17, Messerschmitt Bf 109 и Heinkel He 111, најсавременији борбени авиони тога времена. 

Биографија

Божидар Петровић је рођен близу Беле Паланке, у источној Србији, 7. априла 1911. Након завршене основне и средње школе, уписао је Правни факултет Универзитета у Београду. Уместо да ради као адвокат, после дипломирања на Правном факултету, уписао је пилотску школу Првог ваздухопловног пука у Новом Саду као кадет 16. класе. Дипломирао је као пилот априла месеца 1936. године са бројем пилотске значке 1103. У току пилотске обуке летео је на разним авионима, поред школских авиона који су се тада користили у Југословенском војном ваздухопловству Бошко је летео и на ловцима Gourdou et Lesseure GL.2, Avia BH-33 i Hawker Fury. За време боравка у Шпанији Бошко је летео на авионима Бреге 19, Dewoitine D.27, Совјетском бомбардеру СБ и Совјетском ловцу Поликарпов И-15 "Чајка".

Опширније: Божидар Петровић

Категорија: Биографије

 

Златко Рендулић

 

 З. Рендулић

 

Златко Рендулић (Јастребарско, 29.09.1920.) је пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал пуковник ЈНА, професор у Центру за стратешке студије Генерал штаба ЈНА. Живи и ради у Београду, иако у десетој деценији свог живота бави се писањем из области ваздухопловства и космонаутике.

Биографија

Рођен је 29. септембра 1920. у Јастребарском, у Хрватској. Научио је да лети још у Краљевини Југославији. У Загребу је пре Другог светског рата почео да студира технику на Стројарском факултету, а студије је завршио 1948. године на београдском Машинском факултету. У партизане је отишао 1943, као члан Народно Ослободилачке Војске Хрватске био је полазник пилотске школе RAF-а. Потом је упућен на школовање у СССР. После рата је наставио школовање на совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски. Последипломске студије похађао је на  америчком Универзитету Корнел, а магистрирао је  на  мичигенском универзитету, са усмерењем Аеродинамика великих брзина. Докторирао је 1964. на Машинском факултету у Београду на  групи за аерокосмотехнику, са темом Прилог оптимализацији програма лета авиона и пројектила у атмосфери.

Опширније: Златко Рендулић

Категорија: Биографије

 

Слободан Добросављевић

 

 С. Добросављевић

 

Слободан М. Добросављевић (Солун, 05. 09. 1903 — Београд, 02. 04. 1980) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, руководилац и научни саветник Машинског института САН, и научни саветник института "Кирило Савић". Врхунске резултате је постигао у области мотора са унутрашњим сагоревањем. За дописног члана Српске Академије Наука изабран је 1950. а за редовног члана 1961. године. Почасни доктор универзитета у Београду постао је 1971. године^[1].

Биографија

Рођен је 05. 09. 1903  године у Солуну (Грчка), где му је отац службовао као професор Српске гимназије. Основно и средње образовање је стекао у Крушевцу а матурирао је у Београду 1921. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио 1926. године са средњом оценом 9.  Војни рок је служио 1927. године у школи резервних ваздухопловних официра, истовремено је у Ваздухопловно-техничкој радионици на аеродрому у Новом Саду упознао рад на ревизији и испитивању различитих типова авиомотора, да би након одслужења војног рока почео своју успешну професионалну каријеру. Пензионисан је 1970. године а умро је 3.4.1980, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и почасни доктор Универзитета у Београду^[1][2][3].

Опширније: Слободан Добросављевић

Категорија: Биографије

 

Петар Мариновић

 

Петар Мариновић

 

Петар Мариновић - Pierre Marinovich (Париз 1.08.1898. - Брисел 2.09.1919.) је био француски војни пилот српског порекла, са преко 22 ваздушне победе убраја се у асове Првог светског рата.^[3] На гробу Петра Мариновића је постављена спомен-плоча на којој пише: "Потпоручник Пјер Мариновић, авијатичар, најмлађи ас Великог рата, 25 званичних победа, Легија части, Војна медаља, Ратни крст са 14 палми, рођен 1. 8. 1898. у Паризу, погинуо 2. 9. 1919. у Бриселу. Жртва храбрости и љубави за отаџбину".

Биографија

Петар (Пјер) Мариновић је био син Велизара, а унук Јована Мариновића, првог српског посланика у Француској после званичног признавања Србије као независне државе. Јован је био ожењем Персидом, ћерком капетана Мише Анастасијевића - Коларца, великог српског добротвора и родољуба, тако да је Петар и са те стране био потомак великана. Отац Велизар је студирао технику у Санкт-Петерсбургу и тамо се упознао са пољакињом Агрипином Броников са којом се оженио, преселили су се у Француску и добио сина Петра.

