Свети мученик цар Арчил II цар Ивериjски

[Guest]

Свети мученик цар Арчил II цар Ивериjски

 

 

 

 

 

Слави се 21. jуна / 4.jула

 

 

 

 

 

 

 

Свети мученик цар Арчил II је припадао династији Хосроида и био је директан потомак светог благоверног цара Миријана (†342.).

 

За време владавине Арчила II Грузија је била подвргнута разорном нападу Мурвана-Кру (Глувог), којег је грузијски народ тако прозвао због његове неумољиве суровости. Грузији су били у безизлазном положају и цар Арчил II је заједно са својим братом Миром, владарем Западне Грузије са сузама молио Пресвету Богородицу за заступништво. И Она је показала Своју милост.

 

У бици на рекама Абаша и Цхенис-цхали Грузији су чудом извојевали победу над знатно надмоћнијим снагама Мурвана-Круа.

 

После ове победе благоверни кнез Арчил II је почео да се бави обновом Грузијског царства. Обновио је град Нухпатис, обновио је порушене храмове у Мцхети и помагао у томе да многа горштачка племена приме хришћанство. Ипак, Грузија је убрзо подвргнута новој арапској најезди – неочекиваном упаду Џиџум-Асима. Пошто је редовно плаћао данак Арапима благоверни цар није очекивао овај напад. Како би избавио земљу од новог погрома и ислама, који јој је био натуран, он је сматрао да је добро да се сам појави код Џиџум-Асима и да призна вазалну зависност Грузије и измоли мир. Полажући сву наду на милост Божију и спремивши се да положи душу своју за свету веру и за свој народ, свети Арчил се појавио у арапском табору. Џиџум-Асим га је гостољубиво примио и обећао своје покровитељство, али је инсистирао на примању ислама. Како пише у “Летопису Грузије” свети цар Арчил је мирно одговорио: “Не може се десити да оставим Христа Истинитог Бога Који је ради нашег спасења примио на Себе тело људско. Знај да ћу ако те послушам умрети вечном смрћу и страдаћу вечно; ако ме због моје непоклоебљивости предаш смрти васкрснућу као и Господ мој и отићи ћу код Њега.”

 

Кад је чуо ове речи Џиџум-Асим наредио је да се исповедник веже и да се одведе у тамницу. Али ни муке, ни наговори, ни обећања нису могла да учине благоверног цара Арчила вероодступником.

 

20. марта 744. године свети цар Арчил је био предат мученичкој смрти – посечен је мачем. Тело мученика тајно су узели грузијски хришћани и однели у месташце Ерцо и сахранили у Кахетији, у Ноткорској цркви, коју је саградио сам благоверни цар.

 

 

 

Са руског Марина Тодић

04 / 07 / 2013

 

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/62580.htm