Naučnici: Rečenica „U početku Bog stvori nebo i Zemlju“ je rezultat POGREŠNOG PREVODA (!?)

[grigorije22]

 

Profesorka Elen van Volde, poštovana naučnica koja proučava Stari zavet, tvrdi da prva rečenica Postanka: „U početku Bog stvori nebo i Zemlju“ nije pravi prevod sa hebrejskog jezika!

Ona tvrdi da je provela novu tekstualnu analizu koja sugeriše da pisci Velike knjige nisu nikada pokušali da sugerišu da je Bog stvorio svet i da je Zemlja već postojala kada je on stvorio ljude i životinje. Profesorka kaže da je izvršila analizu originalnog hebrejskog teksta i da ju je smestila u kontekst Biblije u celini kao i u kontekst ostalih kreacijskih priča iz drevne Mesopotamije.

Izjavila je da je na kraju zaključila da hebrejski glagol bara, a koji je korišćen u prvoj rečenici Knjige Postanka, ne znači stvoriti nego prostorno odvojiti. Prva bi rečenica, prema tome, trebalo da glasi: „U početku je Bog razdvojio nebo i zemlju„.

Prema judeo-hrišćanskoj tradiciji, Bog je stvorio zemlju ni iz čega. Profesorka van Volde, koja je jednom prilikom radila sa italijanskim akademikom i romanopiscem Umbertom Ekom, je izjavila da je njena nova analiza pokazala da početak Biblije nije i početak vremena nego početak priče.

„Želim reći da je Bog stvorio ljude i životinje, ali ne i samu Zemlju“, rekla je.

U svojoj tezi ona navodi da se novi prevod uklapa u drevne tekstove. Prema njima, nekada su postojala vodena tela u kojima su živela čudovišta, prekrivena mrakom. Rekla je da, tehnički, bara i znači stvoriti, ali dodaje: „Nešto nije bilo u redu s glagolom. Bog je bio subjekt (Bog je stvorio) kojeg su sledila dva ili više objekta. Zbog čega Bog nije stvorio samo jednu stvar ili životinju nego uvek više njih?“.

Zaključila je da Bog nije stvorio nego je razdvojio Zemlju od neba, kopno od mora, morska čudovišta od ptica i rojenje na tlu. „Voda je već postojala„, dodala je. „Postojala su morska čudovišta. Bog je stvorio neke stvari, ali ne i Nebesa i Zemlju. Uobičajena ideja o stvaranju ni iz čega, creatio ex nihilo, je veliki nesporazum.“ Bog je došao kasnije i planetu učinio mestom za život razdvajajući zemlju i kopno i dovodeći svetlo u mrak.

 

Profesorka van Volde je rekla da će i njeni zaključci rezultovati robusnom raspravom s obzirom da nije reč o nečem novom i da će dirnuti mnoge religiozne osobe.

„Možda diram i samu sebe. Smatram se religioznom osobom koja pojam Stvoritelja koristi na poseban način i kao pojam poverenja kojeg želim zadržati“, izjavila je.

Od Deset zapovesti sve do psalama u jevanđeljima, prevodi Biblije su često narušavali izvorni smisao. Prema dr Džoelu Hofmanu, Deset zapovesti ne zabranjuju požudu dok Psalam 23 ne govori primarno o ovcama ili pastiru, a Bog se nije odrekao svog sina jedinca jer je u tolikoj meri volio svet.

Tokom vremena se pokazalo da problemi proizlaze iz pogrešnih tehnika prevoda koje nisu ažurirane stotinama godina. Konkretno, postoje tri osnovna načina određivanja značenja drevnih reči iz Biblije: etimologija, unutrašnja organizacija i srodne reči, ali se pokazalo da to i nije uspešan način.

Dodatna dva faktora još i više pogoršavaju vrednost prevoda, a odnose se na želju da se ne menja istorijski prevod kao i nerazumevanje načina prevođenja metafora kao što su „Božja ruka“ (jer Bog doslovno nema ruku) ili „Gospodin je moj pastir“ (jer čovek nije ovca ili životinja koju inače čuva pastir).

Ovo je pet uobičajenih problema koji se inače javljaju i menjaju prvobitno značenje. Slični se problem može primetiti i u nekim od drugih literarnih dela, kao što su na primer, ona Šekspirova kada on piše: „Julija je sunce.“

Danas se sunce smatra uzrokom raka kože, ali pisac sigurno nije time želeo reći da je Julija ona koja uzrokuje bolest. Očigledno je značenje ove rečenice u specifičnim, drugim karakteristikama sunca i odnosi se na njenu lepotu koja zasenjuje ostale devojke. Ovo predstavlja možda i najveću pukotinu u prevodima: izostanak važnih delova metafore i simbolike jezika.

