Бога не можете наћи на нету, али...

[Guest - . . .-]

Слике и текст преузети са сајта Нови Магазин

 

 

Monsinjore Klaudio Maria Ćeli, predsednik papinskog veća za društvene komunikacije, govori za Novi magazin o modernim tehnologijama, mladima, značaju tišine u komunikaciji, kao i o tome da li je internet sinonim za slobodu ili za haos.

Ovaj iskusni prelat decenijama pripada samom vrhu Svete stolice i obavljao je poslove od najveće važnosti za Vatikan. Ipak, mnogi u Srbiji će najlakše da ga prepoznaju sa fotografije gde papi Benediktu XVI pomaže da pošalje prvi tvit i time, na simboličan način, označi ulazak Rimokatoličke crkve u doba društvenih mreža.

“Ovo je moja prva poseta Srbiji i nadam se da ću doći ponovo. Želim bolje da upoznam vašu zemlju i direktno steknem znanje o njenoj kulturnoj raznovrsnosti. U periodu od 1990. do 1995. bio sam zamenik ministra spoljnih poslova Svete stolice i detaljno sam pratio sva dešavanja u Srbiji, ali jedno je čitati novine ili knjige, a drugo steći lično znanje. Voleo bih da što više naučim o multikulturalnom aspektu Srbije”, kaže monsinjore Ćeli u ekskluzivnom intervjuu za Novi magazin.

O čemu ste razgovarali sa srpskim biskupima? Šta ste im preneli?

Kao što znate, oni su me pozvali da im kao šef kancelarije zadužene za komunikativne aktivnosti crkve objasnim šta i kako radimo na tom polju. U prošlosti, kad smo govorili o komunikacijama, govorili smo o tri medija; radiju, televiziji i štampi, ali danas su nove tehnologije proizvele novu kulturu koju smo nazvali digitalnom. I ona je bitan aspekt u našim razmišljanjima. Zašto? U prošlosti su mediji bili instrumenti, a danas nove tehnologije kreiraju milje, mesto gde ljudi žive. Znate i sami, možda bolje nego ja, kako je na društvenim mrežama. Fejsbuk je, primera radi, kao jedan veliki kontinent; više od jedne milijarde ljudi živi na Fejsbuku. Namerno koristim glagol “žive”, jer smatram da oni ne koriste Fejsbuk kao instrument da bi komunicirali, već su ga bukvalno naselili. Ljudi provode mnogo vremena na društvenim mrežama i uz njihovu pomoć imaju bolje znanje, poboljšavaju odnose sa ljudima i tako te društvene mreže menjaju našu kulturu, naš način života.

I šta nameravaju naši biskupi? Da iskoriste društvene mreže za propagandu vere ili nešto drugo...

Oni će sami da odluče u kom pravcu će raditi. Moj problem i ono o čemu sam im govorio jeste novi jezik koji se koristi u tim novim tehnologijama. Društvene mreže su nas naterale da otvorimo novi način komunikacije sa mladima. Pogledajte samo interaktivnost socijalnih mreža, brza pitanja i odgovore. To je nešto novo za Katoličku crkvu, pogotovo u smislu autoriteta. Pa onda, uzmite “tvit” kao primer. Tih 130 karaktera, na koliko je ograničen, tera vas da izrazite misli u toliko karaktera i morate da budete sposobni za tako nešto. Potpuno novu percepciju komunikacije otvara to što ljudi čitaju mnogo manje nego ranije, i pogotovo mlađe osobe ne čitaju toliko novine. Neke velike i stare novine ugasile su se u štampanom izdanju i sada imamo samo njihova veb izdanja. Tako da i mi moramo da promišljamo gde ide svet, kakve veb sajtove možemo da imamo?!

Želim da pomognemo biskupima da razmotre šta im je činiti i kako da komuniciraju sa mladićima i devojkama. U Srbiji imamo katolički radio, ali se on uglavnom obraća starijim ljudima, što je naravno pozitivno, jer crkva i treba da se obraća svim generacijama. Za mene je bitno kako da budemo u mogućnosti da se obraćamo mladima, shvatimo njihove probleme i njihovu potragu za istinom i smislom njihovih života.

Razlikuju li se problemi mladih u Srbiji i u Italiji?