Петар се родио у Паризу 1.08.1898. године и школовао се у Француској и Ирској. О Петровом животу у то време има мало података, био је анонимус за кога се и датум рођења по многим изворима не слаже, као да његов живот почиње са ступањем у француску војску.

Опширније: Петар Мариновић

Категорија: Биографије

 

Бранислав Николић

 

Бранислав Николић 

 

Бранислав Николић (Branislav Nikolić) је дипломирани инжењер машинства, Ваздухопловног смера. Пун радни век је провео на активним и одговорним дужностима у ваздухопловству. За време рада у УТВА Панчево био је главни конструктор и технички директор и у то време у Утви су пројектовани и израђени авиони металне конструкције који су служили за цивилне и војне потребе.

Биографија

Бранислав Николић је рођен 2.08.1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949.године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство а имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године.

Опширније: Бранислав Николић

Категорија: Биографије

 

Чедомир Јанић

 

проф. Чедомир Ј. Јанић

 

Чедомир J. Јанић (Карловац 1934 — Београд 2013.) историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. године оснивач и дугогодишњи директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.

Биографија

Рођен је 9. октобра 1934. године у Карловцима где му се отац затекао у служби (био је војни намештеник). Од 1937. године живи у Београду где завршава основну школу, гимназију и Филозофски факултет, група за историју. По завршеном факултету (1957. год.) запошљава се у Команди ратног ваздухопловства у Одељењу за историју и Музеј југословенског ваздухопловства као први кустос те институције. За директора Музеја је избран 1971. године и на том месту био све до пензионисања новембра 2002. године. После одласка у пензију посветио се писању књига и фељтона из области историје нашег и ваздухопловства уопште. Оженио се др. Вером и имају ћерку др. Катарину. Умро је у Београду 3.01.2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду напосредно поред хумки жртава страдалих од бомбардовања Београда у току Другог светског рата. Књигу о жртвама бомбардовања Београда је започео али му смрт није допустила и да је заврши.

Опширније: Чедомир Јанић

Категорија: Биографије

 

Никола Жученко

 

инж. Никола Жученко

 

Жученко Никола (рус. Жученко М. Николай) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона и пилот.

Биографија

Као пилот и ваздухопловни инжењер, Први светски рат је провео на руском фронту. Када је избила револуција прикључио се белогардејцима и са њима ратовао до пропасти интервенције западних сила. Русију је напустио 1920. године и населио се у Краљевину СХС. С обзиром да је новоформирано ваздухопловство Краљевине СХС оскудевало у стручњацима свих профила од механичара преко пилота па до инжењера, инжењер Жућенко је одмах ангажован као технички стручњак у Одељењу за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, које је тада било лоцирано у Новом Саду.

Опширније: Никола Жученко

Категорија: Биографије

 

Михаило Јарошенко

 

пилот Михаило Јарошенко

 

Михаило Јарошенко (рус. Михаило Симонович Ярошенко) (1893 — 1936) био је пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.

Биографија

Рођен је 17. септембар 1893. године, у месту Белгороду, Царска Русија, основну школу и реалку је завршио у родном месту, а агрономију у Харкову. Почетком светског рата као добровољац упућен је у Француску да учи пилотажу и аеро-наутику. Био је годину дана и у Енглеској, а у Русију се враћа 1917. као официр. Активно је учествовао у грађанском рату на страни белогардејаца и био је рањаван. Пре доласка црвеноармејаца у Харков он је авионом побегао из њега. У току револуције му је страдао отац, а о судбини мајке и брата ништа није знао. У Југославију је дошао са првом групом руских избеглица 1920. године. Са породицом се настањује у Земуну где живи до краја живота.

Опширније: Михаило Јарошенко

Категорија: Биографије

 

Виктор Никитин

 

пилот Виктор Никитин

 

Виктор Никитин (рус. Викторь Михаӣловичь Никитинь) (1893 — 1933), био je пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.

Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Фарман Ф.306 под називом „Подгорица“, регистарских ознака YU-SAH којим је пилотирао. Несрећа се догодила на редовној линији Љубљана - Сушак у уторак 12. септембра 1933. године, у 6 h и 21 min ујутру непосредно по узлетању авиона са аеродрома у Љубљани.

Биографија

Рођен је 2. маја 1893. године, у месту Лозановки крај Кијева, Царска Русија, у породици агронома Михаила, управника имања тамошњег племића, велепоседника и Пољакиње мајке Хенријете, као средњи од петоро синова (Евгениј, Владимир, Виктор, Николај и Александар) и четири кћери (Ана, Олга, Софија и Лидија). Основно и средње образовање Виктор стиче у родном месту, а 1914. године ступа у војно училиште Јевсинградску коњичку академију. Годину дана касније 1915. године се добровољно јавља у авијацију па је из Кијева упућен у севастопољску Војну ваздухопловну школу где за годину дана постаје војни пилот.