Nažalost, etimologija, unutrašnja organizacija i srodne reči čine osnovu Biblijskih prevoda. Uz to, moć istorije i fokusiranje na pogrešne delove degradiraju značenje i vrednost njenih prevoda sa originalnog jezika na kojem je pisana.

Šta vi mislite?

http://www.vestinet.rs/video-2/naucnici-recenica-u-pocetku-bog-stvori-nebo-i-zemlju-je-rezultat-pogresnog-prevoda

 

 

[Midrash]

Izmislila toplu vodu, a pomislila je da bi joj to dobro došlo za promociju. Te i takve rasprave su davno vođene i stavovi koje zastupa su bačeni u zapečak istorije. Recimo, jedino što bi se moglo prigovoriti tradicionalnim načinima prevođenja je da je nesigurno da li je značenje početka: U početku stvori Bog nebo i zemlju (pri tom, bara se skoro isključivo koristi za Božije stvaranje, ne za čovečije i svakako ne samo za razdvjanje), ili to znači: Početak: Stvori Bog nebo i zemlju. Pošto je svaki prevod tumačenje, tumačenje od davnina je da je Bog u početku stvorio sve - što se potkrepljuje sa mnogim slikama iz SZ.

 

A svakako da se i ostale slike prevode da bi iskazale suštinu a ne šta bukvalno stoji u tekstu - tako je rak rana, prevod gangrene...Ništa novo.

[Александар Милојков]

Izjavila je da je na kraju zaključila da hebrejski glagol bara, a koji je korišćen u prvoj rečenici Knjige Postanka, ne znači stvoriti nego prostorno odvojiti.

 

Није тачно. Глагол бара се скључиво односи на Бога Творца. Не може се ставити уз човека као вршиоца радње. Зашто? Па управо зато што бара значи стварање ни из чега - а то је могуће једино Богу. 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Nigde recimo ne pise da je Bog stvorio vodu.....sto je meni interesantno....a i valjda ti prvi stihovi se ne odnose na nasu planetu i plave nebo oko nje..vec na svet viljivi i nevidljivi....

[Midrash]

Nigde recimo ne pise da je Bog stvorio vodu.....sto je meni interesantno....a i valjda ti prvi stihovi se ne odnose na nasu planetu i plave nebo oko nje..vec na svet viljivi i nevidljivi....

 

Biblija nije naučni a nije ni filotofski traktat, već poruka spasenja - šta uđe od nauke u nju, ušlo je, ali joj to nije cilj, pa je poruka da je Bog tvorac i vladar svega stvorenog, a ne kako je i kada sve stvarao i od čega.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Biblija nije naučni a nije ni filotofski traktat, već poruka spasenja - šta uđe od nauke u nju, ušlo je, ali joj to nije cilj, pa je poruka da je Bog tvorac i vladar svega stvorenog, a ne kako je i kada sve stvarao i od čega.

 

Slazem se...

[Zawisza]

Izmislila toplu vodu, a pomislila je da bi joj to dobro došlo za promociju. Te i takve rasprave su davno vođene i stavovi koje zastupa su bačeni u zapečak istorije. Recimo, jedino što bi se moglo prigovoriti tradicionalnim načinima prevođenja je da je nesigurno da li je značenje početka: U početku stvori Bog nebo i zemlju (pri tom, bara se skoro isključivo koristi za Božije stvaranje, ne za čovečije i svakako ne samo za razdvjanje), ili to znači: Početak: Stvori Bog nebo i zemlju. Pošto je svaki prevod tumačenje, tumačenje od davnina je da je Bog u početku stvorio sve - što se potkrepljuje sa mnogim slikama iz SZ.

 

A svakako da se i ostale slike prevode da bi iskazale suštinu a ne šta bukvalno stoji u tekstu - tako je rak rana, prevod gangrene...Ništa novo.

 

Koliko sam te razumeo i u jednom i u drugom slučaju postoji reč - početak. U poljskom jeziku počinje "Na početku stvori Bog nebo i zemlju",

Na początku Bóg stworzył niebo i ziemię. Ako je postojao neki početak onda se podrazumeva da pre toga nije bilo ništa, odnosno da je taj koji stvara pre početka.

