Предање

[коЖељ њацИ]

Размишљам колико народна предања имају утицаја на званичну историју, њихово историјско опредељење итд.

Рецимо старе митологије се узимају као некакве бајке, међутим озбиљнији људи у историсјкој науци сматрају митове старим легендама и причама о стварним догађајима и личностима који су се касније у народној машти измешали са фантазијом.

Као пример нашег Краљевића Марка који је заиста историјска личност, који је заиста био велики хришћански витез, али и који је заиста имао трагичну судбину хришћанског вазала турском господару.

Међутим легенда о њему је жива и дан данас и то не само код Срба већ и код других балканских народа, на простору магнум илирикума.

 

Елем налетео сам данас на занимљиву митолигију-легенду-предање старих индуса о потопу.

 

Наиме по индијском предању потоп је преживео човек по имену Ману а његова три сина су се звала: Схарм, Кхарм и Јапати.

 

Сличност са Нојем, Семом, Хамом, и Јафетом је више него очигледна чак и у именима три сина.

 

И наравно Јапати илити како индуси кажу још Прађапати што у преводу на нашки значи праотац, или праЈафет је родоначелник Индуса.