Опширније:  Виктор Никитин

Категорија: Биографије

 

Војислав Новичић

 

пилот Војислав Новичић

 

Војислав Новичић (Ивањица 1886 - Бизерта 1917) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Војислав Ј. Новичић је рођен 4.01.1886. године у Ивањици. Основну школу и три разреда гиманзије је завршио у Крагујевцу да би из гимназије отишао на браварски занат и постао помоћник. Године 1904. се уписао у артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу из које је 1906. године изашао као поднаредник. После завршене војне школе распоређен је у градску артиљерију у Нишу где је службовао до маја месеца 1912. године.

Опширније: Војислав Новичић

Категорија: Биографије

 

Живојин Станковић

 

пилот Живојин Станковић

 

Живојин Станковић (Књажевац 1885 - Вертекоп 1918) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Живојин С. Станковић је рођен 19. 9. 1885. године у Књажевцу. Основну школу и гиманзију је завршио у Књажевцу да би се 26. 9. 1903 уписао у Војну академију. Војну академију је завршио 1909. године када је добио чин потпоручника. После завршене војне академије распоређен је за водника у Дунавски пољски артиљеријски пук, а касније је пребачен у Тимочки пољски артиљеријски пук где је службовао до маја месеца 1912. године.

Опширније: Живојин Станковић

Категорија: Биографије

 

Милош Илић

 

пилот Милош Илић

 

Милош Илић (Шабац 1884 — Београд 1960) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Милош Н. Илић је рођен 3. 8. 1884. године у Шапцу. Основну школу је учио у Крагујевцу и Крупњу, а гимназију у Шапцу и Београду. Војну академију је завршио 1907. године када је добио чин пешадијског потпоручника. После завршене војне академије остао је са службом у Београду као водник 8. пешадијског пука. Поред активне војне службе бавио се спортом и гимнастиком и имао је положени испит за наставника гимнастике и био је активни члан, а касније и вођа гимнастичарског друштва које се са својим активностима није ограничавало само на теритирију Краљевине Србије него је оснивало гимнастичка друштва по Босни и Херцеговини, Далмацији и Јужној Србији. Учествујући на соколским слетовима проширивао је сарадњу са соколима Хрватске и Чешке. Поред гимнастичког друштва основао је и стрељачки клуб који је дао изванредне стрелце и борце у наступајућим ратовима.

Опширније: Милош Илић

Категорија: Биографије

 

Јован Југовић

 

пилот Јован Југовић

 

Јован Југовић (Београд 1886 — Праг 1926) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године. Учесник је балканских и Првог светског рата. Погинуо је у Прагу 1926. године несрећним случајем у судару два авиона.

Биографија

Јован А. Југовић је поручник пилот, са дипломом ФАИ бр. 1013 од августа месеца 1912. године, коју је добио након школовања у пилотској школи Фарман у Емпту Француска. Рођен је у Београду 28.12.1886. године, у трговачкој породици, завршио је гиманазију у Београду 1903. године а затим Војну академију са 36 класом 1907. године. По завршеној академији био је распоређен у инжењерију и као понтоњерац служио је у гарнизонима у Ћуприји и Нишу.

Опширније: Јован Југовић

Категорија: Биографије

 

Миодраг Томић

 

пилот Миодраг П. Томић

 

Миодраг П. Томић (Страгари 1888 — Чикаго 1962 ) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године. Он је српски пилот са највише ваздушних победа у Првом светском рату.

Биографија

Миодраг П. Томић је рођен 17. маја 1888. године у Страгарима варошици на падинама планине Рудник између градова Крагујевца, Тополе и Горњег Милановца. По мајчиној линији је потомак великог српског јунака Танаска Рајића. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Крагујевцу, а 1905. године ступа у подофицирску школу коју завршава са одличним успехом.

Опширније: Миодраг Томић

Категорија: Биографије

 

Драгутин Милошевић

 

инж. Д. М. Милошевић

 

Драгутин М. Милошевић (Земун 1904. — Оснабрик 1945) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона, војни пилот и мајор по чину Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Конструисао је авион Икарус ММ-2/МИМА-2, први авион који је у потпуности направљен у нашој земљи. 

Биографија

Драгутин Милошевић је рођен у Земуну 29. маја 1904. године. Основну школу и реалну гимназију је завршио у Београду 1922. године када уписује Електромашински факултет универзитета у Београду кога завршава 1927. године. Након свршеног факултета одлази у војску коју служи у морнарици. Још у току студија занима се за ваздухопловство и почиње да лети. 