[Zayron]

To "razdvajanje" je čini mi se samo umjetnička metafora, elegantnije izražena riječ "oblikovanja", razdvojit bi trebalo značiti formovat, oblikovat kao što kipar odvaja, rastavlja, izvlači, izdvaja  kip iz sirove neobrađene gromade kamena, stijene ili gline. Razdvaja to oblikovano od neoblikovanog i amorfnog, što znači da ih stvara, formira, oblikuje tim razdvajanjem. U pravu je o. Midrash, to o čemu se piše nije ništa tako novo ni nekakvo "otkrovenje" u biblistici. Imam jedan zanimljiv članak ali dok ga prevedem pročitat možete ovo, na engleskom je, izgleda zanimljivo: 

 

 

CREATION IN RELIGION

http://xtf.lib.virginia.edu/xtf/view?docId=DicHist/uvaBook/tei/DicHist1.xml;chunk.id=dv1-68;toc.depth=1;toc.id=dv1-68;brand=default;query=Dictionary%20of%20the%20History%20of%20Ideas#1

[Midrash]

Koliko sam te razumeo i u jednom i u drugom slučaju postoji reč -početak. U poljskom jeziku počinje "Na početku stvori Bog nebo i zemlju",

Na początku Bóg stworzył niebo i ziemię. ako je postojao neki početak onda se podrazumeva da pre toga nije bilo ništa, odnosno da je taj koji stvara pre početka.

 

U krajnjem slučaju, to je manje bitno. Da li se radi o početku stvaranja, ili početku uređivanja - i jedno i drugo je u Božjoj ruci i vlasti...i da, berešit je prva reč Biblije i ona znači to...u početku...Židovi koji su znali grčki i prvi prevodili taj stih su upotrebili reči: En arhe...što malko širi pojam i približava grčkom umovanju jer to znači osim početka i prvi princip, uzrok i sl...ali da ne širimo priču Hebreji nisu koristili apstraktne pojmove, nisu im trebali - vera je za njih bila nešto konkretno kao zemlja po kojoj hodaju ili vazduh koji dišu. Bog i Božija pravila su tu i tačka. To znači i reč amen, koju niko nije prevodio a ona ne znači neka tako bude, već to je tako i tačka.

[Zawisza]

.ali da ne širimo priču

 

Proširi malo priču, molim te!

 

U krajnjem slučaju, to je manje bitno. Da li se radi o početku stvaranja, ili početku uređivanja - i jedno i drugo je u Božjoj ruci i vlasti...i da, berešit je prva reč Biblije i ona znači to...u početku...Židovi koji su znali grčki i prvi prevodili taj stih su upotrebili reči: En arhe...što malko širi pojam i približava grčkom umovanju jer to znači osim početka i prvi princip, uzrok i sl...ali da ne širimo priču Hebreji nisu koristili apstraktne pojmove, nisu im trebali - vera je za njih bila nešto konkretno kao zemlja po kojoj hodaju ili vazduh koji dišu. Bog i Božija pravila su tu i tačka.  To znači i reč amen, koju niko nije prevodio a ona ne znači neka tako bude, već to je tako i tačka.

 

To mi je jako bitno, pišem nešto i jako mi je važan "početak".

[Zayron]

Zanimljiv članak, preveo sam ga odavde, nije redigovano, prevod iz prve ruke, na brzinu: 

http://cs.wikipedia.org/wiki/Stvoření_světa

 

Razvoj pojma stvaranja u judeohrišćanskoj tradiciji

 

Hrišćanskoj i židovskoj vjerskoj tradiciji predstava da je Bog dao oblik preegzistujućim stvarima, izvorno nije bila sasvim strana, dok se misao stvorenja iz ničega počela stalno više (postepeno)  artikulovat tek kasnije, posebno pod utjecajem grčke filozofije. Kako u judaizmu, tako i u hrišćanstvu, negdje u drugom vijeku naše ere, počinje vjera u stvaranje "iz ničega" tim tradicijama naprosto dominovat kao način, kako izrazit učenje da je Bog vječan, u reakciji na izvode filozofije. Sljedeći citat iz drugog vijeka naše ere, rabina Gamaliela II ilustruje tu reakciju:

 

Jedan filozof reče Gamalielu: Tvoj Bog je bio velikim umjetnikom ali je pronašao dobar materijal koji mu je pomagao: Tohu-wa-Vohu i tamu i vjetar i vodu i prvobitnu dubinu. Gamaliel mu reče: Nek vjetar zaduva iz tog čovjeka (osobe)! Svaki materijal je smatran kao stvoren. Tohu-wa-Vohu: "Činim mir i stvaram zlo", tama: "Oblikujem svjetlo i stvaram tamu", voda: "Hvalite ga, v, nebesa nebesa (nebesa nad nebesima, bolje: nebesa (od) nebesa), i vi, vode." - zašto?- "zato što je on naredio a one bile stvorene.", vjetar. "Jer on stvori planine i stvori vjetar", prvobitna dubina: "Kad tu nisu bile dubine, bio sam iznijet" BR 1.9, Th-Alb:8.