Mlade generacije su posebno pogođene nezaposlenošću i dobro poznatim poteškoćama nalaženja posla. Tu se rađaju problemi u komunikaciji parova, muževa i žena, devojaka i njihovih mladića, tenzije se pojavljuju. Ekonomski problemi rastu kad se rodi prvo dete i to sve utiče na odnose. Želja je da imamo radio koji će biti u stanju da komunicira sa mlađom generacijom i razmatra probleme iz njihovog života. Danas je kultura življenja evoluirala jedino sa ekonomske tačke gledišta. Cene vas jedino ako možete da zaradite novac, ali to ne treba da bude tako, to nije jedina osobina za ocenjivanje. Moramo da pomognemo ljudima da shvate prave vrednosti, iskonske, hrišćanske; momenat ljubavi, pravog prijateljstva...

Mladi provode najviše vremena na društvenim mrežama i ne mogu da zamisle svoju svakodnevicu bez Interneta, proveravaju poštu, komuniciraju, slušaju muziku, gledaju filmove, uče... Internet otvara brojne mogućnosti.

Mogućnosti su velike, ali i opasnosti. Da li je Internet sinonim za slobodu ili za haos?

To je dobro pitanje, koje iznova i iznova otvara to važno pravilo da korisnik Interneta ne sme da bude apsorbovan, nego da svom delovanju na vebu da jednu ljudsku perspektivu. Recimo, danas imamo sofisticirane instrumente komunikacije, ali i duboku usamljenost. Jeste li se zapitali zašto mlada generacija šalje toliko mnogo poruka svakog dana? Prema nekim statistikama mladi ljudi, deca, šalju više do 60 poruka svakog dana. Zašto? Oni imaju potrebu da osete vezu sa ljudima, plaše se da budu sami. I sami znate da mnoge poruke nemaju neki veliki sadržaj, već je to samo pokušaj da se ostane u vezi sa drugim ljudima i da se izbriše samoća. Ovo je jedna od glavnih poteškoća u našoj kulturnoj situaciju u Evropi. Ljudi traže istinu.

Sve crkve i verske zajednice imaju portale, na forumima se vode žive rasprave. Mogu li korisnicu da nađu Istinu na netu, da nađu Boga?

Na netu možete da nađete mnoge odgovore, postoji na hiljade sajtova i neki su veoma korisni. Ne treba vam Internet da biste pronašli boga, jer vas on sam traži, ali Internet je veoma koristan da bi se ponovo otkrile neke vrednosti. Imate dobre sajtove sa molitvama i biblijskim razmatranjima, ali sigurno da Internet nije tu da reši vaše probleme, već da pomogne.

Ipak, ne možete da ostvarite svoj duhovni život samo na veb sajtovima. Morate da nađete stvarnu zajednicu. Internet i društvene mreže pružaju vam mogućnost i da budete anonimni ili da stvorite lažni identitet. Možete da budete sasvim druga osoba, da vodite neki drugi život. To je problem, ali i izazov. Za mene je danas problem kako da pomognemo mladim ljudima i ženama da budu autentični na Internetu, kako da dele ljudske vrednosti na društvenim mrežama. Ovo je prilika, jer ne smete samo da se svedete na virtuelne prijatelje, na Fejsbuk prijateljstva, već da imate i konkretne prijatelje s kojima možete da podelite život... Ali, tu se otvara jedan novi problem modernog doba, a to je tišina.

Tišina nije negacija komunikacije, ona je njen integralni deo. Par koji se voli ne mora mnogo da razgovara, dovoljno je da vide sjaj, pokret očima... Komunikacija nije samo razgovor, reči, to su i gestovi. Tišina mojim rečima daje smisao, ako nisam čovek tišine moje reči postaju sasvim prazne. Kad god želite da kažete neku važnu stvar biće vam potreban momenat tišine, meditacija, da izrazite to što vam je na pameti. Danas naše društvo nije toliko naklonjeno tišini.

Buka je jedan od izraza današnje kulture, televizori, mobilni telefoni, tableti, čine bitan deo svakodnevice. Mladi ljudi, pa i stariji, non-stop drže telefone u rukama, proveravaju da li im je stigao SMS, šta se dešava na Fejsu, kakva se rasprava vodi na Tviteru, televizori su non-stop uključeni...