Жени се 1936. године Анком Тричковић професором француског језика и са њом има двоје деце, ћерку Гордану и сина Владимира (који наставља породичну традицију такође је ваздухопловни инжењер). Након изгубљеног рата 1941. године пада у заробљеништво, а почетком 1942. године депортован је у заробљенички логор у Немачку. Из заробљеништва је покушао три пута да побегне али му то није пошло за руком. Умро је у логору Офлаг ВИЦ Оснабрику 1945. године не дочекавши слободу и схрањен на војничком гробљу у Боургштајнфурту.

Опширније: Драгутин Милошевић

Категорија: Биографије

 

Радисав Станојловић

 

ђен. Р. Станојловић

 

Радисав Ј. Станојловић (Вукосавци 1873 — Марибор 1931.) је српски и југословенски ђенерал, од 1923. до 1927. године је био начелник Одељења за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, а од 1927. до 1930. године је био Комадант ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије. Веома је заслужан за развој и модернизацију Југословенског ваздухопловства.

Биографија

Радисав Ј. Станојловић је рођен у селу Вукосавци (Крагујевац) 14. 2. 1873. године. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу и вишу школу Војне академије завршио је у Београду. Од војних школа завршио је и ђенералштабну припрему. После завршене војне академије био је распоређен у инжењерију Српске војске. Био је један од учесника Мајског преврата 1903. године, Балканских ратова и Првог светског рата. Након Првог светског рата свим својим потенцијалима се укључио у организацију и побољшање оружаних снага нове државе. Службовао је у инжењерији и ваздухопловству а највиши чин који је имао је био чин армијског ђенерала. Умро је на службеном путу у Марибору 27. 8. 1931. године, за њега се може слободно рећи да је сагорео на послу. Иза њега је остало троје деце, два сина такође официра југословенске војске и једна кћер.

Опширније: Радисав Станојловић

Категорија: Биографије

 

Јосип Микл

 

инж. Јосип Микл

 

Јосип Микл (нем. Josef Mickl) Клагенфурт, 8.06.1885. — Клагенфурт, 14.02.1965. је био аеронаутичар, машински инжењер, пилот, конструктор авиона и хидроавиона у Аустроугарској и Краљевини СХС/Југославији, технички директор „Икаруса“ и члан Поршеовог пројектног тима. 

Биографија

Јосип Микл је рођен у Клагенфурту 8.06.1885. године, где је завршио основну и средњу школу. Машинске студиje је уписао 1904. године на Техничкој високој школи у Бечу (Wiener Technische Hochschule) где је дипломирао 1909. године. Након завршених студија већ у фебруару 1909. године ступа на једногодишњи волонтерски рад у ратну морнарицу Аустроугарске војске.  Током лета 1909. године са својим пријатељима прави свој први авион кога пробају у току септембра месеца. Почетком 1910. године постављен је за команданта поморског арсенала у Пули и одобрена су му средства за изградњу хидроавиона. С обзиром да је у то време инг. Ј. Микл имао веома мало искуства у градњи авиона, освајао је корак по корак знања из аеронаутике и проверавао их кроз експерименте. Први хидроавион Микл је завршио септембра месеца 1912. године. Овај авион је био саграђен у Арсеналу у Пули у имао је авионски мотор (Аустро-Даимлер) снаге 35 КС, кога је за ову намену конструисао Фердинанд Порше. Тако је почела професионална каријера овог успешног конструктора авиона. У току своје каријере, живео је и радио у Пули, Бечу, Новом Саду, Земуну, Штудгарту и Клагенфурту. У пензију је отишао 25. августа 1950. године, као цењен инжењер аеронаутичар. Поживео је до 14.02.1965. године. На крају свог радног века написао је: "Током свог живота, као инжењер, кога су пратила многа разочарења али и многи успеси, покушао сам постићи унутрашњи спој уметника, машинца и научника. Покушао сам, са ограниченим знањем које сам поседовао, разумети и ценити велика дела славних научника и математичара у прошлости и садашњости како би пронашао свој пут кроз чаробни и тајанствени свет између језгра атома и свемира." [4]

Опширније: Јосип Микл

Категорија: Биографије

 

Владимир Стрижевски - Стриж

 

пилот В. Стришевски

 

Владимир Стрижевски „Стриж" (рус. Владимир Иванович Стрижевски); 26. децембар 1894, Магиљеву, Царска Русија — 22. августа 1940, село Медак код Госпића, Краљевина Југославија) је био први саобраћајни пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Друштво за ваздушни саобраћај А. Д. Аеропут. Био је први пилот у нашој земљи који је прелетео 1.000.000 километара

Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Локид Електра регистарских ознака YU-SBC која се догодила на редовној линији Загреб - Сплит у четвртак 22. августа 1940.године, око 8 часова ујутру, када је авион ударио у планински врх Мала Височица на Велебиту, код села Медак, близу Госпића.

Опширније: Владимир Стрижевски - Стриж

Категорија: Биографије