Први путнички брод Краљевине Србије: "Цар Никола II" од поноса, до очаја

[Срђан Ранђеловић]

Први путнички брод Краљевине Србије саграђен је пре 115 година, у Првом светском рату борио се против Аустријанаца, па је потопљен, уочи Другог био је дом стотинама Јевреја... А данас труне у Кладову.

 

Брод "Цар Никола II"

У новембру 1898. капетан Стеван Јовановић довезао је из Немачке “Цара Николу II”. Овај је пароброд представљао понос Првог повлашћеног паробродског - касније Српскг бродарског друштва и пловио је као салонски брод између Шапца на Сави, Београда и Радујевца, у то време значајне луке на Дунаву.

Наредних 115 година овај ће брод бити актер бурне и славне историје да би данас завршио као зарђала олупина у кладовском бродоградилишту.

 

У јуну 1914. њиме је Никола Пашић кроз Ђердап отпловио у Тимочку Крајину, да диже борбени морал после аустроугарског ултиматума, а у августу ће га оштетити аустријске гранате. Наставиће да плови и вози војску све до 1915. када га је, да не би пао Аустријанцима у руке, потопила сопствена посада.

Извађен је 1917. и одвучен на ремонт у Немачку, а онда враћен 1923. по уговору о миру, каже нам Гордана Каровић, кустос Збирке речног бродарства Музеја науке и технике у Београду, којој дугујемо и многе друге податке о овом броду.

У настојању да спасе око 1.370 својих сународника из подручја која је окупирао Трећи рајх, Савез јеврејских вероисповедних општина Југославије 1939. ангажовао је, између осталих, и брод “Цар Никола II” да их од Бездана низ Дунав превезу до Црног мора, одакле би наставили у Палестину, тада под британском влашћу. Био је намењен религиознима који су захтевали ритуалну кухињу.

 

Британци су, међутим, одбијали да овим Јеврејима издају улазне визе, па се транспорт задржао у Кладову. Ту је остао до септембра 1940. године, а путнике су примили мештани. Кад је у Кладову због близине Немаца у Румунији постало опасно, несрећне избеглице враћене су у Шабац. Одатле је 200 деце без родитеља успело да у два транспортера са шабачке железничке станице оде за Палестину. Остале су побили Немци кад су дошли у Србију.

 

По искрцавању избеглица брод мења име у “Краљ Петар I”, а од марта до октобра 1941. лежи насукан на ушћу Тисе. Немци га ремонтују и дају му име “Урфахр”. У кратком периоду током 1945. плови под именом “Тито” да би исте године променио име у “Сплит”, које задржава до краја коришћења. У то време плови као путнички брод на релацији Београд-Прахово-Београд, а седамдесетих година је, преграђен у брод ресторан, усидрен испод Бранковог моста у Београду. Будући да су на њему и кабине са лежајевима за одмор лађара, брзо постаје јавна кућа, а штампа о њему пише као о “броду који је потонуо од стида”.

Од 1992. брод је у бродоградилишту у Кладову и у власништу једне приватне фирме. Музеј науке и технике га 2006. проглашава за културно добро.

 

Споменик жртвама

На иницијативу Ранка Јаковљевића, кладовског правника и историчара аматера, на обали Дунава је 2002. године подигнут споменик жртвама из транспорта, дело уметнице јеврејског порекла Мими Бихалy Вучковић из Земуна.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/387179/Prvi-putnicki-brod-Kraljevine-Srbije-Car-Nikola-II-od-ponosa-do-ocaja