 

Otklanjajući se od te tradicije neki moderni istraživači su argumentovali, da su ta tvrđenja i sva ostala stalno otvorena, pristupačna dvosmislenoj interpretaciji. znači da stvaranje "ex nihilo", iz ničega, ne može biti jasno podržano (potvrđeno) ni starovjekim tekstovima uključujući i Bibliju. Ukazuju na shodu biblijskih objašnjenja, tumačenja sa drugim starovjekim religijama tj. vjerama, da je svemir stvoren Bogom ili bogovima, božanstvima iz preexistirajuće materije, nikako "iz ničega". Neki učenjaci vide dokaz, da biblijsko objašnjenje kao i drugi starovjeki vjerski pogledi tj. predstave o stvaranju, pretpostavljaju preegzistenciju nekakve vrste materijala, i kad bez oblika:

"Sad (tad) zemlja bijaše bez oblika (bezoblična) i pusta, tama bila nad propastima, a Duh Božiji je lebdio nad vodama" 

„Nyní zem byla bez tvaru a pustá, temnoty byly nad propastí, a Duch Boží se vznášel nad vodami.“ 

to je prevod upotrebljen u članku, dole je taj oficijalni.

"Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom, i Duh Božji lebdio je nad vodama."

Bog potom uređuje nesređeni materijal, a tako stvara svijet.

 

Jedan od glavnih problema interpretacije osnovnih biblijskih tekstova govorećih o stvaranju je činjenica da je danas izvorno značenje ključnih termina, pojmova  (tohu-wa-vohu ili 'ed) nepoznato.

[Zayron]

"Kad tu nisu bile dubine, bio sam iznijet" BR 1.9, Th-Alb:8.

 

ja sam to preveo bukvalno, napisao sam vam da nije redigovano,

zato sam se radije držao direktnih značenja. ali imalo bi to valjda značit: 

 

"Još kad tu nisu bile dubine, bio sam nad njima (nadnesen, nadnijet)" BR 1.9, Th-Alb:8.

 

slično onom:  Duh Božji lebdio je nad vodama ili Duch Boží se vznášel nad vodami.

 

I ova rečenica: 

 

Svaki materijal je smatran kao stvoren. 

 

Bi trebala značiti ovako: 

 

Svaki materijal je smatran već stvorenim. 

[Zawisza]

Mora da pravimo razliku između tog stvaranja na početku i ono je bitno drugačije od stvaranja po kome izvlačimo reči stvar , stvor, stvorenje.

[Zayron]

Iz tog proizlazi da njih tada uopšte nisu zanimala potpuna, cjelovita, integralna kosmološka objašnjenja, odakle ta materija i materijal, Big Bang, Veliki Prasak i takve te teorije koje zanimaju nas danas, kako je sve to ustvari nastalo i sl. To im je bilo indiferentno i sasvim nebitno za ono što hoće reći. Za tu materiju se valjda jednostavno podrazumijevalo da ju je Bog već pred tim morao stvoriti a mi sad iz Biblije vidimo taj njima mnogo bitniji i važniji drugi čin stvaranja kad ju Bog uređuje, oblikuje i sve postavlja na svoje mjesto. Jednostavno im taj prvi čin nije bio zanimljiv, važan a ni bitan. To se podrazumijevalo kao kad mi podrazumijevamo da sve što bacimo pada dole a ne gore. Vjerovatno im se to činilo prevelikom banalitom i trivijalnosti da bi o tom pisali u Bibliji takve stvari koje i mala djeca znaju a koje su njima bile očigledne prema njihovom shvatanju i poimanju svijeta. Ako su vjerovali da postoji Bog koji je svemoguč, sasvim je to nebitno kojim načim je to stvorio, naravno da ju je stvorit morao ptije toga nego što ju je počeo sređivat a pošto je svemoguć nije im bilo bitno kako je tio učinio, jednostavno Boh je rekao i desilos e to, tako to i u Bibliji piše.

[Zayron]

Edit: 

Za tu materiju se valjda jednostavno podrazumijevalo da ju je Bog već pred tim morao stvoriti a mi sad iz Biblije vidimo taj njima mnogo bitniji i važniji drugi čin stvaranja kad ju Bog uređuje, oblikuje i sve dovodi, organizuje i postavlja na svoje mjesto.

 

To je ono čim su oni bili fascinovani, tim kako se sve to slaže i kako je sve naprojektovano precizno i do detalja i sve sa svim je povezano i u nekoj vezi kao mehanizam časovnika ili neka građevina što bismo rekli, a sad to odakle je ta materija, to im je bila jasna stvar, stvorio je svemogući Bog Stvoritelj, svejedno kako i iz čega. Pa i sam Leonardo Da Vinci i svi renesansni umjetnici i naučnici su isto tim bili fascinovani još više od njih, tako se uopšte nije šta čudit njima. To je to što je kod Boga ili na Bogu, svijetu i cijelom tom stvaranju njih najviše zanimalo, šta ih je fascinovalo i čim su bili najviše preokupirrani i zadivljeni.