Mnogi ljudi se plaše da prihvate da ih okružuje tišina, oni žele samo buku i ljudi ne mogu da idu duboko u svojim životima. To je kulturni problem u komunikacijama. U mnogim prilikama nije važno koliko reči upotrebljavam, već sve zavisi od njihove dubine. Drugi problem, koji je za mene veoma delikatan, jeste kako da pomognemo ljudima da potraže i prepoznaju istinu. Ovo je duboka želja mog srca, pomoći ljudima da budu slobodni da potraže istinu, da budu u mogućnosti da krenu u potragu za istinom. Ovo je bitan problem komunikacije u modernom vremenu. Trenutno vodim raspravu sa jednim profesorom sa Harvarda koji tvrdi da nas je Internet napravio glupima...

Možda ne glupima, nego lenjima...

Može i tako da se posmatra. Primamo toliko inputa da nismo spremni niti da ih prihvatimo, niti da ih ocenimo, niti da njima povećamo naše znanje. Celog dana smo meta informativnog napada i ima nešto istine u tome što tvrdi taj profesor da nismo toliko pametni, jer bukvalno nemamo vremena da razmislimo, da procenimo i prihvatimo ono što vredi u tom moru informacija koje nas bombarduju. I uvek iznova, pozivam na tišinu.

A ko edukuje mlade da iskoriste tišinu? To nije porodica, niti škola, niti društvo. Naše je da pozovemo na tišinu jer ljudi nemaju vremena da ocene svoj život i da razmisle i rekapituliraju vrednosti, smisao, značenje svog života...

Brojne su opasnosti na Internetu i zamke za one koji nisu ni svesni opasnosti. Kako se izboriti s njima?

Svestan sam opasnosti na Internetu, nisam naivan. Konekcija je, pre svega, mogućnost jednog šireg znanja. Pogledajte samo mogućnosti koje se otvaraju pristupom najvećim bibliotekama sveta! Dok sam bio student nismo imali takve mogućnosti, ali morate da znate kako to da iskoristite za lični razvoj, za sticanje znanja, pameti... I to je pozitivan aspekt Interneta. Naravno, tu su i opasnosti. Prisustvovao sam nedavno evropskom kongresu o opasnostima na Internetu, gde smo razmatrali kako da zaštitimo manjine na Internetu. Problem je što većina dece krstari Internetom bez prisustva roditelja ili učitelja, a tamo možete svašta da nađete, velike šanse i velike probleme.

Time se vraćam na svoje pitanje, da li je Internet sloboda ili haos?

Velike su mogućnosti u Internetu i u njegovoj pozitivnoj, ali i negativnoj strani, nažalost. Primera radi, danas su u Velikoj Britaniji seksualne bolesti u porastu jer se ljudi koji žele brze seksualne odnose pronalaze preko Interneta. Tako da su primeri brojni, i za dobre i za loše strane, ali ja sam optimista po prirodi. Za mene je čaša uvek polupuna, a ne poluprazna.

Pomogli ste papi Benediktu XVI da pošalje prvi tvit i to je izazvalo globalno medijsko interesovanje. Sada papa Franja ima više od 2,5 miliona “followera”. Ko piše tvitove?

Nismo to krili od početka, tekst ne piše lično papa, već on odobri ono što je pripremio državni sekretarijat Svete stolice. Ja sam pomogao Papi Benediktu XVI da pošalje prvi tvit i za mene je bilo fascinantno koliko je on bio radoznao, koliko ga je sve interesovalo. Kad smo otvarali YouTube kanal Svete stolice, njegov odgovor je bio jednostavan: “Želim da budem gde je moje stado, gde su moji ljudi. Ako ljudi govore sa tog trga, onda mi je tu mesto, jedino tako možemo da imamo dijalog s njima”.

Papa Benedikt XVI je bio čovek spreman na dijalog pun poštovanja sa svima i to je ono što čini veličinu njegovog srca. Pravi gospodin u dijalogu i to mi se svidelo, jer je to izazov s kojim se suočavamo danas – kako da razgovaramo sa ljudima i kako da taj dijalog bude pun poštovanja i pun obzira prema onima koji su u potrazi za istinom.

 

autor: Đorđe Odavićizvor: Novi magazin