Луксембург: Изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве

[Срђан Ранђеловић]

Епископ западноевропски Лука и Жан Клод Ларше отворили изложбу радова студената Академије Српске Православне Цркве у Луксембургу.

 
У освит празника Вазнесења парохија Светих Константина и Јелене у Луксембургу Епархије западноевропске, благословом Епископа Луке, прославља своју храмовну славу културно-богослужбеним активностима на радост парохијана, а захваљујући протонамеснику Зорану Радивојевићу. У центру Конвикт у Луксембургу 9. јуна 2013. године отворена изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда, који су копија ранохришћанских артефаката, а настали у класи проф. Мр Горана Јанићијевића и мр Мирјане Милић.
 
На почетку свечаног отварања др Волфганг Флекенштајн захвалио је о. Зорану Радивојевићу на сарадњи и на идеји да у просторијама Центра буде организована изложба православних мозаика и фресака; затим је захвалио декану, професорима и студентима на прилици да се луксембуршка јавност упозна са савременом црквеном уметношћу у Србији, јер су иконе, по његовом мишљењу, прозор у небо.
 
После обраћања директора, пристунима се захвалио свештеник Зоран Радивојевић и заблагодарио декану протојереју Радомиру Поповићу и проф. Ђорђу Станојевићу што су прихватили да православним фрескама и мозаицима учествују у прослави славе парохије Српске Православне Цркве у Луксембургу.
 
Затим се окупљенима обратио Жан Клод Ларше, који је, говорећи о цару Константину Великом у контексту доношења Миланског едикта, истакао значај овог правног акта у данашњем тренутку на примеру Србије на чијој је територији (у Нишу) и рођен Свети равноапостолни цар Константин. На крају је Епископ Лука, после отпеваног Васкршњег тропара, благословио окупљене и свечано отворио изложбу.
 
У оквиру манифестације, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић ће одржати предавање о раном хришћанству на просторима Србије у луксембуршком Центру Конвикт у четвртак 13. јуна 2013. године, на празник Вазнесења Господњег.
 
Изложба траје до петка 14. јуна 2013. године.
 
ђакон мр Ивица Чаировић
 
О изложби из каталога:
 
Касноантичка цивилизација, након дугог и нестабилног периода у коме су се смењивали императори и кризе, добила је своје разрешење у епохи Константина Великог. Могло би се, са сигурношћу, рећи да је светитељ и владар, рођен у античком Наису – утемељивач хришћанске цивилизације која свој исход има у европској култури. Уметност његовог раздобља је имала синкретичке основе развијене у тетрархијском периоду, символички карактер изражавала је снажну тежњу ка духовним вредностима. Последице ове традиције уочљиве су у уметности раних хришћана са поетиком која своје корене налази у снажном есхатолошком осећању друштва – Цркве, као и у развоју концепта слике “која захтева побожност.” Ова уметност се развијала у сепулхралном контексту да би кроз генезу рељефа слике и архитектуре у време Константина Великог остварила синтезу која је претпоставка њеног даљег развоја и великих домета у византијској култури.
Ранохришћанско уметничко наслеђе и данас је подстицајно у сагледавању црквене и европске културе, те постаје и полазиште младих стваралаца који своје корене препознају у оквирима касноантичког стила. Део радова који представљају истраживачки или копистички рад на основу ранохришћанских артефаката, изложен је вашој пажњи.
 
Експонати представљају савремена иконографска истраживања младих стваралаца на тему позноантичких-ранохришћанских мотива који су забележени на територији тадашњег Римског Царства, а на данашњим просторима Републике Србије, уз паралеле у иконографским решењима и додирне тачке у агиографском контексту.
 
Хетерогени експонати јесу, на основу израза и ликовних својстава, повезани у јединствену целину која на аутентичан начин приближава касноантички и ранохришћански стил и иконографију савременој публици.
 
Изложба показује јединство стила једне залазеће и једне настајуће империје, као и смена култура која је оличена у овом стилу. Радови су одабирани на основу свежине и убедљивости интерпретација и подељени су на мање целине: детаљи мозаика и детаљи осликаних ранохришћанских гробница.
Група мозаика који чине поставку састоји се од представа Раја (голубице на појилу), представе Диониса, мотива лова, итд. Биће приказани и символи еванђелиста. Фреско циклус отвара представа лова са планинским нимфама, чиме је изражен антагонизам паганског и хришћанског света у паганској и хришћанској култури и наставља се представом Доброг пастира. Хришћанска тематика у експлицитној иконографији изражена је представама апостолског пара – светих Петра и Павла. Хришћанство на нашим просторима у првим столећима првенствено је представљено интерпретацијом Христограма из Наиса и копијом осликаног зида гробнице са Христовим монограмом и консолом из Виминацијума.
 
Мр Горан Јанићијевић, аутор поставке
 
 

http://www.spc.rs/sr/luksemburg_izlozhba_radova_studenata_akademije_srpske_pravoslavne_crkve

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]