Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Душко Дугоушко]

Иста је ситуација и са сексом као и са храном. Секс нам неће дати живот вечни ма колико то било лепо, фино, са особом коју волиш... дакле, евхаристијски пост подразумева најпре љубав према Богу и схватање смисла Причешћа. Такође, Причешће се даје у заједници светих. Светиње се дају светима. Светост подразумева сједињење са Христом а не са женом, храном...

Сада, да се не схвати погрешно, како то обично бива. Нису храна, пиће, секс са вољеном особом лоши. Не. Лоше је, трагично је, када човек у томе види своје постојање и смисао свог битисања. У Царству небеском се нити једе, нити пије, нити жени, нити удаје. И шта ће онда бити са онима којима је ово био једини смисао постојања? Они ће се наћи у пакленом стању.

Сећате се оне симпатичне приче о. Јоила о пушачима који "не могу" без пушења? Отац Јоил је ту рекао живу истину. Када крене да се пипа по џеповима пушач у Царству, а дувана горе нема...

Предивно тумачење постојеће праксе оче, али ево конкретно мене лично интересују историјски разлози, зашто је уведено (и то вероватно још у апостолско доба) да причешће буде на чте срце (празан стомак), када су агапе првобитно биле пре евхаристијске службе?

[Guest - . . .-]

Треба читати Писмо. Сећате се да тамо св. ап. Павле упозорава оне који не једу да не осуђују оне који једу? Зар не? Још каже да онај који је слаб једе зеље (а не месо...- моја примедба). Дакле, некада у првом периоду Хришћанства држао се строги пост (без јела и пића читав дан) који је трајао један или два дана. То је на неки начин било повезано и са јеврејском културом и јеврејским постом пошто су и сами Јевреји постили. Како се хришћанство развијало, развијала се и идеја поста, те се од једног дана постапено пост повећавао на 2 па на недељу дана док није дошао до 7 недеља (мислим на Велики пост). Верујем да је као успомена на тај једнодневни строги пост остао и одржао се евхаристијски пост. Поента је иста коју сам описао пре- Христос је извор живота а не храна и пиће, секс...

Веома рано се трпеза љубави померила на крај Литургије, још у првим вековима, те је сам чин Литургија назван Трпеза љубави која се најпре чини тако што се Причешћујемо Христом- Хлебом живота, а у наставку и храном и пићем, које је Дар Божији. То се одржало до данас, мада постоји опасност да нестане и ми траба да се трудимо да се уведе у сваку црквену заједницу. Обавезно после Литургије да буде њен наставак у агапи.

О настанку поста сам писао овде:

https://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=2304&do=view

[Sherlock H.]

@o. Ivan

Pa i ne zadovoljava me u potpunosti.

Na samom pocetku isticete da nase postojanje treba da bude utemeljeno na odnosu sa Hristom, a ne na stvorenom, i tu se slazemo. Sex, hrana i pice i ostalo, u hriscanstvu imaju znacaj samo ukoliko budu obuhvacene u evharistiju a ne obrnuto.

No, ono gde se ne slazemo je sledece. Citajuci Vas odgovor(a ispravite me ako sam pogresno shvatio) stekao sam utisak da je za Vas konzumiranje hrane i pica pre pricesca jednako potvrdjivanju toga da nase postojanje ne temeljimo na Hristu, vec na strastima, sto je za mene po mnogo cemu klimavo stanoviste.

Ako bih i nekako mogao da se slozim sa time, to bi bilo uz jednu malu ispravku, a to je da samo covek koji ne kontrolise svoje strasti pokazuje da svoj zivot temelji na stvorenoj prirodi.

U suprotnom, ne vidim kako sex/konzumiranje hrane pre pricesca, koji, kako i sami isticete nisu losi ukoliko ih inkorporiramo u nas odnos prema Hristu, mogu da budu smetnja za primanje svetih Tajni.

Ponajmanje vidim opravdanje za takvo stanoviste kada su i hrana i sex dozvoljeni nakon pricesca. Ukoliko je apstiniranje od sexa/uzdrzavanje od hrane i pica neophodno potrebno pre pricesca, ne vidim sto isto ne vazi i posle.

Mislim da to da li cemo jesti i piti pre ili posle liturgije nema nikakav znacaj za "dostojno" primanje svetog pricesca. Jedino sto je bitno jeste da li se pricescujemo sa svescu da Hristos svojom blagodacu osvecuje i preobrazava celokupno nase postojanje, ili pak pricesce smatramo za usputnu stvar.

[Марио Токовић]

Парадокс секса је у томе,да о њему човек може да говори само хладне главе,

када батали звечку.

Док год маше звечком човек је као хомункулус луденс.

А треба доћи до Хомо Луденс-а.

[Срђан Шијакињић]

Ја сам на веронауци на ово питање добио одговор да је ова пракса настала јер се дешавало, још на самим почецима, да неки претерају у јелу и пићу пре Причешћа и да припити узимају Причешће, не баш најбоље свесни значаја онога чему приступају, па је због тога постало правило да се не једе, не пије ништа непосредно пре Причешћа.

[Guest - . . .-]

Сутра ћу наставити на ову тему, тема је одлична... сада сам баш уморан, радих нову позадину сајта...

Срђан је добро одговориои то јесте тако, али све то има и једну много дубљу димензију, а о томе се говорио у претходним одговорима. Овде се опет говори о онтологији, тј. говори се о бићу. Такође, постоји нешто што се зове етос Цркве, обичај Цркве, те је и то овде помешано са овом дубоком димензијом евхаристијског поста.

[Sherlock H.]

Ја сам на веронауци на ово питање добио одговор да је ова пракса настала јер се дешавало, још на самим почецима, да неки претерају у јелу и пићу пре Причешћа и да припити узимају Причешће, не баш најбоље свесни значаја онога чему приступају, па је због тога постало правило да се не једе, не пије ништа непосредно пре Причешћа.

To nije sporno i to je Aleksandar vec objasnio.

Ali ipak mislim da praksa koja je toliko vekova zastupljena u celokupnoj Crkvi mora imati bolje opravdanje od tog.

[Милан Меденица :)]

још мало па евхаристијски пост

[Драган άσημος :)]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

МИСИОНАРСКА ПИСМА

274. Писмо

Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста

Зашто толики свет не држи пост, питате се? Зато што не познаје плодове поста. Здравствене задруге у нашој земљи требале би да препоручују пост исто онако како то чини и Црква православна. Јер су плодови поста велики и дивни не само у погледу духовном но и у телесном. За доказ могло би Вам се навести безброј примера, но ја ћу се задржати на једном најновијем. То је пример једне удове жене из Бечеја. "Почела сам постити прошле године о Тројицама, прича она. Тако ми то дошло, да треба да постим, кад већ у Цркву ходим и Богу се молим. Док ми је муж био жив ми нисмо знали за пост. И често смо поболевали; никад обоје здрави: тек једно из постеље, друго у постељу. И тако нам је протекао скоро цео век. За све то време ја сам била стално у некој љутњи. Најмања увреда ма са чије стране доводила ме до беснила. И имала сам страх од свега у свету, чак и од својих мисли и слутњи. А од како сам почела постити, ево сад о Тројицама година дана, мирна сам и спокојна, духом радосна и телом лака. Не може ме нико и ништа наљутити. И све ми у души брује црквене песме и молитве. Снови су ми лепи и благи. Ништа на свету немам. Живим код једне имућне пријатељице. Али осећам као да је цео свет мој. Потпуно сам здрава, ето, и ако сам стара. Ничега се не плашим па ни смрти. Једино што ненасито желим јесте: тишина, пост и молитва и у томе налазим потпуну срећу."

Тако прича о себи старица из Бечеја. И тим својим искуством она потврђује у наше дане науку јеванђелску и вековно искуство Цркве.

[Sherlock H.]

да ли је дозвољено самозадовољавање када није пост на води или уопште није?

Greh je greh, pa bio post ili mrs.

[Драган άσημος :)]

Чему воде пост и покајање? Због чега труд? Они воде очишћењу од грехова, душевном спокојству, сједињењу с Богом, усиновљењу, смелости пред Господом. Има, дакле, разлога за пост и за свесрдно исповедање. И награда за савесни труд ће бити непроцењива. Да ли многи од нас имају осећање синовске љубави према Богу? Да ли многи од нас могу смело и без осуде да призивају небеског Бога Оца и да говоре: "Оче наш"? Није ли у ствари обратио, тј. да се у нашим срцима уопште не чује синовски глас, с обзиром да је угушен сујетом овога света или привезаношћу за његове ствари и задовољства? Није ли Отац небески далеко од наших срца? Зар не треба да га и представљамо као Бога осветника, с обзиром да смо се од Њега удаљили у далеку земљу? Да, по гресима својим сви ми заслужујемо Његов праведни гнев и казну. И заиста је чудно да је дуготрпељив и да нас не сече као неплодне смокве? Пожуримо да га умолимо покајањем и сузама. Уђимо у себе и са свом строгошћу размотримо своје нечисто срце. На тај начин ћемо угледати много нечистоте која омета да у њега дође Божанствена благодат. Осим тога, схватићемо да смо духовно мртви.

Св. Јован Кронштатски

"Мој живот у Христу". I том

[Милан Меденица :)]

Greh je greh, pa bio post ili mrs.

да, ал гледајте да не полудите и кренете да гризете људе зато што не попуштате вентил.

нико није за један дан постао свет ...

[Sherlock H.]

Cisto da osvezim temu, posto i dalje nismo dosli ni do kakvog zakljucka.

Zar je moguce da ljude ne interesuje ova tema? Ili svi znaju odgovor pa im nije zanimljivo?

Ako je tako, napisite zbog nas koji ne znamo. xD

[Srdjan]

Када си заљубљен и жељан, једва чекаш да видиш своју драгу и журиш, путујеш ка њој нпр. са једног краја града на други, држећи непрестано њен лик и осмех у својим мислима, да ли ћеш свратити негде успут да погледаш утакмицу и попијеш добро точено пиво?

[milan.]

Када си заљубљен и жељан, једва чекаш да видиш своју драгу и журиш, путујеш ка њој нпр. са једног краја града на други, држећи непрестано њен лик и осмех у својим мислима, да ли ћеш свратити негде успут да погледаш утакмицу и попијеш добро точено пиво?

...ako sam jako zedan uzecu pivoo pivo.